Уживо
    Поглед на нови део Шангаја, Кина

    Кина полако и стрпљиво осваја свет (видео)

    Pixabay
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    22531652

    Кина прелази у нову фазу развоја, где се досадашња јефтина радна снага замењује знатно скупљом кинеском радном снагом, па она сада купују компаније које су ван Кине и представљају светски познате брендове.

    Од некада сиромашног азијског џина, Кина је прешла дуг пут до друге највеће економије на свету. Испред ње су, за сада, само САД, а статистика каже да би Кина 2025. године могла постати водећа светска економија. Економски раст Кине истовремено прати и њена све већа војна моћ и политички утицај.

    Чињеница да су кинески производи преплавили свет, али чланство те земље у БРИКС-у, њен утицај на валутна кретања, куповина најпознатијих светских брендова од стране кинеских компанија, као и пројекат „Пут свиле“ чине да се многи запитају да ли мудри Кинези, за разлику од САД које „ширењем демократије“ јачају своју позицију у свету, тихим преузимањем финансијских полуга полако иду ка месту број један на геополитичкој карти света?

    Доц. др Катарина Закић, директорка Кинеског центра на Универзитету „Џон Незбит“, за Спутњик објашњава да је прекретница у развоју Кине била економска реформа коју је доласком на власт спровео Денг Сјаопинг, а његова политика отворених врата допустила је комбиновање комунизма као политичког система и капиталистичког система производње.

    „Његова идеја је била да се Кина полако отвара ка странцима, да од њих учи и њихова искуства користи у развоју своје привреде, уз наравно снажну контролу од стране владе и континуирано праћење економског раста. Он је на једном малом узорку источних приморских градова покренуо модел који је дао добре резултате уз релативно ограничен уплив капитала, али и чињеницу да у том тренутку компаније нису могле бити потпуно у страном власништву. Кинези су у свакој фази свог развоја врло пажљиво разматрали које индустрије треба помагати, а које заштитити, али и како треба учити од иностраних компанија о техникама прилагођавања условима на различитим тржиштима“, напомиње Закићева.

    Према њеним речима, од тренутка када је кренуо опоравак кинеске економије кренула је и изградња инфраструктуре, јер је овој огромној земљи била неопходна мрежа за транспорт роба и материјала и функционисање економског и производног система. 

    „Кинези су апсолутни мајстори у градњи и руковођењу железницама, а њихови супербрзи возови иду до 250 километара на сат, што омогућава да са добро развијеном железничком инфраструктуром јако брзо транспортујете робу и материјале. У оквиру новог ’Пута свиле‘ јако је битно да оно што је некада постојало данас применимо у модернијем и савременијем облику, односно да се Европа и Азија повежу путем супербрзих возова. Други разлог осмишљавања овог пројекта јесте неравномерни развој саме Кине и мања развијеност западног и централног дела Кине од источног и северног дела. Очекује је се да ће ти велики инфраструктурни пројекти и повећани степен трговине омогућити да се и ти делови Кине много брже развију“, каже Закићева.

    Сличног става је и Јован Ковачић, председник организације „Ист-вест бриџ“ који за Спутњик каже да је Кина у последње две деценије развила своју економију брзином која је у историји незапамћена. „Пут свиле“, према његовим речима, има врло јаку политичку премису, али и жељу Кинеза да пласирају вишак средстава.

    Када је реч о БРИКС-у, Ковачић истиче да је реч о групацији земаља које обухватају више од половине светске популације.

    „Све заједно имају итекако јаку производну, куповну и сваку другу моћ, па уколико не дође до великих потреса у цени јуана, мислим да ће се тај тренд раста моћи Кине и те како наставити. То јесте мудар тренд, тих, јер одједанпут Кине има свугде“, каже Ковачић.

    Према речима др Катарине Закић, Кинези улажу свуда где очекују профит, а оно што је кинеској економији дало посебан замајац у последњој деценији био је развој ИТ технологија. Пред тога, у власништво кинеских компанија прешли су велики амерички и европски брендови попут ’Мотороле, ’Филипса’, ’Смитфилд фудса’, ’Волвоа‘… Кинеска група Леново купила је од америчког ИБМ послове производње јефтиних компјутерских сервера, а огранак кинеског државног фонда „Чајна инвестмент корпорејшен“ купио је десет одсто удела у лондонском аеродрому „Хитроу“. Кинези су купили и британску компанију која производи славни лондонски такси.

    Др Закић објашњава да Кина прелази у нову фазу развоја где се досадашња јефтина радна снага замењује знатно скупљом кинеском радном снагом. Такође, њиховим производима недостаје идентитет, марка, име, и то је разлог зашто сада купују компаније које су ван Кине и представљају светски познате брендове.

    Како каже, иако смо последњих година сведоци успоравања кинеске економије, то није нешто што Кинезе претерано брине јер су они знали да ће до тога доћи и као и увек, имају спреман план „Б“. Др Закић каже да Кина већ планира како да се новом политиком под називом „њу нормал полиси“ прилагоди новонасталој ситуацији, како би и надаље остала покретач светске економије. 

    Тагови:
    геополитика, технологије, привреда, економија, Катарина Закић, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога

    Сви коментари

    • Jare
      Vec danas Amerika zivi u proslom veku u odnosu na Kinu.
      Samo po nekim statistikama se krije stvarna nemoc devastirane Amerike
      koja sem da ratuje nista drugo i izgleda nezna da radi.
      sem da zivi i uziva od tudje nesrece.
    • Непоробљени Србинкао одговор наJare(Прикажи коментарСакриј коментар)
      Jare,
      Исправка: САД не знају ни да ратују - знају само да се иживљавају над далеко слабијима!!!
      Оно што знају и што их одржава у животу јесте ПАРАЗИТРАЊЕ: исисавање туђих ресурса, радне снаге, па и свпје сопствене!!!
      Ал неће још дуго, не звао се ја Митар Тарабић!!!
    Прикажи нове коментаре (0)

    Догађаји дана