Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    3266
    Пратите нас

    У каквој су вези теза да дијаспора издржава Србију и теорија по којој само директне стране инвестиције могу препородити српску привреду?

    Српска дијаспора послала је од јануара до септембра ове године више од две милијарде евра својим рођацима и пријатељима у Србији, показују подаци Народне банке Србије. За девет месеци ове године у Србију је стигло 2,12 милијарди евра, а од тог новца могло се изградити десет мостова попут моста Земун—Борча.

    Кад се томе додају подаци Светске банке, према којима је од дијаспоре у Србију у првој деценији миленијума стигло 43 милијарде долара (у просеку 13,7 одсто бруто домаћег производа), што је два и по пута више него што се у том периоду слило директних страних инвестиција, стиче се утисак да је Србија „издржавано лице“, чији су старатељи гастарбајтери.

    Економиста Мирослав Здравковић, уредник портала „Макроекономија“, каже да је теза да дијаспора издржава Србију „надувана прича“ уских кругова наших људи, претежно из Америке, који овде траже своје интересе.

    Здравковић додаје да према попису становништва, у САД има знатно више Албанаца и Хрвата, „што је доказ за политику која се кроји у Америци против Србије“, од око 160.000 становника Сједињених Држава који се изјашњавају као Срби.

    „Да смо издржавани — нисмо. Притом, има података у платном билансу да због демографског слома који се овде догађа, с једне стране, а због повратка првих гастарбајтера који су ишли у иностранство крајем ’60-их и ’70-их година, са друге стране, имамо феномен да су нам из године у годину у порасту дознаке, не исељеника као радника, него пензионера. Ја сам Моравац и волим да обилазим села у том крају који је влашки, и доста људи који се враћа повећава своту новца који стиже у Србију, али то да смо издржавани — то је политичка пропаганда, то нема везе са стварношћу“, каже Здравковић за Спутњик.

    Према његовим речима, средства која стижу као дознаке из дијаспоре представљају „респектабилну и растућу цифру“ и према неким рачуницама, у структури извоза Србије, можемо да дођемо до тезе да „од извоза рада и радника у иностранство имамо већу нето корист него од извоза робе“.

    „Али та теза да смо ми издржавани не стоји и служи за нечије интересе не бисмо ли преузели западну пропаганду по којој смо ми неспособни да радимо. Значи, то је западна пропаганда — Срби су глупи, лењи и неспособни, али су зато они који су отишли паметни и поштени и они нас овде издржавају. То је вишедеценијска прича која апсолутно није тачна“, наглашава Здравковић.

    18. Рускa пољопривредна изложба „Златна јесен”
    © Sputnik / Евгения Новоженина

    Ако је неко издржаван у Србији од дијаспоре, онда је то источни део земље у коме је већина становништва одживела свој животни век у иностранству а овде повећава износ дознака, сматра Здравковић. Међутим, проблем је питање њихове потрошње „која иде на изградњу сулудо великих кућа на икс-спратова, а од тога је јако мала користи за остатак становништва“.

    Коментаришући податак да је у првој деценији овог миленијума у Србију ушло знатно више новца од дознака гастарбајтера него од директних страних инвестиција, Здравковић оцењује да је то тачно и додаје да је и теорија о страним директним инвестицијама такође плод западне пропаганде.

    „Да ли су нама потребне директне стране инвестиције или ми сами треба да штедимо и инвестирамо? Недавно је изашло саопштење Републичког завода за статистику по коме је прошле године укупна вредност инвестиција у Србији била око 600 милијарди динара или пет милијарди евра, а стране директне инвестиције су биле око милијарду евра. Значи, четири пута су веће домаће инвестиције, пре свега ЕПС-а, ’Телекома‘, НИС-а и осталих великих компанија, а опет се иде с том причом о приватизацији, па ће нам, ако се прода ’Телеком‘, скочити три пута стране директне инвестиције. Међутим, неће оне скочити, само ће бити продата државна имовина која је највреднија“, закључио је Здравковић.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Слично:

    Храна за Европу, а шта ће јести Србија
    Да ли ће Србија златом куповати пшеницу (аудио)
    Српски пут ка ЕУ — у Брисел преко Раче
    Зелено светло ММФ-а због Вучићеве „чврсте руке“
    Тагови:
    издржавање, директне стране инвестиције, дознаке, дијаспора, економија, инвестиције, БДП, НБС, ЕПС, Светска банка, телеком србија, НИС, Мирослав Здравковић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога