Београд+ 25°C
Ниш+ 22°C
Слушајте Sputnik
    Балкан

    ЕУ више нема снаге ни да потпали Балкан

    Pixabay
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    447901023

    Јоханес Хан и Себастијан Курц само користе причу о „балканском бурету барута“ јер је то згодан алиби за пребацивање одговорности на овај регион, каже др Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе. Ипак, шта следи кад престане дијалог између Београда, Загреба и Сарајева...

    Односи на Балкану никад нису били гори од окончања ратова за југословенско наслеђе. После скоро две деценије константног „отопљавања односа“, лидери земаља бивше СФРЈ престали су да међусобно комуницирају, па тако Ивица Дачић неће путовати у Хрватску, а вероватно ни Томислав Николић у Босну.

    Истовремено, Милорад Додик не комуницира са званичним Сарајевом, док је дијалог Београда и Приштине под окриљем Европске уније запао у ћорсокак, док из ЕУ стижу упозорења да би и најмања варница могла да запали Балкан.

    Хоће ли бити оног рата?

    Др Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, каже за Спутњик да смо у последњих неколико месеци сведоци дискурса у западним медијима у којем се поново потенцира „балканско буре барута“.

    Према његовим речима, реч је о смишљеној, пропагандној комуникацији која је усмерена на стварање утиска да Русија и Србија користе слабљење ЕУ и Трампову победу на америчким изборима не би ли дестабилизовали Балкан и извршили ревизију односа снага.

    Митић оцењује да је реч о смишљеној замени теза, јер се зна ко подиже споменике усташама у Хрватској и тако ревидира историју, да Сарајево жели потпуну ревизију Дејтонског споразума, а да Приштина, која је добила све што је желела у бриселским преговорима, „прави фарсу око формирања Заједнице српских општина.

    „Наравно, Запад у потпуности одржава и потпаљује своје ’протекторате‘, тако да се усташтво толерише, централизација БиХ охрабрује, независно Косово куражи тако да се покидају све везе са Београдом. И све то ништа није ново. Оно што је ново је нервоза због све слабијег утицаја ЕУ и САД на све снажније присуство Русије и Кине на Балкану“, каже Митић.

    Све то доводи до нервозе како у Бриселу и у Вашингтону, тако и у Тирани, Сарајеву, Приштини и Подгорици. Утицај ЕУ драматично опада како се смањује њена привлачност и како се одлаже, скоро у недоглед, перспектива приступања за нове чланице, сматра он.

    „Са друге стране, уколико је неко желео да изазове рат, чини ми се да је пропустио прилику, јер не постоје ни капацитет ни апетит за сукоб на Балкану, осим оног реторичког који је био и који ће, нажалост, још дуго бити присутан“, сматра Митић.

    Балкан — алиби за Хана и Курца

    Кад је реч о упозорењима комесара за проширење ЕУ Јоханеса Хана и аустријског шефа дипломатије Себастијана Курца да је на Балкану кратак фитиљ, Митић сматра да су обојици потребни алибији за даље успоравање европских интеграција, што је директно повезано са интерним проблемима у ЕУ, а много мање са испуњавањем критеријума за чланством.

    „ЕУ не може да испуни оно што је обећала, па размишљају овако: ’Хајде да кривицу свалимо на ’балканско буре барута‘, нека прво они решавају своје проблеме, нека избегну неке будуће сукобе, па да касније, а то може бити много касније, размишљамо да их онда пустимо у наш клуб‘“, оцењује Митић.

    Према његовим речима, ЕУ је генерално неспособна да реши фундаменталне проблеме са којима се суочава у последњих неколико година, поготово данас. Они не знају шта ће се дешавати у марту кад почну преговори у вези са „брегзитом“ и кад се отвори питање царина, нити знају шта ће се догодити у мају ако у Француској победи Марин ле Пен, нити у јуну кад нагне нови талас миграната, нити знају шта ће са Трампом, са сукобом у Украјини, нити колико ће трајати еврозона.

    „Дакле, Хан и Курц не могу да потпале ватру, али прича о ’балканском бурету барута‘ је згодан алиби за пребацивање одговорности“, истиче Митић.

    Двострука подршка Брисела

    Живадин Јовановић, бивши шеф дипломатије Савезне Републике Југославије, каже да разуме забринутост Курца и Хана, али не разуме на коју су адресу они упутили своје поруке.

    „Мислим да има доста инерције код фактора који очекују да њихове идеје и предлоге реализује Београд, не водећи рачуна о томе ко је одговоран за ’скраћивање фитиља‘ на Балкану. По мом уверењу, Београд исказује превелику толеранцију и спремност на једностране концесије што онда охрабрује друге факторе на Балкану да стално повећавају своја очекивања и захтеве. Притом, ти који су одговорни, уживају директну или прећутну сагласност и подршку Брисела. И то двоструку подршку из Брисела — Брисела као седишта ЕУ и Брисела као седишта НАТО-а“, каже Јовановић.

    Бивши шеф дипломатије СРЈ очекује да ће се дијалог наставити, али би у наставку требало више водити рачуна о компромисима, а не о уценама, у смислу очекивања да Србија попушта. Према његовим речима, Србија је до сада водила политику попуштања што је довело до тачке у којој више не може бити неко ко испуњава жеље свих осталих.

    Крах ЕУ на Балкану

    Ни Митић не верује да ће доћи до потпуног прекида комуникације и преговора међу бившим републикама СФРЈ, нити до озбиљнијег сукоба, а камоли рата.

    „Очигледно је да је формат ЕУ, као покровитеља балканског дијалога у последњих петнаестак година, пропао. Потребни су нови импулси и актери који могу да помогну дијалог. Мислим свакако на Москву, у мањој мери на Пекинг, а можда дође и до неке нове и рационалније политике Вашингтона и Анкаре, који су и до сада имали одређеног утицаја, али су имали погрешну политику према региону“, каже Митић.

    Он сматра да је јасно да баланс снага који долази због јачања Србије кроз подршку Русије и Кине смета онима који су навикли да Београд и Бањалуку држе на коленима и да преко леђа Срба остварују своје максималистичке циљеве.

    „Та ера је готова и баланс снага који се све више кристалише и који није постојао почетком деведесетих помоћи ће да се одржи стабилност региона“, закључио је Митић.

     

    Тагови:
    Брегзит, буре барута, евроинтеграције, ЕУ, Доналд Трамп, Живадин Јовановић, Александар Митић, Себастијан Курц, Јоханес Хан, Балкан, Западни Балкан, Југославија, Република Српска, Босна и Херцеговина, Косово и Метохија, САД, Хрватска, Кина, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога