Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1319
    Пратите нас

    Субјективни осећај добробити произилази из тога шта очекујете у сопственој земљи, па се у оним земљама где јавни интерес и јавно добро нису у првом плану сви осећају незадовољно. Новија истраживања сугеришу да ниво среће не одређује колико новца зарађујемо, већ како се тај новац троши.

    Цео Балкан је у ситуацији ужасне депресије и безизлаза, наглашава за Спутњик Милена Драгишевић Шешић, професор на Факултету драмских уметности, коментаришући истраживање Уједињених нација о срећи нација, према коме је Норвешка постала најсрећнија земља на свету, преузевши ту позицију од Данске.′

    Као критеријум за „мерење“ среће узет је „субјективни осећај добробити“, односно колико су људи срећни и зашто. Па тако за Норвешком следе Данска, Исланд, Швајцарска и Финска, док је Централноафричка Република на последњем месту.

    Србија је, према овом извештају, на табели од 155 земаља на 73. месту и боље је позиционирана од Хрватске која је на 77. месту, Црне Горе на 83. месту, Босне и Херцеговине на 90. месту и Македоније која је на 92. месту.

    Јесу ли квадрати срећа?

    „Истраживање УН указује на реалност. То што је Србија у средини само говори да има јако много земаља у којима је ситуација још катастрофалнија. Где су ратови, суше, где је, рецимо, немогућност да живите од било каквог свог рада, јер рада и нема“, тумачи Милена Драгишевић Шешић.

    Резултати су, у ствари, јако тачни јер, додаје ова професорица, субјективни осећај добробити произилази из тога шта очекујете у сопственој земљи. 

    Јасно је, истиче она, да Данци, Финци, Исланђани, Норвежани нарочито, виде да им земља пружа могућност за лични рад, за развој, за успех и на послу и у приватном животу.

    „Кад погледате број квадратних метара станова по глави становника, то је негде око 50 квадратних метара а код нас, богами, не знам да ли смо стигли и до 15 квадрата. Значи, није случајно што су ове земље, које још имају одређену врсту политике добробити према грађанству, високо котиране јер се просто грађанство у њима осећа сигурно, а сигурност вам омогућава да будете срећни“, тврди Драгићевић Шешићева.

    У земљама где јавни интерес и јавно добро нису у првом плану и где се подстиче нека врста лажне компетитивности тако што се каријера не правити на рачун знања и способности већ на рачун веза, према мишљењу Драгићевић Шешићеве, сви се осећају незадовољно, несигурно и не виде неку врсту будућности у земљи.

    „То јако много утиче и на приватан живот, на начин како се обликују породице, кад се рецимо улази у брак, кад се рађају деца. Све се то одлаже за касније кад се стекну услови, а ти услови никако да дођу“, наглашава Драгићевић Шешићева.

    Истраживања УН, као и бројна слична истраживања, према мишљењу економисте Горана Николића, показују да су генерално срећнији људи са вишим дохотком, они који су образованији и припаднице лепшег пола, док су мање задовољни они лошег здравља, те незапослени.

    Плачу ли и богати?

    Земље са највећим нивоом БДП-а су и најсрећније, анализира Николић за Спутњик, али и указује да кад се испуне основне потребе као што су храна, одевање, стан — виши БДП не чини друштва срећнијим. Наиме, у већини богатих земаља ниво задовољства животом није битно порастао последњих деценија и поред значајног привредног раста, јер се људи лако навикну на боље.

    Ствари које нас чине срећнима су пре свега поверење, поштење, јака социјална база, стабилан емотиван живот, као и посао који нас испуњава.

    Показало се, додаје Николић, и да би политика која би чинила друштва срећнијим подразумевала велика социјална давања незапосленима, што је на линији левичарских покрета, али је далеко од мејнстрима.

    Новија истраживања сугеришу да ниво среће не одређује колико новца зарађујемо, већ како се он троши, подвлачи Николић и додаје да су људи много срећнији кад новац користе, на пример, за путовања него за материјална добра.

    „Животна искуства, на пример посета Килиманџару или Хималајима показала су се као трајнија задовољства која се урезују у памћење и обавезно се ’шерују‘ на друштвеним мрежама, тако да кажем, јер се људи брзо адаптирају на материјална добра. Неке студије показале су да је начин да повећате срећу да ’аутсорсујете‘ радне задатке које не волите, на пример да платите спремачицу. Интересантно је да су они који су донирали новац били срећнији од оних који су га трошили на себе“, прецизира Горан Николић за Спутњик.

    Са оваквим резоном сагласна је и Милена Драгићевић Шешић, која каже да апсолутно није битно колико зарађујемо већ да ли имамо вишак новца који можемо трошити на хобије, интересовања, путовања, за неке људе то може бити и викендица у којој ће гајити цвеће, за неке друге то може бити и могућност да гаје неке кућне љубимце.

    Како до осећаја остварености?

    „Дакле, да се баве неким хобијима који су им важни и који им помажу да се остварују као личности. А ако највећи део прихода користите за пуко преживљавање, а чак вам ни ти приходи за то нису довољни, ви једноставно немате могућност ни да размишљате о томе да бисте можда негде отпутовали, да бисте можда нешто видели, да бисте можда куповали“, додаје Драгићевић Шешићева.

    То се, указује она, најбоље види и по томе колико је тржиште уметности слабо и танко јер готово да нико не купује слике, књиге, по томе да су позоришта пуна само кад дају попусте… Колико је то потребно, набраја ова професорица, видимо и по томе да се највише гледају комедије, односно нешто што нас одваја од стварности.

    „Шта се највише чита? Па неки љубавни романи или оне књиге које су упутство за постизање среће. Почињу да професијама доминирају такозвани лајф-коучеви, јер људи траже последњу шансу и сматрају да их он може научити како да постигну срећу“, напомиње Драгићевић Шешићева.

    Наравно, посебно подвлачи она, то су само илузије јер да би постојало осећање среће морала би да постоји и визија друштвеног развоја и да се сви актери који томе могу да допринесу укључе.

    „Да не буде чекање по три године да вам замене кук, или не знам колико година да добијете операцију катаракте и да сте свесни да све то можете имати преко реда ако можете платити“, закључује Драгићевић Шешићева.

    С друге стране, Горан Николић истиче за Спутњик да је кретање индекса среће занимљивија мера од самог ранга истог коефицијента, јер су деценијама на врху западноевропске и англосаксонске државе.

    Земља која је у последњих десет година највише поправила ниво среће својих становника била је Никарагва, појашњава Николић и додаје да је у знатној мери то учинила и Русија, потом Кина, Немачка и Бразил.

    Могу ли надоградити срећу?

    И Србија, наглашава Николић, спада међу земље које су у посматраном раздобљу 2013–2015. у односу на просек периода 2005–2007. знатно поправиле ниво среће.

    Неоспорно је, каже Николић за Спутњик, да се у Србији економска ситуација знатно поправља од 2000, и поред кризе од 2008.

    С друге стране, анкете показују забрињавајуће мали удео оних који верују да су се ствари у овој земљи побољшале, подсећа Николић цитирајући социологе који овај феномен углавном објашњавају превеликим очекивањима људи од промена и отварања земље према свету која, наравно, нису могла бити испуњена.

    Ако је за утеху, констатује Николић на крају, и у већини богатих земаља ниво задовољства животом није битно порастао последњих деценија и поред значајног привредног раста, што се објашњава такозваном теоријом адаптације, односно тиме да се људи лако прилагођавају на квалитетније услове живота и да им је, пре свега, битан релативни статус.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Слично:

    Био једном 9. март — више нема ко да јуриша!
    ММФ: Светска економија превазишла кризу
    Руска економија ушла у фазу раста
    Српска економија — дубљи џеп, али не довољно
    Незапосленост, сиромаштво, корупција — где то има
    Норвешка троши резервне фондове да смањи незапосленост
    Највећа незапосленост у Шпанији, најмања у Немачкој
    Незапосленост – узрок сваког петог самоубиства
    Тагови:
    сигурност, хоби, истраживање јавног мњења, срећа, Уједињене нације, плате, држава, безбедност, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога