Београд+ 30°C
Ниш+ 29°C
Слушајте Sputnik
    Армагедон

    Народ се држи у страху — од атомске бомбе до крпеља

    © Fotolia/ Ronnie Chua
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Предраг Васиљевић
    23695971

    Страх, зебња и неизвесност доминантне су речи које најближе описују данашње друштво. У Србији и у свету.

    Страх непрекидно шире политичари, лекари, геостратези, научници, теоретичари завера, „објективни“ аналитичари, новинари, књижевници, режисери.

    Страх се излива са телевизијских екрана, из новина, интернет портала, друштвених мрежа, округлих столова, семинара, трибина, филмова, позоришних сцена.

    Пример 1

    Најдоминантније глобално политичко питање које потреса читаву планету је да ли ће доћи до нуклеарног рата. Иза свих надмудривања и гибања у турбулентним односима великих сила, које поседују најопасније оружје у историји цивилизације, провејава управо застрашујућа слутња — да ће неко од актуелних светских државника у једном тренутку изгубити контролу и да ће притиснути „атомско дугме“ које може да отвори врата апокалипсе за планету.

    Пример 2

    Велика опасност која месецима лебди изнад Старог континента је да ће Турска у неком моменту, кад изгуби политичко стрпљење према Европској унији, пустити да неколико милиона избеглица „провали“ преко Балкана на европски континент. У генерисаном страху од „прогнозе“ да ће мигранти преплавити Европу, подижу се зидови и жице, заоштравају се политички ратови на изборима у многим државама, протурају се процене да ће доћи до нове велике сеобе народа која ће променити цивилизацијске токове и угрозити будућност Европљана. Људи, избеглице, доживљавају се као цунами.

    Пример 3

    Никада се светске метрополе нису више плашиле терористичких напада. Од 11. септембра 2001. и рушења Кулa близнакиња у Њујорку па до тероризма у Санкт Петербургу 3. априла овe године, то безбедносно питање свакодневно застрашује читаву планету. Суштина је да тероризам управо и почива ширењу страха и неизвесности. Јер, никад се не зна шта ће, ко ће и где ће бити циљ, а језиве слике мртвих невиних грађана обишле су свет и из Лондона, Париза, Нице, Москве. Угрожена су позоришта, стадиони, спортске манифестације, шеталишта, масовни скупови, параде, концерти, дискотеке. Страх од терориста увукао се свуда.

    Пример 4

    Грађани се свакодневно, из разних политичких центара моћи, застрашују могућношћу новог великог рата између балканских народа. Сан о заједничкој, мирнодопској, европској будућности традиционално посвађаних суседа у региону полако се претвара у нови кошмар. Морбидне сцене из Другог светског рата и крвавих деведесетих још нису заборављене, а већ се потпуно отворено промовишу нове националистичке аспирације. На дневном реду је афирмација лудачке амбиције о „Великој Албанији“. Македонија је већ на ивици рата, Албанци потпирују ватру на југу Србије, а Косово је вечита тачка потенцијалних сукоба. Народу се сервира сценарио да је буре барута спремно и да се само чека да неко упали фитиљ. Опет су актуелни страни „елементи“ и њихови домаћи помагачи који могу да угрозе стабилност.

    Пример 5

    И у данима предаха, кад се велике политичке теме привремено потисну у други план, страх је и тада доминантна тачка јавног дискурса. За протекле првомајске дане, готово да није било информативне емисије, јутарњег програма, поподневне хронике која није непрекидно упозоравала грађане да се у природи чувају крпеља. Као да ће их, не дај боже, појести медведи и вукови на Авали, Кошутњаку или Ади циганлији. Народ се застрашује и „обилном кишом“, као да је никад није видео, градоносним облацима, опасном излагању сунчевим зрацима, гужвама на прилазу градовима, епидемијом малих богиња, тешким реформским потезима, губитком посла, новим поскупљењима, одлучнијим извршитељима, јачом пореском дисциплином, затрованом храном, водом, ваздухом, најездом ретких болештина, перверзним променама школског програма, зрачењима из апарата, све већим насиљем међу малишанима, порашћу породичних трагедија…

    Страх. Некад основан, а некад не. Често злонамеран, на махове параноичан, ретко кад реалан.

    Страх. Реч која најбоље описује прве две деценије 21. века.

    Страх. Најпрофитабилнији продукт на планети од чије масовне производње многи данас дебело зарађују.

    Утешна порука за крај — не бојте се! Готово све ове опасности које постоје данас, постоје већ вековима у различитим облицима и формама. Само није било телевизије, интернета и андроид апликација да вас свакодневно и на сваком кораку подсећају да је за вас у ствари најбоље да се — плашите.

    Тагови:
    армагедон, геополитика, страх, телевизија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога