Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3651
    Пратите нас

    Парламентарна скупштина НАТО-а са своје недавне седнице поручила је како ће на следећем састанку у Тбилисију, главном граду Грузије, 29. маја, што значи данас, позвати Русију да повуче признање Јужне Осетије и Абхазије као самосталних и независних држава, иначе некада делова Грузије.

    У истом саопштењу чланице НАТО-а су позване да подрже улазак Грузије у НАТО, као и да помогну јачање грузијске војске, посебно ПВО система.

    По свему судећи, НАТО наставља конфронтацију са Русијом, чак је и појачава. Јер примање Грузије у НАТО није била тема још од самита Алијансе у Букурешту 2008. године. Тада су се америчкој идеји да се Грузија позове у чланство западног војног савеза супротставиле Немачка и Француска.

    Видећемо како ће то сада проћи у Тбилисију. Заправо, како пролазе године, НАТО све више крши принципе по којима се примају нови чланови: да би се ушло у савез држава-кандидат треба да има јасне и међународно признате границе, да нема нерешена територијална питања са суседним земљама, да има демократски политички систем, да нема корупцију и да је у тој држави на снази владавина закона.

    Када је у питању Грузија, она има територијалне спорове са Јужном Осетијом и Абхазијом, а и корупција у Грузији није мала. Ипак, ако је НАТО могао да игнорише чињеницу да у Парламенту Црне Горе нема опозиције, не би било изненађујуће да се и Грузији „опросте ситнице“. Када је у питању геополитички изазов Русији, све остало, па и демократија, није важно. То што је на управо завршеном самиту НАТО-а у Бриселу, остало неодговорено, када је у питању Доналд Трамп, питање члана 5. колективног уговора о безбедности Алијансе, заправо показује да нико у Америци није луд да ратује са Русијом због Грузије, Абхазије, или Јужне Осетије. Европске чланице НАТО-а још мање.

    Гости Мирослава Лазанског др Александар Гајић, виши научни сарадник Института за европске студије и генерал Бранко Крга, бивши шеф Војне обавештајне службе и бивши начелник Генералштаба.
    © Sputnik / Радоје Пантовић
    Гости Мирослава Лазанског др Александар Гајић, виши научни сарадник Института за европске студије и генерал Бранко Крга, бивши шеф Војне обавештајне службе и бивши начелник Генералштаба.

    Излазак НАТО-а на руске границе јесте корак у погрешном правцу, и треба се надати да за улазак Грузије у НАТО европске државе, чланице Алијансе, неће имати слуха. Наравно, ако им је у интересу отопљавање односа са Москвом.

    Ангела Меркел је изјавила како је у два дана самита НАТО-а у Бриселу схватила да Европа мора да се окрене себи, јер ето на другој страни Атлантика нова администрација још није изградила чврсту и јасну стратегију како и шта даље са ЕУ. Британци су отишли из ЕУ, а Немци и Французи још не знају какву нову Европу желе: политичку, економску и монетарну унију, конфедерацију, федерацију…

    Британци су и отишли, јер њихови политичари и не знају шта је то права федерација, пошто једноставно никада и нису живели у њој. Европску авантуру не чини само трговина памучног доњег веша, већ и изградња нове европске федерације. Тако је, наиме, све до недавно било. После самита НАТО-а у Бриселу, Ангела Меркел је разочарана. Сви остали мораће да чекају њена решења за бољу будућност. Јер, сви се и слажу, овако више не иде…

    О свему томе у емисији „На нишану Лазанског“, која се емитује сваког понедељка од 17 сати на таласима Радија Новости, 104,7 мегахерца, говоре др Александар Гајић, виши научни сарадник Института за европске студије, и генерал Бранко Крга, бивши шеф Војне обавештајне службе и бивши начелник Генералштаба.

    Емисију уређује и води Мирослав Лазански.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Брегзит, НАТО, ЕУ, Мирослав Лазански, Грузија, Немачка, Велика Британија, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога