Слушајте Sputnik
    Карта Катара
    © REUTERS / Thomas White

    Катарско пролеће — ко је чији терориста у кланици која прети

    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Александра Станић
    0 131

    Сукоб Дохе и Ријада је изненађење за многе који не познају природу односа на релацији Катар — Саудијска Арабија. Катар већ неколико година уназад води неку врсту самосталне политике када је реч о блискоисточној кризи.

    „Својевремено су подржали Муслиманску браћу и омогућили њиховим присталицама да се склоне после војне интервенције у Египту, затим Катар подржава и палестинску групацију Хамас, која је на власти у Гази, и то је на неки начин прст у око Саудијској Арабији, која настоји да контролише цео сунитски свет у овом тренутку“, каже дипломата Зоран Миливојевић у емисији „Спутњик интервју“.

    Он сматра да следи елиминација Исламске државе, и да је то увод у неки коначни расплет на Блиском истоку, чак и сиријске кризе. Постоји више актера који имају различите интересе, међу којима су САД, Русија, Иран, Турска, Саудијска Арабија.

    „Ту се појављује Катар као некаква сметња са својим специфичним односима према неким групацијама. Свако има интерес да оствари некакав утицај, и Катар са том својом самосталном спољном политиком не делује у том блоку око Ријада који сада у овом расплету покушава да делује интегрисано“, каже Миливојевић.

    Сарадник Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић не верује у смиривање на Блиском истоку, али верује у попуштање тензија када је у питању однос Катара и остали заливских држава међу којима доминира Саудијска Арабија. Подсећа да је већ било сукоба на релацији Ријад—Доха али да су то биле дипломатске кризе које су релативно брзо решене.

    „Кључне ствари су питање гаса, питање односа са Русијом, Ираном, а онда и са тим ко финансира које терористе. Ко су моји терористи (Катар), а ко су твоји (Саудијска Арабија)“, каже Јанковић.

    Катар је богата, мала држава са изузетно важним геополитичким и геостратешким положајем, са самосталном политиком која очигледно сада није у интересу Саудијске Арабије. Све до 1995. године он је функционисао као нека врста вазала Саудијске Арабије, која је имала повлашћени положај на економском плану када је у питању Катар. Међутим, дошло је до „плишаног пуча“ и до смене власти.

    Катар је јавно подржавао и економску и политичку сарадњу са Саудијском Арабијом, али приватно гледа своје интересе.

    „Они просто деле највеће налазиште гаса на свету, то је то поље Јужни Парс, где они имају већински удео, а Иран мањински, и они са Ираном морају да сарађују“, каже Јанковић.

    Он подсећа да је рат између Кувајта и Ирака почео због несугласице око коришћење заједничког нафтног поља. Овде постоји заједничко гасно налазиште са Ираном, и врло је важно да они имају сарадњу са том земљом, што наравно смета Ријаду јер је Иран његов највећи противник и непријатељ.

    Да је гас једно од централних питања, сагласан је и Миливојевић. Каже да оно што смета у неком глобалном смислу и Вашингтону и Ријаду јесте чињеница да је Катар ушао у дијалог са Ираном из сопствених националних интереса везаних управо за то питање гаса и за његову будућност.

    „Не само са Ираном, него је ушао у дијалог и са Русијом“, каже Миливојевић и истиче да Вашингтон на то гледа резервом.

    САД ипак у овом тренутку иду ка томе да се нађе неко решење и да се Катар „мало доведе у ред“ и приклони коалицији која је на линијама Вашингтона и Заливских земаља.

    „Катару би могла да се обећа нека врста стабилности режима и да му се обећа да ће он и даље несметано да извози гас и да буде фактор колико је то могуће, али да не дира глобални интерес Заливских земаља и Вашингтона овом тренутку“, каже Миливојевић.

    Јанковић указује и на жељу Саудијске Арабије да контролише прилике на Арабијском полуострву.

    „У позадини имате друго савезништво, а то је савезништво управо тих заливских монархија са Израелом последњих година, и то је врло важно у овом тренутку када се очекује шире укључивање Израела у неки нови блискоисточни рат. Причало се много о томе да је могуће да Израел поново нападне Либан, односно позиције које држи Хезболах, јер Израелу смета што је Хезболах ојачао у Либану, што има своје одреде у Сирији и што има своје људе чак и у Ираку. Израелу то смета, и он жели да формира једно шире савезништво у региону. Ово су неке од припрема за тај обрачун“, каже Јанковић.

    Јанковић истиче да се још у априлу спекулисало да се спрема пуч како би на власт дошао емир који би био у бољим односима са Саудијском Арабијом. С њим је сагласан и Миливојевић.

    „Треба знати да Американци у Катару имају озбиљну базу, и чим они имају базу — имају и безбедносну логистику. Обавештајни апарат је ту, и по правилу све те режиме, почев од Ријада, у ствари штити страни фактор, и они су на власти захваљујући тој врсти заштите. Компромис је да они буду лојални савезници, а с друге стране могу несметано да владају независно од начина на који владају и независно од карактера режима“, каже Миливојевић.

    Сагласни су и да ће Запад дозволити да се Катару догоди „арапско пролеће“ ако буде много искочио из неких озбиљних интереса који се сада тамо преламају.

    „Виша је математика како сада Катар да среди односе истовремено и с Ријадом и с Ираном, али тренутно може да се плати данак и да се опет купи мир на неко време, као што је Саудијска Арабија великом газди платила данак“, каже Јанковић.

    Тагови:
    Катар
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога