Београд+ 23°C
Ниш+ 21°C
Слушајте Sputnik
    Агент

    Британци започињу своју битку за Србију: Само против Русије

    © AFP 2017/
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    74117087

    Званични Лондон је, практично, признао да по изласку из ЕУ Британија има неки маневарски простор још једино на Балкану, односно Србији. Али шта са војним и економским везама са Русијом. Британија више није тако јака.

    За разлику од других који су то чинили иза кулиса, Британци су одлучили не само да обзнане да им је Балкан предмет интересовања, него и да организују јавну расправу на тему шта им ваља чинити са Балканом пошто напусте Европску унију.

    Одбор за међународне односе Парламента Велике Британије саопштио је да заинтересовани за учешће у расправи „После ’брегзита‘: Велика Британија и Балкан“ писане предлоге доставе до 15. септембра. Јавна слушања ће бити одржана до октобра, а Одбор ће извештај са препорукама доставити Горњем дому Парламента у децембру, објављено је на сајту Парламента Велике Британије.

    Тим поводом, саговорник Спутњика, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона Синиша Љепојевић за почетак каже да није ништа необично да Одбор организује јавну расправу. То је пракса у њиховом раду. Тада се, каже, позову и људи који су стручни за област о којој се разговара.

    Да ли такав приступ Балкану ипак оставља простор за бригу, поготово што нам никада овде није било добро када је било доста душебрижника?

    Одговарајући на питање како схватити констатацију да по „брегзиту“ званични Лондон има прилику да преиспита британски ангажман на Балкану, размотри геополитичку ситуацију у региону и њене последице по Велику Британију, Љепојевић констатује да Британија ипак више није земља која може битно да утиче на догађаје.

    На примедбу да је на овим просторима увек било уврежено мишљење да су све кључне догађаје на Балкану режирали Британци, он одговара да су сами Британци подстицали такве оцене како би одржали илузију о сопственој моћи.

    Љепојевић саопштење Парламента Велике Британије види управо као признање да је Балкан, а ту пре свих Србија, једно од подручја где Британија још може да рачуна на могућност маневарског простора кад изађе из Европске уније, јер другде у Европи нема шта да тражи.

    Учесници у јавној расправи треба да понуде и одговор на питање који је директан и индиректан британски интерес на Балкану и какве су последице по НАТО што неке земље региона граде блиске војне и економске везе са Русијом. Љепојевић, међутим, каже да то види као опште место.

    „То је део те опште мантре против Русије, како сада стоје ствари. То је дневна политика и ја томе не бих придавао неки велики значај. Једини значај је управо то признање да Британија у спољној политици на европском континенту може још само нешто да уради на Балкану или да покуша да уради“, сматра дугогодишњи коментатор збивања у Британији.

    Од оних који ће узети учешће у јавној расправи о односима Британије и Балкана, између осталог, очекује се да оцене и који су то кључни економски изазови на Балкану и да ли Лондон ту може да има конструктивну улогу.

    Шта се у том погледу може очекивати од Британаца чији економски утицај на овим просторима никада није био видљив?

    Љепојевић подсећа да је британска економија специфична, да 8,5 одсто бруто друштвеног производа долази из индустрије, а остало чини финансијски сектор и разне врсте услужних делатности.

    „Иза формулације о економском утицају крију се финансијски инжењеринг, односно кредитирање, осигуравајућа друштва и телекомуникације. Њихов интерес је оно што они имају, а то су првенствено та три сектора.“

    Балкан је, сматра Љепојевић, геополитичко питање јер се налази на граници два света.

    „Сада се више него икада може учити из историје јер смо све то што се тиче геополитичког положаја Балкана већ видели неколико пута“, сматра саговорник Спутњика.

    На питање колико ће британска спољна политика после „брегзита“ генерално бити другачија од спољне политике ЕУ, Љепојевић каже да је она у суштини и док су били у ЕУ била британска.

    Проблем ЕУ је што је њена политика према Балкану увек била пуна празнина без јасних идеја и ту су, каже, Британци улетали и наметали своје ставове.

    Стивен Мејер
    © Sputnik/ Радоје Пантовић

    Сада ће, додаје, имати прилику да то директно раде, а они претпостављају да овде имају доста јаку мрежу.

    Он, међутим, указује и на нову димензију, јер ће Британија своју политику према Балкану модификовати не толико према народима на овим просторима, него према ономе што овде ради Немачка или оном што ради Русија. Утолико пре што ће Америка, сматра он, дизати руке од овог подручја.

    „Ја ово саопштење разумем и као полигон за нове обрачуне међу њима. Неће више бити две стране Русија и Запад. Биће више страна“, закључује Љепојевић за Спутњик.

     

    Тагови:
    Велика Британија, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога