Слушајте Sputnik
    Хрватска војска, наоружавање

    Ранг-листа светских армија по укусу НАТО-а: Русе смањили, Хрвате „надували“

    © Flickr/ Taking cover
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    9174
    Пратите нас

    Анализа специјализованог војног портала „Глобал фајерпауер“, према којој је српска војска слабија од хрватске војске, изазвала је праву буру расправа на тему која је војска у региону најмоћнија.

    Највећа полемика је поведена о томе је ли хрватска војска моћнија од српске. Према анализи „Глобал фајерпауера“, хрватска војска заузела је 68. место у свету, међу 133 држава, српска војска се налази петнаест позиција ниже, словеначка војска се налази на 113, војска БиХ на 121, а македонска војска на 122. месту.

    Владимир Путин и Сергеј Шојгу у одећи бренда Армија
    © Sputnik / Владимир Агафонов

    Портал је војну моћ мерио према 55 критеријума, каже војни аналитичар Андреј Млакар, међу којима су разноврсност наоружања, бројно стање, ватрена моћ, оспособљеност. Нуклеарно наоружање није узето у обзир, неким поморским силама одузимани су поени, другим земљама, које немају излаз на море, поени нису одузимани јер имају јаку речну флотилу.

    „Критеријуми су безлични, надувани и доста нејасни. Нема ниједног елемента разноврсности или неког критеријума који би се могао јасно и прецизно повезати. Изгледа да су статистички подаци упоређивани и изношени као подаци о јачини неких сила“, објашњава Млакар.

    Што се Балкана тиче, према Млакаревом мишљењу, дата је прилично реална слика, с тим што се претеривало када су у питању Словенија и Хрватска, јер су те земље чланице НАТО-а.

    Доста реална слика дата је о стању армија балтичких држава и њиховим односима са Русијом, али критеријум ослоњености тих држава на заједничке снаге НАТО-а Млакар сматра смешним.

    „Заједничке снаге НАТО-а једино могу бити ’авакс‘ и сталне поморске снаге, али то саме земље-чланице захтевају. То нису никакве заједничке снаге. Доста критеријума је нејасно, неразумљиво и мислим да се више ради о естрадизацији података него о реалном осликавању снага“, каже Млакар.

    Анализу „Глобал фајерпауера“ Млакар оцењује као квантитативну анализу са неким примесама квалитативности. Квантитативност доминира, јер портал упоређује број тенкова или авиона и према томе извлачи податке о оспособљености и јачини неке армије, каже он.

    Међутим, ни ту портал није био доследан. На пример, аналитичари нису рачунали руске снаге у Азији, а у Јапану су рачунали број тенкова, који су за ту земљу, како Млакар каже, потпуно небитни, а смањили су улогу подморница и ракетних крстарица.

    Права, квалитативна анализа војне моћи армија била би она која би у обзир узимала борбена средства која су у оперативној употреби, каже Млакар. Упоређујући статистичке податке, немогуће је направити такву анализу.

    „Статистички подаци на терену не значе много, јер не знамо оперативне планове појединих држава, не знамо њихову оспособљеност, не знамо колико је технике заиста оперативно“, каже Млакар.

    Портал је смањивао број поена земљама које поседују исту врсту борбене технике, што је, према Млакаревом мишљењу, бесмислено, с обзиром да, на пример, земље одређене врсте бродова набављају од Италије или Француске и на том пољу постоји унификација борбене технике.

    Све у свему, питање чија је армија на постјугословенском простору најјача остало је неразрешено. А према писању „Глобал фајерпауера“, десет најјачих армија света су САД, Русија, Кина, Индија, Велика Британија, Француска, Јужна Кореја, Немачка, Јапан и Турска.

     

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    ранг-листа, Глобал фајерпауер, НАТО, САД, Хрватска, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога