Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 08
    Пратите нас

    Штета од десетина ванредних евакуација због лажних дојава да је постављен експлозив у различите објекте, од школа и трговачких центара, па до железничких и станица метроa у периоду од 10. до 17. септембра процењена је на чак укупно 300 милиона рубаља, што је 4,5 милиона евра.

    Сума штете, као и сама тема анонимних, и за сада срећом лажних дојава, разматрани су у понедељак 18. септембра на затвореном састанку у оквиру Министарства унутрашњих послова.

    Бивши саветник председничке Управе за унутрашњу политику Олег Матвејичев објашњава да у суму од 300 милиона рубаља не улази свота коју су изгубили представници бизниса, већ да се овде говори о државним трошковима за појачани безбедносни режим. Према речима стручњака, ова ванредна ситуација је довела до ангажовања додатних припадника специјалних снага, што додатно кошта, баш као и повећан број полицијских кинолога.

    Што се тиче структуре губитака које су за овај период могли претрпети представници руског бизниса, за Спутњик говори руски економиста и директор аналитичког одељења инвестиционе компаније „Океј брокер“ Владимир Рожанковски:

    Економски аспект ових дојава свакако постоји и наравно да бизнис трпи велике губитке. Могу да проценим да се засад ради о суми од око сто милиона рубаља (милион и по евра). Мислим да није више од тога, јер се овде ради о посредним губицима, куповна активност у ово доба године није велика. Губитке процењујем на основу чињенице да се током евакуације продавнице затварају и не раде у просеку два сата, док полиција уз помоћ паса и на друге начине не претражи читав простор. А са друге стране, за све то време плаћа закуп простора и све остале дажбине.

    Без обзира на велике трошкове евакуација, држави и надлежним службама ништа друго не преостаје него да их сваки пут максимално озбиљно спроведу. У овом тренутку не постоји таква технологија која би са сто одсто гаранције могла да одреди да ли се ради о лажној или реалној дојави, нити тако нешто може са потпуном сигурношћу да каже било који психолог, ма како искусан био, истиче за Спутњик председник Међународне контратерористичке асоцијације Јосиф Линдер:

    „Надлежне специјалне државне службе су константно у стању готовости и овде апсолутно нема другог избора. Они су обавезни, у складу са постојећим законима, да моментално реагују на било какву опасност, ма колико она могла да делује лажно. У овом тренутку не постоји таква технологија која би могла да детектује да ли се ради о лажној или стварној опасности и зато се мора, без обзира на трошкове, увек максимално озбиљно одреаговати.“

    Линдер додаје да без обзира колико је ово озбиљна ситуација, становништву се не може посаветовати ништа друго посаветовати осим да буду пажљиви:

    „Грађани наравно осећају велики психолошки притисак, а да будем искрен, ни државне службе нису ништа опуштеније. Управо на припадницима специјализованих структура лежи огромна одговорност за безбедност грађана. Апсолутно не долази у обзир да се не реагује на било коју од ових дојава, јер се никад не зна да ли је баш та стварна. Довољно је да од десет дојава једна буде реална и да последице буду ужасне“, упозорава Линдер.

    У међувремену се талас дојава наставља. Засад је било евакуисано укупно више од 200 хиљада људи у 152 објекта широм Русије од Москве па до Салехарда, града који се налази на северном поларнику, али и јужни градови Астрахан, Волгоград, па уралски Јекатеринбург и Вороњеж.

    Интересантно је такође да је упркос првим информацијама да ови анонимни позиви потичу из Украјине, на затвореном састанку у Министарству унутрашњих послова констатовано да су позиви стизали и из Брисела. Такође, специјалне службе су разматрале верзију да се ради о посебном програму који генерише телефонске позиве. До оваквог закључка су дошли стручњаци, између осталог имајући у виду пример да је једна од дојава о томе да је наводно постављена бомба у московској школи била пропраћена са још 18 позива хитној помоћи током 15 минута.

    Лидер „Праведне Русије“ и посланик Државне думе Сергеј Миронов је у вези са масовним дојавама констатовао да се држава у овом случају суочава са масовним сајбер-нападом, имајући у виду да се ради о Ај-Пи технологијама. Миронов је такође констатовао да дојаве имају исти циљ као и терористички напади, да уплаше становништво, као и да овај телефонски тероризам практично изазива државу и њене структуре. Са овим констатацијама се слаже саговорник Спутњика Алексеј Филатов, потпуковник ФСБ-а у пензији:

    „Ове лажне дојаве ангажују много средстава и снага, али најважније је што, нажалост, сеју страх, панику и неизвесност обичних људи, грађана. Са оваквом ситуацијом се до сада нисмо сусретали и овде много зависи од тога како ће правни систем окарактерисати целу ситуацију. Ја инсистирам да овај случај буде подведен под терористички напад. Остаје да правници протумаче све у складу са законима државе и да нађу адекватне казне“.

    Филатов истиче да се према расположивим информацијама може закључити да се ради о унапред добро испланираној, скупој и сложеној операцији, као и да је сва методологија добро технолошки промишљена како извор ових масовних дојава не би могао једноставно бити пронађен.

    Председник Међународне контратерористичке асоцијације се слаже да је ово очигледно унапред осмишљена операција:

    „Дефинитивно има основа говорити да је цела ова операција планирана раније, јер истовремено а у разним местима, тек тако, само од себе се овако нешто не дешава. Ово је испланирана акција која је изрежирана у једном центру уз прилична материјална средства, која би требало да постигне конкретне политичке, друштвене и провокативне циљеве“, закључује Линдер.

    Наш саговорник подвлачи да је неопходно сачекати резултате темељне истраге и тек на основу званичних саопштења коментарисати све могуће опције и последице.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    телефонски тероризам, тероризам, Москва
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога