Слушајте Sputnik
    Француски војник и полицијске патроле испред Велике џамије у Паризу.

    Специјалци улећу у џамије — какав ће бити одговор

    © AP Photo / Francois Mori
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    2316

    Због новог закона против тероризма у Француској више нећете имати два или три одсто људи који имају разумевања за поједине терористичке акције или ратове појединих исламистичких група, него ће тај број да порасте на 20 до 30 одсто свих оних који се осећају угроженим, сматра Џевад Галијашевић, стручњак за тероризам.

    Иако тек усвојени антитерористички закон, према истраживању „Фигароа“, подржава око 57 одсто Француза, стручњаци и део јавности сматрају да се њиме неће много одмаћи у борби против тероризма, али ће у доброј мери бити смањена грађанска права и слободе грађана.

    Између осталог, новим законом су полицији и званичницима дата овлашћења да претражују домове, изричу казне кућног притвора и затварају богомоље.

    У затвор без доказа

    Закон свим највишим званичницима локалних самоуправа омогућава затварање џамија, цркви и других богомоља, уколико се установи да су проповедници подстицали нападе или глорификовали тероризам. Руководство религијског објекта има 48 сати да уложи жалбу након одлуке о затварању, а истражитељи не морају да приложе доказе о радикалном проповедању или „верским“ списима са сличном тематиком.

    Верски објекти се могу затворити на основу „идеја и теорија“ које верници размењују међу собом.

    Закон даје полицији већа овлашћења да спроводи рације, што је један од најконтроверзнијих тачака закона, јер су мањинске групе забринуте да ће због тога бити (додатно) злостављане.

    Министар унутрашњих послова може симпатизере џихада да стави под својеврсан кућни притвор иако нису осуђени за злочин, и то без претходног одобрења судије.

    Преписивање од Британаца

    Стручњак за тероризам Џевад Галијашевић подсећа да је сличан закон усвојен у Великој Британији пре више од три године, што је тумачено као део процеса „дерадикализације“ у оквиру ког се разговарало и о забрани повратка у земљу ратницима и другим мерама.

    Према његовим речима, француски закон је на трагу британског, и он у суштини стигматизује и оптужује муслимане и шири круг људи које сматра одговорним за терористичке акције, што је бесмислено.

    „На овај начин више нећете имати два или три одсто људи који имају разумевања за поједине терористичке акције или ратове појединих исламистичких група него ће тај број да порасте на 20 до 30 одсто свих оних који се осећају угроженим“, каже Галијашевић за Спутњик.

    На сличан начин ни Швајцарска референдумом о забрани изградње минарета није казнила терористе, јер таквим мерама се не кажњавају терористи већ прави верници, они који обилазе верске објекте да би се молили богу, истиче наш саговорник и додаје да је такав и француски закон.

    Повратак незадовољних терориста

    „У суштини, Француска је фрустрирана терористичким акцијама које су на њеном тлу изведене, али све су оне имале дубоких и јасних образложења зашто су се дешавале. Увек су имале јасну позадину, било да је реч о француском учешћу у ратовима на Блиском истоку, о њиховој репресивној политици рушења појединих режима или о врбовању и коришћењу тих терориста за сопствене потребе. Кад једном уђете у шему договарања са терористичким организацијама, кад с њима правите дилове, компромисе и договоре, пре или касније они ће вам се вратити кад буду незадовољни“, сматра Галијашевић.

    Према његовим речима, понашање у Сирији кључни је разлог „кажњавања западних земаља“ попут Британије и Француске, као и многих дешавања у САД, где су одређеним терористичким групама, са којима се и данас сарађује, дата одређена обећања која нису испуњена.

    Данас, уместо да се учини све да се поразе терористичке организације на битним ратиштима, западне земље све више прибегавају тоталитарним и недемократским решењима.

    „Они буквално иду у тај дубоки цивилизацијски конфликт нападајући све муслимане, а њихова решења за борбу против тероризма уопште нису решења за борбу против тероризма већ за борбу против ислама, против ширења религије, и то ће тако бити доживљено и у исламским заједницама у Француској“, упозорава Галијашевић.

    Исламизам из гета

    Уколико Француска заиста жели да сузбије тероризам, требало би да доследно примењује безбедносне процедуре које подразумевају доследан надзор над радикалним идеологијама и групама које их промовишу, сматра Галијашевић.

    Затим, требало би да се одустане од употребе терористичких група, јер свака употреба терористичких група, организација и појединаца је класична злоупотреба против државе. Антитерористичке мере које би требало предузети су и праћење и надзор новца, надзор људи, санкционисање учешћа у терористичким групама, а то су све законом предвиђене мере.

    После кажњавања, требало би да следи процес ресоцијализације појединаца, односно њихове дерадикализације.

    „Француска радикални исламизам добија из својих гета, који нису примерени Западној Европи. Не могу да постоје два Париза — један у гету а други као Град сунца, најлепши град на планети. Француска мора прво да примени своју безбедносну политику и да одустане од сарадње са терористима“, закључио је Галијашевић.

    Тагови:
    антитероризам, ислам, људска права, муслимани, џихадисти, закон, Џевад Галијашевић, Швајцарска, Сирија, Велика Британија, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога