Слушајте Sputnik
    Аутроугарски надвојвода Франц Фердинанд уочи атентата у сарајеву 28. јуна 1914.

    Да ли се Аустроугарска империја враћа на мапу Европе?

    © AFP 2018 /
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    1818

    Победа Андреја Бабиша на парламентарним изборима у Чешкој, као и успех његових истомишљеника у Аустрији, даје разлог да се размисли о великим политичким променама на истоку Европе.

    Ови региони, који су некада били део Аустроугарске монархије, постигли су значајан ниво економске интеграције, али су са психолошке тачке гледишта одвојени од остатка Европе. Мигрантска криза 2015-2016. године је само заоштрила односе између истока и запада Европске уније, чему је додатно допринела и разлика у животним стандардима.

    У Будимпешти, Варшави и у мањој мери у Прагу, гласачи бирају неолибералне демократе, а Аустрија користи прилику да појача свој утицај. Иначе, 24. октобра је стигла вест да ће Слободарска странка ући у аустријску владу, где ће, према прелиминарним подацима, добити најмање 40 одсто ресора.

    Заједно против миграната

    Заокрет Беча ка конзервативној политици, усмереној против доласка миграната, могао би да утиче на однос снага у Источној Европи.

    „За Мађарску је то веома добра вест. То ће ојачати наше позиције у односима са Бриселом. Претходни аустријски канцелар Керн је критиковао мађарског премијера Орбана због његовог односа према мигрантима, али сада се ситуација потпуно променила. Нови канцелар Аустрије Себастијан Курц ’такмичи се‘ са Орбаном, доказујући да је он први донео одлуку о затварању граница“, каже за Спутњик политиколог из Будимпеште Габор Штир.

    Аналитичар сматра да би Аустрија могла да се пријави за чланство у Вишеградској групи.

    „Засад то још није извесно, али захваљујући развијеној економији, Аустрија би могла да постане лидер овог савеза. Мада, питање је како би у овом случају реаговала Пољска, која такође тежи да постане лидер Вишеградске групе“.

    У прилог учлањењу Беча у Вишеградску групу говори и чињеница да аустријске кредитне институције, иначе скоро непознате у САД, Француској и Немачкој, имају стотине филијала у Источној Европи, али и на простору бившег СССР-а.

    „Инвестиције Беча на простору бивше империје су веома значајне, а у неким случајевима вишеструко премашују инвестиције из других земаља“, каже за Спутњик Герхард Мангот, професор међународних односа на Универзитету у Инзбруку.

    Стручњаци истичу да од 2006. године робна размена Аустрије и земаља Вишеградске групе стално расте, док размена са западним делом Европске уније пада.

    Баук империје и трауме националног сећања

    Баук империје је први пут постао видљив 1989. године, када је син последњег императора Аустроугарске Ото фон Хабзбург свечано дочекан у Будимпешти. Надвојводи су нудили да учествује на председничким изборима, али Хабзбург је одбио: осим такозваних „центрипеталних сила“, у Мађарској је постајао све популарнији локални национализам.

    „Пре 15 година ситуација у Источној Европи била је потпуно другачија. На пример, односи између Словачке и Мађарске су били натегнути, неки су чак сматрали да су наши односи једни од најгорих у Европи. Сада се ситуација променила, а мађарска мањина, која живи у Словачкој, потпуно је интегрисана у политички живот“, каже за Спутњик бивши премијер Словачке Јан Чарногурски.

    Мада, према његовим речима, потребно је још времена да би етничке тензије из претходних доба коначно постале ствар далеке прошлости. Без тога је рехабилитација Аустроугарске у масовној свести немогућа.

    „Данас нисмо баш носталгични када је реч о Империји, јер је за многе то био период етничког угњетавања. Што се тиче Словака, постали смо објект присилне мађаризације. С друге стране, дошла су друга времена. Словачка, Чешка, Мађарска и Аустрија су сада релативно мале земље које имају приближно исти број становника. Људи су навикли да све раде заједно, а Аустрија је највећи улагач у нашу економију. Имамо и добру политичку сарадњу“, резонује Чарногурски.

    Према речима Габора Штира, евентуално приступање Аустрије Вишеградској групи ће имати како позитивне тако и негативне последице.

    „С једне стране, то ће ојачати могућности лобиста из Источне Европе, али ће са друге интензивирати борбу за лидерске позиције унутар саме групе“, закључује он.

    Тагови:
    Вишеградска група, ЕУ, Себастијан Курц, Виктор Орбан, Аустроугарска монархија, Словачка, Чешка, Аустрија, Мађарска, Пољска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога