Слушајте Sputnik
    Заставе Русије и САД

    Засипају свет главама америчких председника, а циљају „меку моћ Русије“

    CC0
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    0 223

    Обрачун Запада са „меком моћи Русије“, није ништа друго, него притисак Запада да Србија уведе Русији санкције, уз жељу да се Србија трајно одрекне свог Устава, измијени га и у региону почне да спроводи геополитичку агенду англоамеричких центара моћи.

    Амерички аналитичар Јануш Бугајски из вашингтонског Центра за анализу европске политике недавно је у изјави за „Побједу“ „упозорио“ да ће Москва покушати да од свих билатералних спорова у земљама југоисточне Европе направи латентни сукоб, додавши, притом, да је намјера Кремља да „завади Србију и Црну Гору“.

    „Хушкањем комшија једне против других, Москва може добро ојачати своју позицију и на Балкану и у централној Европи“, казао је Бугајски, уз констатацију да је стратегија Русије примјер класичне царске политике „завади па владај“.

    Коментаришући ове наводе за Спутњик аналитичар Александар Алексић прије свега подсјећа да се изјаве Бугајског морају третирати пажљиво, јер се ради о особи која се „озбиљно бави Балканом већ неколико деценија“, а чије процјене такође „кореспондирају са ставовима војно-индустријског комплекса Вашингтона“, уз упозорење нашег саговорника, да „све што је Бугајски саопштио везано за активности Москве, суштински представља активности Вашингтона“.

    „Оптужбама усмјереним ка Русији (Бугајски) ствара алиби за планиране и изведене операције Америке. Њима не би било први пут да на основу лажних претпоставки и извјештаја доносе одлуке о финансијским, оружаним и логистичким подршкама својим играчима на периферији империје. Тако шире сопствену моћ, новоосвојене територије контаминирају новчаницама са нацртаном главом предсједника Америке, чија производна цијена износи 12 центи, а свијету је продају за 100 долара“, објашњава Алексић.

    Да је тако, потврђује и књига спољнополитичког коментатора „Њујорк тајмса“ и научног сарадника Института за међународна истраживања „Вотсон“ при Универзитету „Браун“ Стивена Кинзера чији наслов говори све: „Пучеви, инвазије, револуције“, у поднаслову: „Како је Америка мијењала режиме, од Хаваја до Ирака“. „Америка на политици ’завади па владај‘ остварује сопствено војно присуство у више од 150 чланица Уједињених нација, па и на Косову, и у том смислу њихов захтјев за упис у Гинисову књигу рекорда по том основу сигурно не би био одбијен“, каже Алексић.

    Што се тиче Србије и Црне Горе, наш саговорник је сматра да су „сукоб посијале Западне силе оног дана када су одлучиле да Црна Гора нестане са политичке мапе свијета“, мислећи, притом, на стварање Краљевине Југославије на Версајској конференцији када је Запад подржао присаједињење Црне Горе Србији, док исте те Западне силе, како примјећује Алексић, „деценијама након тога подстичу и његују интифаду између оних који се осјећају Србима у Црној Гори и оних који се осјећају Црногорцима“.

    Коментаришући извјештај који је у Сенату САД представио сенатор Бен Кардин, а у којем стоји позив да међународна заједница активно припомогне Црној Гори да ојача своју одбрану против „меке моћи којом располаже Русија“, као и позив аналитичара Бугајског да се од стране институција разоткрију све „партије, фирме НВО и медији који блиско сарађују са Кремљом“, Алексић сматра да је у питању само „потврда плана који се спроводи, а има за циљ да комплетан Балкан доведе у окупациону зону НАТО-а“.

    Саговорник Спутњика додаје да „највећи политичко-безбједносни ’залогај‘ у том смислу представља Србија“, и да „када Американци кажу да ће помагати владама да ојачају своју одбрану од ’меке моћи Русије‘“ — то онда значи да ће урадити све како би Запад „додатно безбједносно и политички пенетрирао у све сегменте друштва и промовисао политику уласка Србије у НАТО“.

    „Бугајски се у том смислу понаша као неко ко из Вашингтона само долива ’уље на ватру‘ у мјери у којој му је то посао да ради. Он је човјек који анализира прогресе, а налази се на извору информација. Када је формално међународно призната будућа НАТО Република Титоград, Бугајски је почетком децембра 2006. године позвао на потпуно преузимање сектора безбједности од стране НАТО-а, најавио пензионисање за неподобне у сектору безбједности кроз, како они воле да кажу, ’реформу обавјештајно-безбједносне заједнице‘ и на ’интезивну сарадњу са НАТО официрима‘. Обрачун Запада са ’меком моћи Русије‘ није ништа друго него обрачун Запада са руском аквизицијом Гаспромњефта у НИС-у, обрачун са Српско-руским хуманитарним центром у Нишу и притисак да Србија уведе Русији санкције, уз жељу Запада да се Србија трајно одрекне свог Устава, измијени га и у региону почне да спроводи геополитичку агенду англоамеричких центара моћи“, каже Алексић.

    На крају разговора за Спутњик наш саговорник се осврнуо и на све већу панику коју аналитичари и медији под контролом Запада шире када је у питању медијски утицај и мека моћ Русије на Балкану, уз констатацију да су „лако упоредиве претпоставке о тренутном односу снага „меких моћи“ Запада и Русије, и подсјећање да се више од 95 одсто НВО на Балкану финансира директно донацијама са Запада, док је и „медијска концентрација такође нешто што се простим мониторингом може лако анализирати“.

    „Док год Запад нема приговор на информативне уређивачке сегменте највећих медија у Србији, дотле они раде посао онако како Запад жели. Ово говори да је ’мека моћ Русије‘ и даље неупоредива са бруталном моћи Запада на Балкану“, закључује Алексић. 

     

    Тагови:
    Јануш Бугајски, Русија, САД, Црна Гора, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога