Београд+ 19°C
Ниш+ 17°C
Слушајте Sputnik
    Европа - илустрација

    Црно на бело: Косово хитно у УН да би Србија ушла у ЕУ — ко зна кад

    CC0 / Marijanana
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    1417130

    Балканске државе су тражиле некакав оквир од ЕУ, тражиле су неки нови документ којим би им било гарантовано чланство у ЕУ и добиле су одговор Европске комисије који је апсолутно незадовољавајући и у великој мери необавезујући за њих саме.

    У такозваној Стратегији проширења Европске уније, коју је данас усвојила Европска комисија, нема ничега што већ од раније нису рекли европски званичници и кључне државе ЕУ, констатује за Спутњик Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе и напомиње да је данас само поновљено да се од Србије очекује да до краја 2019. омогући улазак Косова у Уједињене нације.

    Косово — најскупља европска реч

    „Све се око тога врти и чини ми се да је ова стратегија делимично писана због тога. Да ли ће Европске уније бити или неће је секундарно питање, приоритет за евробирократију јесте да се статус Косова у међународним односима легализује и легитимизује до краја, да се потпуно заокружи“, подвлачи Пророковић за Спутњик.

    Данас објављена документа потврдила су да стратегија има мање датума и рокова него што су имали нацрти, а што се Србије тиче, тај „најбољи сценарио“ предвиђа да се већ у наредном кораку ка путу ка ЕУ и то „хитно“ постигне и „закључи“ правно-обавезујући споразум о нормализацији, предвиђен преговарачким Поглављем 35, које се тиче Косова.

    Од 2008. године до данас велики број политичара је убеђивао јавност да су процеси преговора са Приштином и са Бриселом са друге стране међусобно одвојени, да се ради о два паралелна преговарачка процеса и због тога Пророковић сматра да треба да буде постављено питање одговорности.

    „Велики број људи је тврдио да је то једно те исто, односно да се са једне стране процес евроинтеграција користи како би Србија чинила уступке на Косову, док се са друге стране улазак Србије у ЕУ условљава правно-обавезујућим споразумом којим би се омогућило чланство Косова у Уједињеним нацијама. Сад је то јасно, црно на бело написано. Ко није веровао у тумачења Поглавља 35 и свих осталих одлука које је Европска комисија доносила, сад то јасно види“, наглашава Пророковић за Спутњик.

    Пре самог извештаја, председник Европске комисије Жан Клод Јункер рекао је да 2025. није година кад би Србија и Црна Гора „морале“ да буду у ЕУ, већ да је то индикативни датум и охрабрење. „Погрешно је представити да смо ја и Европска комисија рекли да Србија и Црна Гора морају бити у ЕУ до 2025. године. Не, то је индикативни датум и охрабрење, тако да ове земље раде снажно и прате тај пут“, изјавио је Јункер у Стразбуру пред представљање Стратегије проширења.

    Унија сита проширења, па чиновници спинују

    Председник Европске комисије је, тумачи Пророковић, поновио оно што већ пише у документима које смо имали прилику да читамо претходних дана, односно да нико не гарантује не само 2025. годину као некакву границу до кад државе Балкана треба да буду примљене у ЕУ, него нико не гарантује да ће државе Балкана икада бити примљене у ЕУ.

    „Просто, то је оквирни документ у којем се наводи шта је све неопходно урадити да би државе овог нашег простора приступиле ЕУ. Нигде се тамо ништа не гарантује, нити се било шта конкретно обећава. По свом садржају тај документ подсећа на бројне друге који су овде представљани још од оснивања Пакта за стабилност Југоисточне Европе и њихов број се води десетинама“, резонује Пророковић.

    Та иницијатива је више служила у државама региона и тој политичкој јавности да се организују нове пропагандне активности и да се објасни како је ЕУ ето на дохват руке, сматра Пророковић, док је ова Јункерова изјава практично показала да су те пропагандне активности без неког великог рачуна предузимане и да све оно што је обећавано од разних лобиста претходних дана једноставно није истина.

    Видите, пореди Пророковић, постоји наше јавно мњење и за наше јавно мњење ЕУ треба да објасни како је чланство надомак руке, само ето ми да пустимо Косово у УН, уведемо санкције Русији и још спроведемо неке реформе које ће погодовати компанијама из њихових држава.

    „Они људи тако бране своје интересе. Међутим, постоји и јавно мњење западноевропских држава. У том јавном мњењу, пре свега у Немачкој и Француској, идеја да се ЕУ поново шири уопште није одјекнула добро. Напротив, преко 70 одсто грађана Немачке према последњим истраживањима Евростата је против проширивања ЕУ. Не знам која политичка партија, који канцелар ће донети такву одлуку кад се близу три четвртине грађана њој противи“, јасан је Пророковић. 

    Ова Јункерова изјава, напомиње Пророковић, усмерена је према западноевропским земљама, њиховом јавном мњењу, њиховим политичким елитама које су очигледно поставиле питање шта се сада дешава, о чему се овде ради.

    „Тамо расположења за проширивање ЕУ нема, тако да се Европска комисија нашла у својеврсном раскораку, нама је требало да упути поруку да ће проширења бити да нас тим пропагандним активностима убеди да је 2025. свршена ствар, да ћемо тада сви ући у ЕУ, а домаћем јавном мњењу је требало да упути поруку да то и није баш извесно и да се предузима због сасвим других разлога. Отуда и овакве доста контрадикторне изјаве не само Јункера, већ и низа других званичника“, указује Пророковић.

     

    Слично:

    Малагурски: Шпанија блокира Косово! (видео)
    Сад се ломи: Косово цепа Европу — чека се следећи маневар Београда
    Брисел ошамућен после потеза Мадрида: Буде се државе које ће да „прецртају“ Косово
    Изненадна шанса за Србију: Шпански ветар прети да одува „државу“ Косово
    Како је Косово добило „ЕУ банану“: Реч која је запечатила судбину Приштине
    Вучић: Само Срби и Албанци решавају Косово
    Тагови:
    евроатлантске интеграције, поглавље 35, Западни Балкан, Европска комисија, проширење, уцене, Косово и Метохија, УН, ЕУ, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога