Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1269
    Пратите нас

    Хашки трибунал после смрти Горана Хаџића нема кога да оптужи за наводне злочине у Славонији и зато покушава да одговорност за то припише Јовици Станишићу и Франку Симатовићу.

    У наставку хашког процеса бившим челницима Службе државне безбедности Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу — Френкију војни вештак оптужбе Рејно Туненс изјавио је да су јединице те службе учествовале у насилном преузимању општина у БиХ, прогону несрпских цивила и злочинима над њима 1992–1994.

    Станишић, тадашњи шеф СДБ Србије, и Симатовић, први оперативац те службе, оптужени су за прогон, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила током ратова у Хрватској и БиХ, 1991–1995.

    Франко Симатовић  и Јовица Станишић у Хашком суду /
    © AP Photo / Michael Kooren/Pool via AP
    Франко Симатовић и Јовица Станишић у Хашком суду /

    Према оптужници, то је био циљ удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, а у којем су учествовали, поред Станишића и Симатовића, Радован Караџић, Ратко Младић, Жељко Ражнатовић —Аркан, Војислав Шешељ и други.

    Уђеш, изађеш и није готово

    Како за Спутњик каже адвокат Тома Фила, тај процес је у фази извођења доказа Тужилаштва и ко зна колико ће то још да траје.

    Хашки трибунал иначе је ослободило 2013. по свим тачкама оптужнице Станишића и Симатовића, а тада се одлуци Судског већа успротивила једино судија Мишел Пикар.

    Веће тада није могло да закључи да су Станишић и Симатовић одговорни за усмеравање, организовање, опремање, обучавање, наоружавање и финансирање јединица државне безбедности Србије, које су, како се наводи у оптужници, убијале, прогониле и депортовале цивиле Хрвате, босанске Муслимане, босанске Хрвате и друге несрбе из БиХ и Хрватске од 1991. до 1995. године.

    Такође, Веће није могло да закључи да је Станишић служио као „канал везе“ између Слободана Милошевића, Радована Караџића и Милана Мартића, који су, како се наводи, били главни организатори удруженог злочиначког подухвата.

    Међутим, жалбено веће Трибунала ту одлуку је укинуло и наложило да им се суђење понови, па је поновљени процес почео јуна прошле године. 

    Обојицу оптужених српске власти су ухапсиле 13. марта 2003. године током операције „Сабља“, после убиства премијера Зорана Ђинђића. Станишић је пребачен у Хаг 11. јуна, а Симатовић 30. маја те године. У првом појављивању пред судијом, обојица су изјавила да нису криви.

    „Онај правни став који је примењен у ослобађању генерала Анта Готовине и генерала Момчила Перишића био је примењен и код Симатовића и Станишића и онда су и они били ослобођени. У међувремену, кад су потврђене пресуде Готовини и Перишићу, суд је нашао за сходно да промени став и укинули су ту пресуду. Другим речима, да је била другостепена пресуда и они би прошли као Готовина и Перишић, јер је због Готовине промењен став“, прецизира Тома Фила за Спутњик. 

    Још два адвоката која су активно учествовала у процесима у Хашком трибуналу названично за Спутњик износе тезу сличну ставу Томе Филе, односно, главни проблем за дужини процеса Станишићу и Симатовићу виде у разлозима за укидање пресуде о којима не желе јавно да говоре.

    Не постоје правила, постоји Америка

    „Американцима није одговарало да Готовина буде осуђен. Председник већа Теодор Мерон је признао да за све пита Американце и обавештава их — што је потпуно незамисливо за један независни суд да има посебне односе са Сједињеним Државама. А то је опет логично зато што Американци плаћају тај суд“, наводи Фила за Спутњик. 

    Тада је и Станишићу и Симатовићу доношена пресуда у првом степену и према Филином тумачењу, Трибунал није могао да направи разлику, па су и они ослобођени.

    „Међутим, пошто у међувремену Американци нису били заинтересовани за тај став јер више немају својих пулена, онда су се ови вратили на претходни став и покушавају да утврде одговорност, и Станишићеву и Симатовићеву, без обзира да ли су нешто знали или имали неки однос према томе“, напомиње Фила.

    Главни проблем је, посебно истиче Тома Фила, то што је предвиђено да Горан Хаџић, бивши председник Републике Српске Крајине буде осуђен за такозване злочине у Славонији.

    „Пошто је Горан Хаџић умро, немају никога ко би био крив за ту територију. И највероватније зато Станишића и Симатовића гоне, не би ли покушали да им на било који начин наметну неку одговорност за Славонију“, тврди Тома Фила за Спутњик.

    Хашки трибунал, међутим, према Филином мишљењу, нема за то доказе и зато адвокат предвиђа да ће Симатовић бити ослобођен, а „Јовица Станишић је у таквом здравственом стању да није у стању ни суђење да прати“.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Слично:

    Шешељ: Никада више добровољно у Хаг
    Хаг: Косовске жртве имају право на одштету
    Хаг потврдио: Праљак преминуо у болници
    Франко Симатовић и Јовица Станишић морају назад у Хаг
    Хаг не пушта Младића у Русију ни по цену да умре
    Тагови:
    Горан Хаџић, Франко Симатовић, Тома Фила, Анте Готовина, Славонија, Хашки трибунал, ратни злочини, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога