Београд+ 14°C
Ниш+ 10°C
Слушајте Sputnik
    Aлбанац у Приштини са заставом Дарданије (Илирске државе која се простирала на територији данашњег Косова, јужне Србије, Македоније и Албаније)

    Шта сад: Јесу ли албанске дуге цеви „убиле“ бриселски дијалог

    © Sputnik / Бранкица Ристић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    Косово и Метохија (16)
    4547

    ЕУ има врло ограничен капацитет притиска на Приштину, па главни политички субјект, који има инструменте притиска, јесте Вашингтон.

    „Видећемо како ћемо у будућности решавати ствари. Кад имате сукобе, морате да тежите томе да их решавате разговором. Како ће то изгледати, то ћемо видети“, рекао је председник Србије Александар Вучић, после састанка са шефицом европске дипломатије Федериком Могерини.

    Да ли је у плану нека врста нових преговора Београда и Приштине и ако јесте, какви би ти преговори могли да буду? Да ли су досадашњи разговори потпуно исцрпели могућности и сад мора да се окрене нова страница?

    Европа немоћна према Албанцима

    У овом моменту је тешко рећи да ли ће се формат преговора Београда и Приштине ширити, мењати и у ком правцу би то могло ићи, констатује за Спутњик Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност. Међутим, истиче да оно шта са сигурношћу можемо рећи, јесте да након пет година преговора и чињенице да албанска страна није испунила готово ништа од онога што је преузела на себе, а пре свега није испунила кључни елемент споразума, а то је формирање ЗСО, јасно је да ЕУ нема довољно инструмената којима би могла да мотивише Албанце да испуне то што се од њих захтева.

    „Албанци су након бројних политичких перипетија изгласали споразум о демаркацији такозване границе са Црном Гором, што је био последњи услов да би се одобрила визна либерализација грађанима са Косова и Метохије од стране ЕУ. И то је, отприлике, био последњи инструмент који је ЕУ могла да употреби, како би мотивисала Албанце да испуне нешто од обавеза које су на себе преузели“, подсећа Рајић.

    Разлог за то је, наводи саговорник Спутњика, што је врло јасно да Косово као квазидржава не може напредовати ка пуноправном чланству ка ЕУ, пре свега због сопствене политичке, економске и друштвене ситуације и чињенице да су светлосним годинама далеко од испуњавања копенхашких критеријума.

    Важна ствар на коју указује Рајић јесте то што пет чланица ЕУ није признало независност Косова и што Шпанија према том питању има толико резолутан став, да просто не дозвољава себи да званични представници Мадрида присуствују састанцима на којима се налазе и представници привремених институција у Приштини.

    „Тако да ЕУ са те стране има врло ограничен капацитет притиска на Приштину и у суштини, главни политички субјект, који има инструменте притиска на Приштину, јесте Вашингтон“, сугерише Рајић за Спутњик.

    Уколико би се САД и званично укључиле у формат преговора који се води у Бриселу између Београда и Приштине, Рајић каже да је сасвим сигурно да би се, а то је већ говорено приликом посете председника Вучића Москви, Србија заложила за да се у том случају и Руска Федерација укључи у тај формат и на тај начин бисмо поново добили два међународна играча који су сталне чланице Савета безбедности УН — Америку и Русију.

    У питању кредибилитет Брисела

    Међутим, Рајић прогнозира да се тај формат преговора, барем не у овом моменту, неће ширити, јер у саопштењу Стејт департмента издатом након терористичког акта, који су привремене власти у Приштини примениле над Марком Ђурићем у Косовској Митровици, у коме позивају све на смиривање ситуације и увијено осуђују тај акт, истичу како пружају пуну подршку формату преговора између Београда и Приштине у оквирима дијалога који уређује, води и посредује ЕУ.

    „Једино је сигурно да ће се формат мењати, али се поставља питање у ком правцу. Мислим да тренутно одговор на то питање немају у Бриселу, тамо где би морали да га имају и тамо где су све очи упрте“, тврди Рајић за Спутњик.

    Косово и Метохија и уопште преговори између Београда и Приштине, према његовом мишљењу, последња су ставка која је остала Бриселу да докаже да има механизам спољнополитичког утицаја, поготово након чињенице да је у Македонији било врло јасно да упркос озбиљним напорима званичника ЕУ, та криза није могла бити превазиђена, а онда је била превазиђена након само једне интервенције једног од нижих или средњих чиновника Стејт департмента.

    „Показало се да је са те стране Вашингтон далеко утицајнији на Балкану, далеко утицајнији у самом дворишту ЕУ, од Брисела. Покаже ли се то још једном, а већ наслућујемо да је то ситуација на Косову и Метохији, буде ли то званично и буде ли дошло до тога да Брисел мора да позове Вашингтон да се укључи у дијалог, онда ће то бити поприлично отрежњујући и озбиљан ударац на кредибилитет ЕУ, кад је у питању њен спољнополитички утицај“, упозорава Рајић.

    Тема:
    Косово и Метохија (16)

    Слично:

    ЕУ: Београд и Приштина да постигну правно-обавезујући споразум до краја 2019.
    „Као објава рата“: Бруталне сцене насиља над Србима на Косову, Марко Ђурић тешко претучен
    Багери чувају крст — Срби не одступају с барикада на Косову, стигле јединице Кфора
    Специјалца у главу! Ко је младић — симбол отпора Срба бруталном насиљу Албанаца
    Тагови:
    Марко Ђурић, Бриселски дијалог, притисак, Македонија, Косово и Метохија, Америка, Могерини, Русија, Србија, Албанци
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога