Слушајте Sputnik
    Шах

    Србија се не радује мају: Признаје ли Европа Косово у Бугарској

    CC0 / Pixabay
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    Балканске игре без граница (176)
    101111

    ЕУ није држава и не може да призна државу, па би представљање Косова у Софији као државе на неки начин представљало отклон од досадашње политике, што би могло да буде турбулентно и за саму ЕУ.

    „Радујем се сваком сусрету на Самиту Западни Балкан и ЕУ у Софији“, рекао је председник Србије Александар Вучић, али и истакао да не очекује претерано добре вести.

    У декларацији Самита ЕУ и Западног Балкана, у који је РТС имао увид, наводи се спремност ЕУ да „појача ангажман на свим нивоима у циљу политичке, економске и друштвене трансформације региона, укључујући и појачану финансијску и техничку помоћ, у зависности од напретка владавине права партнера на Балкану“. Заузврат, ЕУ од партнера на Западном Балкану очекује „потврду да је европска перспектива њихов чврст стратешки избор на којем ће појачано радити“, као и да дају „приоритет демократији, владавини права, поштовању људских права и права мањина“.

    Косовска брига до пролећа

    Договор о тексту резолуције земље-чланице требало би да постигну до 11. априла, а затим da га упуте балканским земљама. Самит у Софији заказан је за 17 мај. Којих лоших вести се прибојава Србија?

    „Да будем крајње искрен, претпостављам да је председник Вучић скептичан због могућег нивоа представљања Косова као државе на том самиту и да је то она лоша вест на коју он указује да би могла да дође из Софије. Са друге стране, питање је да ли би он због тога и одустао, односно да ли би Србија одустала да буде представљена на том самиту, јер она добра вест којој се он вероватно надао, јесте да добије потврду 2025. као могуће године за чланство Србије у ЕУ, као што дефинише стратегија усвојена за приступ ЕУ“, указује за Спутњик Милан Крстић са Факултета политичких наука.

    „Међутим, искрен да будем, постоји и велика могућност да се све то и не деси 2025. године. Нико није обећао ту годину као чврсто зацртану. Могуће да је председник мислио и на поруке које би можда евентуално указале да је та 2025. само оквирна година и да је можда реалистичније да се то деси некад у мало даљој перспективи“, сугерише Крстић.

    То би свако била негативна порука од ЕУ за читав регион, истиче тај политиколог, а не само за Србију која je правила многе уступке, нарочито у погледу питања Косова, под паролом да се убрзавају европске интеграције и да тежи томе да што пре досегне тај циљ.

    Вероватно је још једна евентуална болна тема, односно болна порука, она коју заправо на неки начин већ знамо, каже даље Крстић, а то је да до краја ове године мора да буде постигнут споразум о нормализацији односа са Приштином како би се европски пут наставио планираном динамиком.

    Састанци ЕУ и Западног Балкана који се одржавају на највишем нивоу, такозвани самити, према појашњењу Милана Крстића, не одржавају се често, већ се одржавају у неким кључним тренуцима за даљи развој односа између Балкана и ЕУ, односно перспективе интеграције тог региона у ЕУ.

    Њихови закључци су углавном декларативног карактера, додаје Крстић, и усвајају се ставови који представљају политичке смернице за будућност ових односа. Најважнији такав састанак био је у Солуну 2003. кад је усвојена такозвана Солунска агенда којом је заправо од стране ЕУ обећана европска перспектива за читав регион, а претходно је један важан састанак био одржан, након 5. октобра, 2000. године у Загребу, и њему је присуствовао тада изабрани председник СРЈ Војислав Коштуница.

    „Дакле, ови самити служе да се пошаљу политичке поруке. Не доносе се никакви конкретни, оперативнији планови, већ се праве неки највиши политички циљеви који треба да буду достигнути у односу између ЕУ и земаља као целина. Потом се са сваком од њих појединачно преговара и испуњава све оно што је дефинисано политиком проширења ЕУ. То је једна врста политичког замаха“, конкретизује Крстић за Спутњик.

    ЕУ не може да признаје државе

    После најаве да би тај састанак у Софији био први такве врсте на којем би Косово било представљено као држава, побуниле су се Шпанија, Румунија и Кипар, те је било најава да би ЕУ могла да примени своју ранију праксу да Косово буде присутно без одреднице статуса.

    Још нема дефинитивне одлуке о том питању, али судећи према реакцијама држава у оквиру ЕУ које не желе да признају Косово као независну државу и које су најавиле да неће учествовати на самиту уколико Косово буде присутно као држава Западног Балкана, Крстић сматра да би то био преседан који не би био добар.

    „ЕУ није држава и она не може да призна државу, дакле она нема међународно правни државни субјективитет, па се до сад у сопственој политици углавном трудила да буде статусно неутрална у односу на Косово, да не дефинише Косово као државу, већ као територију. У том смислу је ово нешто што би на неки начин представљало отклон од досадашње политике, што би могло да буде турбулентно и за саму ЕУ, имајући у виду да је Шпанија тренутно у проблему због решавања каталонског питања и Баскије, као и проблем унутар Белгије“, наглашава Крстић.

    На самитима као што је ЕУ–Западни Балкан се формално не говори о питањима као што су поглавље 35 или односи Београда и Приштине, напомиње Крстић, али имајући у виду да ће ту бити представници на највишем нивоу држава ЕУ, Западног Балкана и Косова као територије, а не као државе, биће прилика да се макар на маргинама поразговара у неком мултилатералном формату између најутицајнијих земаља-чланица ЕУ и с друге стране вероватно у неком формату Албаније, такозваног Косова и Србије.

     

    То ће, подвлачи Крстић, сигурно бити негде на агенди, иако не званично, јер је то питање свих питања у овом моменту. 

    Тема:
    Балканске игре без граница (176)

    Слично:

    Дан де: Креће коначни обрачун — Србија има одлучујући адут за одбрану Косова
    Последњи чин: Шта се крије иза хапшења косовских Срба и ослобађања злочинаца
    Како Београд да спречи катастрофу коју Албанци увелико иза сцене припремају
    Србија неће ударити у зид због Косова и Метохије
    Тагови:
    Баскија, пријем у ЕУ, Кипар, поглавље 35, Каталонија, Западни Балкан, Румунија, Шпанија, Косово и Метохија, Вучић, Бугарска, ЕУ, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога