Слушајте Sputnik
    Цепање долара - илустрација

    Иран изненада одговорио Америци, а прва жртва је — долар!

    CC BY 2.0 / Tax Credits
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин, Јована Вукотић
    0 2181

    Техеран је седми извозник нафте на свету, па би замена долара за евро у трансакцијама била озбиљан ударац за економију САД. Са друге стране, можда Иран овом најавом жели да на неки начин услови Трампа да не излази из нуклеарног споразума.

    Техеран је најавио да ће почети обављање девизних трансакција у еврима, а не у доларима, а нова политика ће подстицати државна тела и компаније повезане с државом да у својим трансакцијама повећају коришћење евра на рачун америчке валуте.

    Подсећања ради, Техеран је најавио прошлог месеца да наруџбине трговаца за набавку робе исказане у америчкој валути више неће моћи да прођу кроз увозну процедуру, а ова мера, која је уследила на званични захтев Централне банке Ирана, намењена је решавању проблема флуктуација тржишног курса америчког долара.

    Економиста Борислав Боровић, председник Форума независних економиста, оцењује да се овај потез Техерана сасвим сигурно може тумачити у контексту најаве Доналда Трампа да ће се САД повући из нуклеарног споразума са Ираном.

    „Мада је и ранијих година било оваквих најава из Ирана, оваква Трампова упозорења сада дају директан повод за замену долара евром. Техеран је седми извозник нафте на свету, па би реализација овог сценарија била озбиљан ударац за долар, али и економију САД. Са друге стране, можда Иран овом најавом жели да на неки начин услови Трампа да не излази из нуклеарног споразума, тим пре јер видимо и вест о Макроновом ангажовању да убеди Трампа да бар коригује свој став“, указује Боровић.

    И Ирина Фјодорова, виша научна сарадница Центра за Блиски и средњи исток у оквиру Института за оријенталистику на Руској академији наука сматра да је ситуација у вези са иранским нуклеарним споразумом сада под великим знаком питања, али да би Европљани волели да споразум остане на снази.

    „Техеран покушава да ојача своје везе са европским државама и свакако му је једноставније да пређе на обрачуне у еврима, јер су европске државе једни од главних купаца иранске нафте. Такође, када се обављају купопродајни односи и обрачуни у америчким доларима, онда све те трансакције морају да прођу и кроз америчке финансијске институције, а имајући у виду да су САД забраниле Техерану такве трансакције, логично је што Иран не жели да зависи од воље Вашингтона. Овде би требало додати да је трговина нафтом један од главних извора прихода иранске владе и стога је разумљиво зашто не желе да зависе од САД, односно зашто желе да се приближе Европи“, објашњава Фјодорова.

    Она не верује да ће прелазак Техерана на обрачунавање купопродајних трансакција у еврима довести до некаквих драстичних промена на светском тржишту нафте.

    „Међутим, ово је можда први корак којим иранска власт жели да покаже да има начин како да одговори Америци. Такође, овај потез можда може да ’повуче ногу‘ и доведе до тога да и неке друге државе пређу на обрачуне у еврима, на пример и Русија. Видећемо како ће се ова ситуација даље развијати, јер ово није нешто што се одлучује данас за сутра“, каже Фјодорова.

    Економиста Борислав Боровић подсећа да је долар средином ’70-их постао светска резервна валута која замењује злато, а петродолар постаје искључива валута за трговину нафтом. Како каже, ту и јесте проблем на који годинама указују друге земље које тргују нафтом, пре свега јер је емисија долара изван домашаја свих држава, па и самих САД које се налазе у огромном дефициту у односу на ФЕД, од невероватних 20.000 милијарди долара.

    „Питање је да ли долар као светска резервна валута може то и даље бити? Нема реалних параметара за количину његове емисије. Питање је и да ли би идеја да се он замени другом валутом икад дошла на ред, да апетити ’момака са Волстрита‘ нису толико порасли да је стање у националним економијама изазвано таквим поступањем постало готово неиздрживо. Ако паралелно посматрамо и трговину нафтом, онда је таквим поступањем, фигуративно речено, обезбеђена победа ’финансијских деривата над дериватима нафтом‘. Очекивано је било да земље произвођачи црног злата реагују и заштите свој профит“, каже Боровић.

    Он, међутим, напомиње да са политичког аспекта идеја избацивања долара из трговине нафтом није „једноставан посао“.

    „То није схватио Садам Хусеин када је желео да ирачку нафту продаје за евре, као ни Гадафи, чија је идеја била формирање заједничке афричке валуте за трговину нафтом. Да ли је то схватио Иран продајући своју нафту за евре, рубље или јуан, време ће показати. Оно што је сигурно је да овакав потез Техерана неће превише разочарати земље ЕУ. Примера ради, Француска је почела да нуди иранским купцима њених производа кредите деноминиране у еврима како би своју трговину задржала ван домета америчких санкција. Ова тема је свакако део геополитичких игара у чијем средишту је пре свега профит“, примећује Боровић.

    Ирина Фјодорова каже да су америчке санкције Техерану биле екстериторијалане и посредно су браниле европским компанијама да тргују са Ираном тиме што би им затварале приступ америчком тржишту.

    „Иако је то био посредни притисак на европске компаније, оне су полако почеле да напуштају Иран, а њихово место су врло брзо заузеле кинеске фирме. Обим трговине између Кине и Ирана сада износи шездесет милијарди долара, а након што су после постизања споразума са Ираном 2015. године у јануару наредне године санкције биле укинуте, француске, италијанске и немачке фирме су похитале да се врате на иранско тржиште. Европским компанијама се не исплати да поново изгубе своје место на иранском тржишту. Иран је наручио авионе од европског концерна ’Ербас‘, европске компаније учествују на тендерима за испитивање и експлоатацију иранске нафте и гаса. И ако сада европске компаније опет буду морале да оду, у контексту евентуалног повлачења САД из споразума са Ираном, њихово место ће сигурно заузети фирме из Кине, а вероватно и Индије и Русије“, каже Фјодорова.

    Тагови:
    долар, САД, Иран
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога