Слушајте Sputnik
    Поглед на рудник Трепчу у Звечану

    Приштина осваја „Трепчу“ — да ли је Север следећа мета

    © Sputnik / Александар Милачић
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    4025

    Усвајањем статута у вези са „Трепчом“ отварају се врата продаји комбината и легализује отимачина која добија и „законски оквир“. Потез ће утицати на Србе са севера, а може да буде и окидач за опаснију акцију Приштине ако буде протеста Срба. Такође, ово је још један вид притиска на Београд због очекиваног завршног документа о нормализацији односа.

    Косовска влада усвојила је предлог статута „Трепче“, којим овај комбинат треба да постане акционарско друштво, трансформацијом пословних јединица — Рудници са флотацијом „Трепча“ — Стари трг, Рудници са флотацијом — Кишница и Ново Брдо, као и Рудници са флотацијом Копаоник — Лепосавић.

    Ово је последица закона о „Трепчи“, који је влада Косова усвојила пре три године и због чега се Српска листа повукла из владе тадашњег премијера Исе Мустафе. Предвиђа се да овај српски гигант убудуће буде 80 одсто у власништву косовске владе, а преосталих 20 одсто у власништву запослених (већина Албанци). Закон је већ оборио Уставни суд Косова, тражећи да се пре примене изради статут, што је сада и учињено, а тужбу Српске листе због усвајања овог закона уставни суд Косова је одбацио као неосновану.

    Премијер Косова Рамуш Харадинај ове године је током посете комбинату обећао да ће приступити примени закона о „Трепчи“, јер „север Косова мора да се стави под контролу“.

    Статут о коме је сада реч проистекао је из уговора који је Косовска агенција за приватизацију потписала са немачком компанијом ХПЦ у конзорцијуму са реномираном светском компанијом „Ернст и Јанг“ за пружање професионалних услуга за спровођење студије изводљивости „Трепче“. Усвајањем статута, Приштини су сада одрешене руке за продају комбината „Трепча“. Међу потенцијалним купцима доминира име Веслија Кларка, који већ има неколико бизниса на Косову.

    У случају „Трепче“ он је већ подносио захтев за лиценцу за експлоатацију угљених шкриљаца, који се у свету користе као енергетско гориво, али је то све било стопирано док се не реши власнички статус „Трепче“.

    Наши саговорници, професори уставног и међународног права са Универзитета у Северној Митровици Бојан Бојанић и Дејан Мировић, верују да је све ово део великог плана Албанаца, како би се појачало притисак на Београд уочи завршних преговора у Бриселу.

    Бојан Бојанић, професор уставног права, каже да је у питању класична отимачина српске имовине, и то је нешто што раде константно преко Агенције за приватизацију.

    Комбинат Трепча
    © AP Photo /
    Комбинат "Трепча"

    „Сада су ту отимачину ставили и у законске оквире. Наравно да ће то утицати на Север и на Србе са Севера јер сваки такав акт води ка даљем исељавању Срба“, наводи он.

    Наш саговорник истиче и да је притисак на Србе на Космету константан, као и да је видљиво да се он појачава. Додаје и да Албанци користе чињеницу да је Српска листа изашла из владе у Приштини, па усвајају законе за које знају да ће добити подршку од других албанских опозиционих странака, што је још један перфидан начин манипулације са Србима на Космету.

    Професор међународног права Дејан Мировић каже да је, без обзира на све, по Резолуцији 1244 Унмик и даље одговоран за имовину Срба на Космету и да је на сцени правна хајдучија Приштине.

    „Унмик је фактички извршна власт све док је на снази Резолуција 1244. И сви треба да се запитају како ће овакав акт Приштине утицати на све на КиМ. То је питање и за Савет безбедности и за Приштину и за међународну заједницу“, наглашава Мировић.

    Поставља се питање — шта ако поново дође до протеста Срба, радника „Трепче“ пре свега, као што је то било када је закон о „Трепчи“ изгласан. Шта ако Приштина то искористи да фактички окупира Север?

    „Мирних протеста Срба ће сигурно бити. Како ће Албанци да се понашају, то не можемо да знамо. Не мислим да им је сада циљ да примене силу, већ верујем да овим желе да изврше јачи притисак на Србију због преговора у Бриселу“, уверен је Мировић.

    На основу студије одрживости, економске и финансијске оправданости, „Трепча АД“ ће бити формирана у пословним јединицама Металургије олова, Металургије цинка и Хемијске индустрије. Предлог статута „Трепче“ је по одобрењу владе прослеђен скупштини.

    Колико опасности може један овакав потез Приштине да изазове, писала је и италијанска штампа. У оцени листа „Република“ из 2016. написано је да би „покушај Приштине да национализује комбинат ’Трепча‘ могао не само да нанесе штету стабилности у региону и проевропској влади у Београду, већ и да дестабилизује светску економију“.

    Колико вреди „Трепча“, али и колико је рудно богатсво на Космету, најбоље говоре подаци Светске банке, која вредност минералних резерви на Косову процењује на 13,5 милијарди евра, од чега је само удео рудника олова у Трепчи вредан три милијарде. Преостали капацитет руде је наводно око 29 милиона тона, од чега 999.000 тона чини олово, 670.000 тона цинк, и 2.200 тона злато. „Трепча“, као једно од највећих налазишта олова и цинка у Европи, имала је 1999. године приход од 200 милиона долара, док данас има дуг од око 150 милиона евра.

    Тагови:
    Трепча
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога