Слушајте Sputnik
    Реџеп Тајип Ердоган

    Дан одлуке у Турској

    © REUTERS / Alkis Konstantinidis
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    0 60

    Грађани Турске данас излазе на биралишта како би гласали на превременим парламентарним и председничким изборима, којима ће та земља прећи са парламентарног на председнички систем.

    О томе какве су изборне карте и да ли нешто може да омете планове актуелног председника Ердогана да владавину настави са још већим овлашћењима, у емисији „Спутњик интервју“ разговарали смо са Бошком Јакшићем, новинаром и спољнополитичким коментатором и Владиславом Јовановићем, бившим амбасадором Србије у Анкари.

    Реџеп Тајип Ердоган је, према Јакшићeвом мишљењу, рачунао да ће се релативно лако изборити са опозицијом, која је већ деценијама разједињена, што му је и омогућило да несметано буде на власти већ 16 година као премијер и председник државе.

    „Међутим, опозиционе странке су се ујединиле у заједнички фронт и покушаће да експлоатишу незадовољство које долази са различитих страна, како од либералне опозиције, тако и курдског становништва које је незадовољно понављањем оружаних сукоба на југоистоку Турске. Тако да је Ердоган заиста суочен са озбиљнијим отпором него што је очекивао, па имам утисак да је он ове изборе расписао као својеврстан референдум ’за и против‘ његове власти. Наиме, његова победа и победа Партије правде и развоја би по аутоматизму значили да ће у парламенту лако проћи уставне промене које председнику дају огромну власт“, објашњава Јакшић.

    Главно питање је, додаје он, да ли ће Ердоган победити у првом кругу, што турски лидер прижељкује, као и то да ли ће на парламентарним изборима цензус прећи прокурдска, пролиберална Народна демократска странка.

    Она би, како каже, са својих 60 посланика у парламенту, што је десет процената укупног броја парламентараца, могла да буде језичак на ваги који онемогућава апсолутну већину Ердоганове партије и самим тим јако отежава његове замисли.

    На питање да ли би Мухарем Инче, опозиционар Републиканске народне странке, чија популарност убрзано расте, могао да парира Ердогану, Јакшић каже да он свакако јесте највеће изненађење предстојећих избора.

    Председници Турске и Русије, Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин на састанку у Анкари
    © Sputnik / Михаил Климентьев

    „Он је професор физике и један од ретких људи из те странке који, без обзира на своје секуларне ставове, ужива популарност дела исламског становништва јер је предани верник. Инче је једини успео да консолидује опозицију и да се наметне као најозбиљнији кандидат, а неке процене говоре да су шансе педесет посто да Ердоган и он уђу у други круг. Иако је већа вероватноћа да би у другом кругу ипак тријумфовао Ердоган, сама чињеница да не би тријумфовао у првом кругу била би озбиљан ударац председниковој власти. У сваком случају, Инче је нова фигура са озбиљним капацитетом, што је охрабрујуће за опозицију“, указује Јакшић.

    Коментаришући неке процене да би лошија економска ситуација у Турској Ердогана могла коштати пораза, бивши дипломата Владислав Јовановић каже да то не мора пресудно утицати на изборе. Турска привреда је, примећује наш саговорник, иако ослабљена, и даље доста снажнија у односу на друге локалне привреде.

    „Са друге стране, те верске партије у Турској су увек биле успешније у економским резултатима, док су ове друге ишле на друштвене реформе и ослобађање од стега историје. Дакле, у традицији верских партија је да оне подижу Турску не само на економске већ и на технолошке гране, па је права револуција у привредном развоју Турске извршена управо под њиховом влашћу. Ердоган је узео највећи део тог колача, а највише је и допринео“, напомиње Јовановић.

    Такође, примећује Јовановић, Ердоган ће вероватно на овим изборима „наплатити“ страх Турака од могућности економског удара који је сам прогласио.

    „Он себе представља као ’спасиоца‘ Турске од анархије коју други наводно спремају и хапшењем противника целу земљу држи у уверењу да предстоји нешто лоше уколико би се њему нешто десило“, истиче Јовановић.

    У осврту на чињеницу да је чак 1,49 милиона Турака у дијаспори већ гласало на овим изборима, Јовановић не искључује могућност да је Запад, забрањујући Ердоганове скупове у дијаспори, заправо радио њему у корист.

    „Турски национализам буја и Ердоган то сјајно користи, а са друге стране вратио је неке облике ислама и оградио од Ататурка који је желео Турску да поистовети са Западом, што турском национализму не одговара. Запад је почео да показује ’мишиће‘

    Ердогановој политици, што му се враћа као бумеранг јер Турке у расејању то иритира и наводи их да се уједине“, сматра Јовановић.

    Ипак, подсећа Јовановић, Турска је одувек желела да је Запад прихвати.

    „Иако Турска покушава да уђе у ЕУ, од тога неће бити ништа и Французи и Немци то јасно кажу. Ипак, држе је и даље на кратком канапу и Анкара је тога свесна, Са друге стране, тиме што су Турску примиле у НАТО, западне земље су желеле да јој дају улогу чувара на истуреној ’караули‘. То међутим није положај власти већ положај чувара интереса Запада према Блиском истоку и Совјетском Савезу, а данас Русији. Иако Турска тиме није у потпуности задовољна, она се ипак неће одрећи тог историјског достигнућа, док ће Запад морати да поправи свој однос према њој и да уважи да она више није истурена караула, већ регионална сила“, каже бивши амбасадор.

    Он верује да ће се у том смислу односи западних земаља и Турске реформисати, и да ће се Анкара изборити за бољи третман у оквиру Савеза и слободу акције у смислу стварања добрих односа и са другим земљама које нису чланице Алијансе, попут Русије, Ирана и Кине.

    Тагови:
    председнички избори, Реџеп Тајип Ердоган, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога