Слушајте Sputnik
    Доналд Трамп и Владимир Путин на самиту у Хелсинкију

    Два војна споразума Русије и Америке спасавају свет од краха

    © AFP 2018 / Brendan Smialowski
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    1454

    После сусрета Владимира Путина и Доналда Трампа, лидера Русије и САД, стекли су се услови за продужење Споразума о смањењу стратешког наоружања, оцењују руских војни експерти.

    Споразум познатији и као СТАРТ 1, односно СТАРТ 2, апсолутно одговара интересима Вашингтона, али и Москве, а разматра се још један продужетак овог уговора за наредних пет година, каже за Спутњик Игор Коротченко, члан Јавног савета при Министарству одбране Русије.

    Према његовом мишљењу, очигледно је да постоје сви услови за наставак деловања овог уговора.

    „Москва ће тиме потврдити свој став о повезивању Уговора о смањењу стратешког наоружања и заустављању даљег ширења америчког глобалног система ПРО. Мислим да СТАРТ 2 може бити продужен на оним основама и у оном облику како је првенствено усвојен и потписан“, истиче Коротченко.

    Из руског Министарства одбране саопштено је да је војни ресор спреман за практичну реализацију договора председника Русије и САД у Хелсинкију, које се тичу области међународне безбедности. Портпарол Министарства генерал-мајор Игор Конашенков нагласио је да је руско Министарство „спремно да интензивира контакте са америчким колегама преко линије генералштаба и других доступних канала комуникације како би се разматрало продужење важења Споразума о смањењу нуклеарног оружја, сарадња у Сирији и друга актуелна питања осигуравања војне безбедности“.

    Путин је, наиме, на састанку са Трампом у Хелсинкију истакао да две земље, као највеће нуклеарне силе, сносе одговорност за међународну безбедност.

    „Сматрамо да је важно успостављање дијалога о стратешкој безбедности. Дали смо америчким колегама низ конкретних предлога на ову тему“, рекао је руски лидер на конференцији за новинаре на крају самита, нагласивши да се ради о ликвидацији ракета малог и средњег домета, распоређивању оружја у свемиру.

    На састанку у финској престоници, председник Русије уверио је свог америчког колегу да је Москва спремна да продужи Споразум о смањењу стратешког наоружања, али да треба размотрити детаље.

    Коротченко за Спутњик објашњава да овде нема никакве сензације, односно да сви детаљи већ стоје у одредбама овог споразума. Ради се, дакле, само о томе да ли ће он бити продужен, а не о евентуалном додатном смањењу обима арсенала.

    Војни политиколог Андреј Кошкин каже за Спутњик да данас читав свет коментарише сусрет Доналда Трампа и Владимира Путина. Он истиче да је најважније овде схватити да су се у понедељак срели председници двеју држава чији укупни нуклеарни потенцијал чини преко 95 одсто обима глобалног атомског наоружања. Стога се, додаје Кошкин, може мирне душе рећи да је одржан састанак чија се важност мери у планетарним оквирима.

    „Ако се не ради на тражењу заједничких именитеља и тачака где се интереси подударају, ако се не тражи компромис са руске стране, то онда оставља простора Америци да не изађе у сусрет Русији, што директно води читаво човечанство у опасност и на ивицу краха“, упозорава Кошкин.

    Пошто се ради о веома важној теми, аналитичар сматра да оно што би у оваквој ситуацији требало урадити јесте пре свега да се сачува Споразум о елиминацији ракета краћег и средњег домета, ма колико он био критикован.

    „Требало би очувати овај споразум, како би се временом он усавршавао и довео до неког бољег решења. Такође, никако се не би смело дозволити да не буде продужен СТАРТ“, сугерише Кошкин.

    Овде говоримо, објашњава наш саговорник, о основним документима који омогућавају да се одржава стабилност и да се у одређеној мери обострано обуздава трка у стратешком и нуклеарном наоружању.

    Кошкин истиче да је сусрет Путина и Трампа показао да оба председника одлично разумеју висок степен одговорности који имају пред читавим човечанством.

    „Важно је то што је Русија дала своје предлоге и спремна је да ради у оквиру комисија које би могле да преговарају и раде на документима чије би потписивање ојачало стабилност на глобалном нивоу у контексту нуклеарног наоружања“, сматра Кошкин.

    Он додаје да када је током обраћања Федералној скупштини Русије председник Путин представио ново оружје и нове могућности, циљ је био да се стави до знања да Русија има средства која могу ефикасно да заштите њену територију, подразумевајући под тим систем противракетне одбране.

    „Исто тако Москва је јасно ставила до знања да нема намеру да употреби ово оружје као агресор. Путинова порука је била да покаже спремност да се на једнаким основама седне за преговарачки сто и озбиљно и ефикасно приступу смањивању нуклеарног наоружања“, закључује наш саговорник.

    Подсетимо, СТАРТ 1 потписали су 31. јула 1991. САД и СССР, а ступио је на снагу децембра 1994. Према споразуму, требало је да стране током седам година смање своје нуклеарне арсенале на највише 6.000 бојевих глава, мада је према правилима бројања то значило да СССР може да има око 6.500, а САД 8.500 бојевих глава. Споразум је истекао 5. децембра 2009. Нови СТАРТ или СТАРТ 3 потписали су 8. априла 2010. тадашњи лидери Русије и САД Дмитриј Медведев и Барак Обама, а ступио је на снагу 26. јануара 2011. Споразум важи десет година с могућношћу продужења на пет година уз обострану сагласност. Документ предвиђа смањење нуклеарних бојевих пуњења на 1.550 јединица, а интерконтиненталних балистичких ракета и балистичких ракета на подморницама и тешким бомбардерима до седамсто јединица.

    Споразум о смањењу стратешког офанзивног наоружања СТАРТ 2 потписали су председници Џорџ Буш и Борс Јељцин јануара 1993, а забрањивао је коришћење балистичких ракета са вишеструким бојевим главама. Иако су документ ратификовали парламенти обе државе, он није ступио на снагу јер је као одговор на иступање САД из Споразума о противракетној одбрани из 1972. Русија иступила из споразума СТАРТ 2.

    Тагови:
    Доналд Трамп, Владимир Путин, Хелсинки
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога