Слушајте Sputnik
    Биг Бен, Лондон

    Србија у отпору британском науму има подршку два „тешкаша“

    CC0
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    2474

    Намера Лондона да у Савету безбедности спречи одржавање редовне седнице о ситуацији на Косову и Метохији представља наставак антисрпске политике Британије, каже бивши дипломата Зоран Миливојевић, који сматра да ће је у томе спречити две сталне чланице Савета — Русија и Кина.

    Велика Британија, која у августу председава Саветом безбедности Уједињених нација, не планира да у дневни ред уврсти редовну седницу о ситуацији у јужној српској покрајини, сазнаје лист „Новости“.

    Према резолуцији СБ 1244, извештаји генералног секретара УН о стању на КиМ су обавезни, али се у њој не прецизира колико често треба да се подносе, већ се указује да то треба да буде у одговарајућим временским интервалима.

    Такав потез Лондона није изненађење за некадашњег дипломату Зорана Миливојевића, који за Спутњик каже да се очекивало да ће Британци остати при свом ставу да причу у вези са Косметом гурају на начин који њима одговара, у смислу да је то питање за њих завршено.

    „Они ће покушати да искористе ово председавање Саветом безбедности да спрече да се одржи уобичајена, тромесечна дебата о Косову и Метохији. Правила налажу да председавајући има права да предлаже питања која су, према његовој оцени, најважнија, а да друга питања стави у други план. Наравно, то не значи да ће Савет безбедности дефинитивно скинути питање КиМ из своје надлежности, већ само током августа, односно месеца у којем је председавајућа Велика Британија“, објашњава Миливојевић.

    Како каже, Британија у Савету безбедности има подршку западних земаља, попут САД, Француске, Холандије и Пољске, па је врло вероватно да ће успети да обезбеди већину за такав став.

    „Међутим, много је важније како ће се у овој ситуацији поставити Русија и Кина. Мислим да ће се те земље супротставити том науму, из простог разлога што је то покушај да се испослује политика која је позната од раније — да се Косово и Метохија полако удаљи из Савета безбедности, да се резолуција 1244 релативизује и да се иде у сусрет оном ставу да се призна такозвана реалност. То је притисак пре свега на Србију и то баш у тренутку када се ствар у вези са Косовом и Метохијом ломи, али је и притисак на друге сталне чланице Савета безбедности и чланице УН“, оцењује бивши дипломата.

    Миливојевић напомиње да намеру Лондона да спречи одржавање седница о ситуацији на КиМ треба посматрати у склопу континуитета британске политике на Балкану.

    „Британија и даље сматра да је Србија под руским утицајем, да је ’рукавац русофилије‘ који треба сузбити и од тога неће одустати. Када говоримо о континуитету те политике имамо у виду крај 19. и почетак 20. века, елаборат британског историчара Роберта Ситона Вотсона на основу којег је призната Албанија на Лондонској конференцији, Србији спречен приступ топлим морима, српска војска истерана из Скадра, итд. Дакле, вођена је једна антисрпска политика у вези са Источним питањем и утицајем Русије на овим просторима. Ми данас имамо континуитет те политике која се посебно испољава у вези са питањем Косова и Метохије, а на штету српских интереса“, напомиње Миливојевић.

    На питање шта Србија може у овим околностима да уради, некадашњи дипломата каже да наша земља, као чланица УН треба да тражи да се поштује резолуција 1244 и да инсистира на томе да се не мења формат разматрања питања КиМ у Савету безбедности.

    „Друга линија наступа је преко Кине и Русије, као сталних чланица СБ УН, које могу снагом свог чланства и ауторитета да утичу на то да се пракса не мења, односно да Косово и Метохија мора бити предмет разматрања Савета безбедности на начин на који је то и до сада био случај“, каже Миливојевић.

    Подсећања ради, претходна седница посвећена КиМ одржана је 15. маја. Како је утврђивање дневног реда техничко, а не политичко питање, на њега се не може уложити вето и он се усваја простом већином.

    Тагови:
    ЕУ, Велика Британија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога