Слушајте Sputnik
    Митинг власти РС у Бања Луци

    Шта плаши Бакира: Српска има више права на отцепљење од Косова

    © Sputnik /
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 570
    Пратите нас

    Како то да Албанци имају право и на отимање дела територије, а Срби у БиХ који су конститутивни народ и који су унели суверенитет унутар Дејтонског уговора право на самоопредељење више немају.

    Бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић је говорећи о повезивању решавања статуса Косова и Метохије са статусом Републике Српске рекао да не постоје аргументи по којима се решавање односа Београда и Приштине може повезати са БиХ и ентитетом Републике Српске. Такође, и да је статус БиХ решен Дејтонским мировним споразумом.

    На 500 километара два аршина

    Могу ли се суштински повезати преговори у вези са статусом Косова са евентуалном будућом реорганизацијом БиХ?

    Дејтонски мировни споразум и Устав Босне и Херцеговине, према тумачењу политиколога са Факултета политичких наука у Бањалуци Влада Симовића, ни на који начин нису прецизирали могућности одвајања одређених федералних јединица од онога што је у Дејтону спојено као Босна и Херцеговина, у свом сложеном федералном уређењу.

    „Међутим, са друге стране, сведоци смо реалне политике на терену која је по једној нелогичности и једнако антиуставно дозволила независност и признавање Косова и Метохије, који су са становишта и међународног права и унутрашњег права Србије, аутономна покрајина у саставу Србије“, истиче Симовић.

    Због свега тога и због свих тих двоструких аршина који се проводе у контексту односа доброг дела међународне заједнице према Косову, према Симовићевим речима, добар део политичке јавности и у Републици Српској и у Србији покушава да питање процеса који се везују за Косово, на неки начин изједначе са потенцијалним процесима који би се дешавали и у Босни и Херцеговини, односно на простору Републике Српске.

    То је рефлексна појава и рефлексна политика, па се, напомиње Симовић, поставља заиста логично питање — ако на једном простору, који је удаљен свега неких 500, 600 километара од Републике Српске, може да се проводи један систем, једно право и један аршин, зашто то не би могло да се проводи у Републици Српској и у Босни и Херцеговини?

    „Са друге стране, Бакир Изетбеговић, управо свестан тих двоструких аршина, позива се на Дејтонски мировни споразум који у принципу онемогућава независност Републике Српске, говорећи да је то мимо стандарда, мимо права… Међутим, исти политичар је не једном инсистирао на томе да се успоставе дипломатски односи са Косовом и није му страна независност Косова. Тако да је заиста реч о класичној предизборној политичкој игри у којој ће на сваки могући начин део бошњачке политике елите покушавати да свом бирачком делу покаже како су они непремостиви борци очувања БиХ, па и процеса њене централизације“, анализира Симовић.

    Срби су у БиХ унели суверенитет

    Доцент на Факултету политичких наука у Бањалуци Александар Врањеш констатује за Спутњик да ако међународна заједница отвара преседане у домену међународног права кад је реч о Косову и Метохији, онда се поставља питање зашто се ти преседани не могу једнако користити, односно зашто постоје дупли стандарди.

    „Уколико неки преседан каже да Косово има право да буде независна држава, да се отме територија и направи независна држава и да се даје комплетан статус и суверенитет и све оно што носе одлике државе, због чега онда неке друге области у свету не би примениле тај исти стандард? Не само Република Српска, већ и Каталонија, Јужна Осетија? Зашто се онда према истим принципима међународног права не би примењивале одређене праксе у међународном праву кад је то међународна заједница управо и створила?“, пита Врањеш.

    Он подсећа да је Босна и Херцеговина састављена од два ентитета и да је Република Српска унела свој суверенитет у садашњу БиХ кроз Дејтонски споразум.

    „Дејтонски споразум је настао на основу међународног уговора који подразумева поштовање тог уговора, а знамо да је тај уговор прекршен од стране исте те међународне заједнице са правним насиљем високих представника и тако даље. Дакле, Република Српска је била једна од страна потписница које чине Босну и Херцеговину“, подсећа Врањеш.

    Уколико би сад хтели да правимо паралеле, резонује тај доцент, како неко може да отме део територије и направи државу, а нека друга страна, која је, као у брак, унела свој суверенитет у државну заједницу БиХ, сутра не може по основу истих тих принципа да изађе из те заједнице.

    „Дакле, Република Српска има потпуно другачију и много повољнију позицију ако би се међународни стандарди једнако признавали свима. Много бољу него Косово. Но, овде се покушавају заменити тезе да Албанци имају право на самоопредељење да отму део територије, а да Срби у Републици Српској, који су конститутивни народ, који су унели суверенитет унутар тог Дејтонског уговора, данас то право више немају и никад га више неће имати“, указује Врањеш за Спутњик.

    На таквим примерима се види како се дупли стандарди примењују у пракси, констатује Врањеш, а очигледно да Изетбеговић не само што није у праву, већ то све и њега копка, па зато и даје такве изјаве.

    Уколико Запад и Албанци наставе са даљим калемљењем косовске независности, могу ли Српска и Србија да кажу да се статус Косова не може решавати одвојено од статуса Српске? Колико је то у овом тренутку реално?

    Међународна заједница не зна шта ће са Косовом

    „Јасно је да је рефлексија политичара на одређеном простору увек таква да тражи за себе увек исто право као што га је неко други добио према нечијој логици или нечијем нахођењу. Међутим, овде је реч о једној врло осетљивој ситуацији, а то је да су и простор Косова и простор Републике Српске два простора која просто захтевају врло опрезну и врло одговорну политику, небитно ко је води и са које стране. Ту се захтева велика опрезност и озбиљност јер потенцијални поступци који би доводили до одређених нових сукоба нису решење“, сматра Владе Симовић.

    Међутим, подсећа Симовић, ми већ имамо тај преседан са самим Косовом које је једнострано прогласило независност, а кад се већ једном направи преседан, онда то постаје нешто што ствара проблеме у будућности.

    „Проблем односа и релација који се данас поставља између Косова и Републике Српске није проблем из 2018. године, већ проблем који је настао оног тренутка кад је Косово једнострано прогласило независност и кад је то прихватио огроман број земаља на Западу“, јасан је Симовић.

    Сад се заиста поставља логично питање како се сад извући из тог гротла проблема који су проузроковани још пре 12, 13 година, додаје Симовић и констатује да је све више уверен да и међународна заједница и они који су признавали Косово, сад не знају шта ће са том непризнатом државом.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Слично:

    Додик: Српска не признаје списак предат немачком тужиоцу
    НАТО послао четири поруке Балкану — Српска највише на удару
    Предраг Марковић: Бањалука западна српска престоница
    Србија и Српска заједнички јачају ракетне системе (фото)
    Тагови:
    опредељење, Бакир, двоструки аршини, међународно право, Дејтон, Босна и Херцеговина, Косово и Метохија, Србија, Албанци, Република Српска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога