Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Припадници ОВК

    Нова албанска преговарачка „граница“: Све до Врања!

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3460
    Пратите нас

    После председника Општине Бујановац Шаипа Камберија, који се залаже за припајање „целокупне Прешевске долине Косову, а не за корекцију граница са неким мањим деловима“, и председник Општине Прешево Шћиприм Арифи је преко друштвених мрежа поручио да „неће дозволити поделу Прешевске долине“.

    Промена граница коју је представио председник такозваног Косова Хашим Тачи питање је о којем се може разговарати, али то не подразумева и размену територија, напоменуо је Арифи и, како преносе локални медији у Прешеву, навео да је „референдум од 1. и 2. марта 1992, на коме су се Албанци из Прешева, Бујановца и Медвеђе изјаснили за политичку и територијалну аутономију, са правом прикључења Косову, валидан документ који се односи на целу Прешевску долину“.

    Одакле долази ветар у Прешевску долину

    Шта значе овакве поруке Албанаца са југа централне Србије? Да ли они њима подижу лествицу албанске стране у преговорима? Хоће ли се, у својим намерама, зауставити на Прешевској долини или ће ићи и до Врања, како се то колоквијално каже, а стварно прибојава? На крају, колико овакви захтеви чине договор Београда и Приштине немогућим?

    Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе констатује за Спутњик да је превише непознатих у свему што је изношено претходних дана и недеља, а везано је за разграничење или корекцију границa. Tе зато, по његовом мишљењу, ова изјава само показује да Албанцима са југа централне Србије није до краја јасно о чему се разговара и шта може да буде предмет некаквог договора између председника Србије Александра Вучића и председника такозваног Косова Хашима Тачија.

    „Рекао бих, овако на прву лопту, да је став председника Општине Прешево много ближи ставу опозиције у Приштини него ставу Хашима Тачија, а вероватно се ту меша и спољни фактор, који сад покушава да ојача албанску преговарачку позицију. Не бих рекао да има координације између власти у Приштини и градоначелника Бујановца и Прешева, већ бих пре рекао да ту ветар дува с неке друге стране“, указује Пророковић за Спутњик.

    Он прецизира да конкретно мисли на све поруке које смо могли да чујемо претходних недеља са Запада, не само из званичних кругова него и од Карла Билта, Данијела Сервера, људи који у тој албанској политичкој заједници имају одређену тежину. Такође, додаје да мисли и на албански покрет Самоопредеље, које износи сасвим другачије ставове него што је то став власти у Приштини.

    „Подсетио бих да је о преговарачкој платформи Приштине већ неколико пута разговарано у скупштини такозваног Косова. То што Тачи говори у јавности и са идејама са којима нам маше ових дана је делимично и рачун без крчмара јер је албанска косовска политичка сцена у очигледној кризи и питање је какав ће ту на крају исход бити. И те како треба пратити став опозиције, а не само владајуће номенклатуре“, предлаже Пророковић.

    Е, али ако дође до интернационализације…

    Поставља се питање шта Албанци са југа централне Србије желе оваквим порукама, да ли да обесмисле преговоре или недељивост Прешевске долине?

    „То је део албанског политичког фолклора који траје од 1999. и првог лансирања те идеје о такозваном источном Косову, односно о Бујановцу и Прешеву као источним деловима такозване републике Косово. Треба подсетити да смо ми у Бујановцу и Прешеву, односно у деловима тих општина, водили рат. Тамо је долазило до оружаног сукобљавања српских снага са албанским терористичким јединицама. То је донекле смирено, али је та идеја наставила да буде експлоатисана мањим или већим интензитетом претходних година, тако да то није ништа ново“, подсећа Пророковић.

    Међутим, он истиче да је оно што га плаши, а што је много озбиљније и од изјава градоначелника Бујановца и Прешева, јесте то што полако за то питање почиње да се интересује међународни фактор, пре свега западне земље.

    „Имали смо то јасно исказано и у оном писму Волфганга Петрича, а као крајњи резултат то може имати интернационализацију тог питања. Е, ту ћемо се ми наћи у проблему. Док се овако пишу изјаве на друштвеним мрежама и говори на такав начин само са неког локалног нивоа, то и не мора бити схваћено као велики проблем, али ако се неки западни играчи заинтересују за то, е ту ћемо се ми о јаду забавити наредних година“, упозорава Пророковић. 

    Што се тиче односа српског и албанског становништва у три општине на југу централне Србије, Пророковић подсећа да су Албанци делимично или у потпуности бојкотовали пописе становништва још од деведесетих година, па данас постоје само процене броја становника у тим местима.

    „Медвеђу из целог тог пакета треба искључити јер је проценат Албанаца који тамо живе између седам и 15 одсто, у Бујановцу су Албанци релативна већина, највероватније их нема преко 50 одсто, пошто у тој општини живи и велики број Рома. Једина општина у централној Србији где Албанци несумњиво имају апсолутну већину јесте Прешево, и ту је проценат у етничком саставу локалне самоуправе изнад 90 одсто“, пореди Пророковић. 

    Кад говоримо о тим односима броја становника, потцртава Пророковић, само је у Прешеву чиста ситуација да можемо говорити да Албанци, како каже, о свему могу одлучивати у локалној самоуправи, док је у преостале две општине ситуација знатно другачија.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Слично:

    Нешто се спрема: Шта се крије иза новог америчког маневра на Косову
    Кец из рукава: Ево шта смерају Албанци
    Меркелова срушила план Београда за Косово, њене намере су опасније
    Три ствари за Косово које Русија неће прихватити
    Тагови:
    интернационализација, југ централне Србије, Прешевска долина, Запад, Самоопредељење, Тачи, Косово и Метохија, Албанци, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога