Слушајте Sputnik
    Призор с протеста противника референдума у СкопљуКампања за референдум у Македонији

    Без обзира на исход референдума, Македонце ће приволети на диктат Брисела

    © Sputnik / Сандра Черин © Sputnik / Олег Иванов
    1 / 2
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    11113

    Било каква активност руских дипломата не може да се мери са оним бројем западних политичара који су наменски долазили у Македонију како би пропагирали излазак на референдум. Чак и ако се деси да већина грађана гласа против на референдуму, биће смишљен начин да се медијски свали кривица на „мешање Руске Федерације“ у цео процес.

    Референдум који би могао да стави тачку на спор између Македоније и Грчке око назива ове бивше југословенске републике биће одржан 30. септембра. Грађани Македоније ће одговарати на питање „Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО-у, уз прихватање договора између Републике Македоније и Републике Грчке?“

    Значај предстојећег гласања желели су да истакну представници западноевропске политичке елите својим бројним посетама Македонији. Само за последњих неколико недеља у Скопљу су били Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а, аустријски канцелар Себастијан Курс, немачка канцеларка Ангела Меркел, шефица спољне политике Европске уније Федерика Могерини и њен немачки колега Хајко Мас. Ништа мање важна није ни посета америчког министра одбране Џејмса Матиса, који је рекао извештачима да је Русија финансирала „кампање за утицај“ којим би био поткопан референдум.

    Руске дипломате не крију да се противе даљем ширењу НАТО-а, заступајући гледиште да би то дестабилизовало Балкан.

    Ана Димитровска, политиколог из Македоније и аналитичарка Руског савета за међународне послове, истакла је да било каква активност руских дипломата не може да се мери са оном количином западних политичара који су наменски долазили у Македонију како би пропагирали излазак на референдум, током дискусије организоване у Москви поводом одржавања референдума у Македонији.

    „Да не помињем видео-обраћање француског председника Емануела Макрона у знак подршке идеји ступања Македоније у НАТО и ЕУ. Па чак и ако се деси да већина грађана гласа против на референдуму, верујем да ће бити смишљен начин да се медијски свали кривица на ’мешање Руске Федерације‘ у цео процес“, истакла је Димитровска.

    Народ, обични грађани се, према речима македонске аналитичарке, плаше да ће на крају Грци бити ти који неће ратификовати споразум. Односно, народ се прибојава да ће Македонци гласати за промену имена државе и тиме ступање у ЕУ и НАТО, да ће све промене македонског устава бити реализоване, а да грчки парламент неће усвојити споразум са Македонијом. 

    Александар Пивоваренко, Константинос Андронику и Ана Димитровска
    © Sputnik / Јована Вукотић
    Александар Пивоваренко, Константинос Андронику и Ана Димитровска

    „Чим Македонија унесе измене у свој устав и промени име, Скопље је практично већ постало члан НАТО-а“, објашњава Димитровска.

    Константинос Андронику, грчки политиколог, изнео је мишљење да ће следећи политички проблем до ког буде дошло у Грчкој бити између Албанаца и Грка, а да ће са Македонијом бити нађено компромисно решење.

    „Следеће на шта желим да укажем је фактор Албаније. Подсетићу да је албански премијер Еди Рама 4. августа на својој страници на Фејсбуку објавио, како је сам написао, ’одличну новост‘ — да ће НАТО отворити своју прву авио-базу на Западном Балкану у албанском граду Кучову“, навео је Андронику.

    Међутим, говорећи о албанском фактору, Димитровска је посебно истакла да се ту не ради о албанском становништву, већ о политичким структурама које су активне и у Македонији и у региону.

    „Те албанске политичке структуре врло присно сарађују са Вашингтоном и Бриселом, али и са бројним организацијама и државама на истоку, попут Турске и Саудијске Арабије. Није тајна да су ови албански политичари током сукоба на Косову и 2001. године у Македонији уцењивали обичан народ и тражили или једног мушког члана породице за своје терористичке организације или су по глави тражили од десет до двадесет хиљада долара. Подвлачим овде ту значајну разлику између обичног албанског народа који је уцењен и политичких елита“, изричита је Димитровска.

    Македонска аналитичарка је истакла и да је Турска веома активна на Балкану, чиме штити своје културно наслеђе и утиче на дешавања у Македонији.

    „Турска влада издашно исплаћује стипендије, финансира невладин сектор и уопште ради на ширењу муслиманске културе, духа и менталитета на Балкану. Овај регион је иначе одавно подељен на интересне сфере и многа питања се, баш као и у прошлости, и данас решавају на линији Брисел—Анкара. У кључним стварима Македонце заправо нико не пита да ли желе да се окрену Русији или Европи или Турској, то се решава у наше име на вишем нивоу“, објашњава Димитровска.

    Константинос Андронику је поводом утицаја различитих западних политичара подсетио на честитку председника Трампа упућену председнику Иванову, поводом Дана независности Македоније.

    „Ова честитка је објављена да страници америчке амбасаде у Скопљу и у њој се поздравља постизање Преспанског споразума, који је утабао пут Македоније ка НАТО-у и ЕУ. Интересантно је да се у овом писму користи име Македонија, без одреднице северна или бивша југословенска република“, истакао је грчки политиколог.

    Такође, Андронику је показао честитку још једног „правог“ друга Македоније Џорџа Буша, који је, честитајући Дан независности народу, подвукао да се „Македонија родила из пепела Југославије“.

    „Зашто сам изабрао да поменем овде и Бугарску? Званичну Софију ништа мање не интересују резултати референдума. Доказ за то је и изјава премијера Бојка Борисова од 8. јуна ове године да се Бугарска не слаже са називом ’Северна Македонија‘ илустровавши то и коментаром да ће ’сутра рећи и да је Благоевград њихов‘. Односно, постоји још територија које су предмет територијалних претензија“, закључио је грчки политиколог, алудирајући на став Атине да се топоним Македонија географски не односи само на територију ове републике, већ и на Егејску Македонију у Грчкој али и Пиринску Македонију у Бугарској.

    „Овом приликом говоримо много о референдуму, а нисмо ниједном поменули сâмо питање, односно начин на који ће много тема бити обухваћено и формулисано“, констатовао је Александар Пивоваренко, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.

    „Питање гласи ’Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО-у, уз прихватање договора између Републике Македоније и Републике Грчке?‘. Остаје нејасно да ли је ово референдум о ступању у НАТО-у или о пристанку на промену назива државе. Чисто граматички гледано, ’уз прихватање‘ указује на то да се ради најпре о промени имена. Односно, као да се подразумева да ће уз промену назива, држава аутоматски ући у НАТО. Ово је прилично лукава формулација, јер практично није јасно на шта грађани треба да пристану, а да не помињем да се ту још у исти кош стављају ЕУ и НАТО“, истакао је Пивоваренко.

    Димитровска сматра да ће, и ако се деси да већина грађана на ово питање на референдуму одговори негативно, бити настављена проевропска и евроатлантска пропаганда.

    „Скопље ће наставити да добија ’шаргарепе‘ у виду различитих субвенција или ’стратешке помоћи‘ из Брисела, а истовремено ће албанска политичка елита изнутра вршити притисак. Такође, може се очекивати да ће у контексту промене става грађана опет доћи до заоштравања међуетничких односа у виду острашћених политичких дебата и слично. Уопште, ако на овом референдуму народ не буде гласао ’за‘, биће учињено све како би резултат следећег био онакав како то Брисел и Вашингтон очекују“, истакла је македонска аналитичарка.

    Димитровска је закључила да македонски медији чине све да убеде младе генерације да ЕУ и НАТО немају алтернативу.

    „Наравно, то није истина, постоје у принципу бројне друге могућности. Такође, јасно је да се одлуке које се тичу Македоније не доносе увек у Скопљу, већ на другим нивоима, и да постоји велики број фактора, попут албанског питања које може бити активирано у циљу доношења одређене одлуке. Међутим, у овом тренутку, реално и прагматично гледано, Македонија нажалост нема много других могућности. ЕУ и НАТО је вуку ка себи“, закључила је македонска аналитичарка.

    Тагови:
    округли сто, референдум, Македонија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога