Слушајте Sputnik
    Деца клизају са маскотом Снупија испред Сомерсет хауса у Лондону.

    Како Руси преко малих Британаца „разарају“ Велико краљевство

    © REUTERS / Simon Dawson
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Владимир Судар
    3600

    Ако у сукобима великих најчешће страдају мали, овог пута ће, по свему судећи, најдебљи крај извући најмањи, а то су деца. Лондонски „Тајмс“ подигао је прашину позивајући се на критичаре који оптужују руски анимирани серијал „Маша и Медвед“ да се бави „кремаљском пропагандом" и да је инструмент „меке моћи“ Русије.

    То што британски критичари оптужују популарни руски цртаћ да се бави „кремаљском пропагандом“ и да је инструмент „меке моћи“ Русије, показује да је популарна култура увек озбиљнија од тзв. озбиљних ствари, каже за Спутњик Зоран Стефановић, сценариста и историчар популарне културе.

    Он додаје да има „једна трунка истине“ у томе да су „Маша и Медвед“ пропаганда, али не зато што су аутори имали такве намере, већ зато што је таква природа јаке колективне, традиционалне и естетске енергије коју аутори „стављају“ у дела популарне културе.

    Међутим, ту постоје два аспекта на која би требало да обратимо пажњу. Један је да је популарна култура у својим најбољим деловима увек нешто што доприноси миру и планетарној стабилности, истиче наш саговорник. Тако да је и оно што ми доживљавамо као америчку популарну културу као што су „Дизни“, „Марвел“ или „Ди-си“, увек доприносило не само америчким циљевима и америчкој цивилизацији, него и светској.

    „У овом тренутку, ’Маша и Медвед‘ имају, по мени, такву улогу и корисни су допринос нечему што је светски дух. Опет, требало би обратити пажњу на политичку и геополитичку употребу популарне културе и очигледно је да смо ушли у времена када се параноја намерно генерише. Ушли смо у велики сукоб цивилизацијских блокова и знак напада једне популарне културе на другу, чак и кад је реч о дечјим садржајима, јесте показатељ и неких будућих токова. То можда није утешно, али говори о снази коју могу да имају и културни радници и сама индустрија забаве“, каже Стефановић.

    Подсећамо да ово није први „геополитички“ напад на „Машу и Медведа“. Средином прошле године невладина организација Савет друштвене безбедности поднела је украјинском парламенту, Агенцији за биоскопе и Радио-дифузној агенцији захтев за забрану „Маше и Медведа због тога што „угрожава безбедност Украјине“.

    „Тај цртани филм је пропагандни медијски производ Русије који је веома опасан за украјинску безбедност“, навела је у саопштењу та НВО из Одесе и додала да „руски пропагандисти шаљу деци јасан сигнал — медвед, традиционални симбол Русије, представљен је као велики и јаки јунак који без последица узима туђу имовину, куће и земљу.“

    Коментаришући украјинске нападе на популарни руски цртани филм, Стефановић каже да је Украјина друштво које је, нажалост, у стању грађанског рата, тако да се сва комуникација мора гледати кроз призму једне велике колективне несреће.

    „То се не може рачунати као један стабилан дијалог унутар културе и морамо то гледати као на језик рата, а не језик цивилизације. Украјина је подручје које је у ванредним околностима и тако га треба и схватити“, каже саговорник Спутњика.

    На питање какве бисмо онда политичке ставове могли учитати у, на пример, Дизнијеве цртане филмове, Стефановић одговара да нема сумње да ми учитавамо у уметничка дела и јак садржај наших етничких култура, као и наше идеологије, навика и традиције.

    Међутим, то само по себи није политички фактор и није ствар одлуке. У овом моменту су „Маша и Медвед“ потребни и британској и америчкој деци, колико и руској или балканској, и ту нема никакве сумње, сматра Стефановић.

    „Е сад, да ли ће ’Маша и Медвед‘ бити схваћени као део рата, то је ствар нечије одлуке. Ако ’Тајмс‘ као једно од кључних гласила у Великој Британији има разлога да се осврне и на тај цртани серијал, то значи да очигледно та цивилизација има намеру да и популарну културу користи као средство сукобљавања. То много говори о стању у савременом британском друштву више него о стању у руском, или о намерама продукције ’Маше и Медведа‘“, закључио је Стефановић.

    Кад се подвуче црта, изгледа да је британска параноја пројектована, намерна и показује да ће се односи са Русијом заоштравати, макар и на ситницама као што су „Маша и Медвед“. Али ту параноју не би никако требало занемаривати.

    Тагови:
    поп култура, руска мека моћ, Маша и медвед, мека моћ, параноја, хладни рат, деца, Марвел, Дизни, Зоран Стефановић, Владимир Путин, Русија, Велика Британија, САД, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога