Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2570
    Пратите нас

    Када неко упире прстом у некога за ког није доказано да је одговоран за случај Битићи, као што упире Вашингтон у Горана Радосављевића Гурија, онда то не доприноси правном разрешењу овог случаја, него га још више компликује, сматра Милован Дрецун.

    Америчке власти су забраниле улаз у САД бившем команданту српске Жандармерије Горану Радосављевићу Гурију због умешаности у, како су навели, „грубо кршење људских права“. У даљем саопштењу Стејт департмента се наводи да против Радосављевића постоје кредибилни докази да је умешан у убиство браће Битићи, тројице Американаца албанског порекла у Србији, после рата на Косову 1999. године.

    Да ли случајно или не, чини се да случај Битићи Америка извлачи из фиоке само када жели нешто индиректно да поручи Србији?

    Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, каже да је чињеница да се Америка свуда у свету понаша тако што максимално штити своје држављане.

    Сахрана браће Битићи , 2002. године
    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Сахрана браће Битићи , 2002. године

    „Случај браће Битићи је интересантан, јер су они као добровољци били припадници паравојне формације ’Атлантска бригада‘, која је из Албаније напала нашу државу 1999. године. Дакле, нису дошли туристички, већ да убијају, били су терористи и самим тим изван закона“, подсећа Дрецун. 

    Он додаје да оно што се даље са њима десило, то јест њихово убиство без суђења, јесте злочин, али је, сматра он, и доста „излобирана ствар“ од стране њихове породице.

    „То се наметнуло као политички проблем у односима Београда и Вашингтона. Приче ко је одговоран за то што се десило нису доказане. Чак је и за причу да ће наше Тужилаштво за ратне злочине под бившим руководством решити тај проблем, а због тога им је продужен мандат, испало да су само празна обећања“, примећује наш саговорник. 

    Дрецун каже да сада када неко упире прстом у некога, као што је случај са Гораном Радосављевићем Гуријем, онда је питање да ли ви то знате поуздано или је све „рекла-казала“.

    „Дакле, не може се упирати прст на некога и не могу се спроводити санкције према њему док се то не докаже судским путем. Нажалост, мислим да овај потез Стејт департмента не доприноси правном разрешењу овог случаја, него га још више компликује“, мишљења је наш саговорник. 

    Дрецун сматра да је врло неодговорно баратати получињеницама, како људи са стране, тако и од стране појединаца у земљи.

    Уколико се утврди да Гури није одговоран за они што тврде, они би морали да одговарају, јер лажно оптужују човека, закључује Дрецун.

    Председник привремених косовских институција Хашим Тачи браћу Битићи прогласио је „националним херојима Косова“. У јуну ове године Одбор за спољне послове америчког Представничког дома је усвојио Резолуцију о убиству браће Битићи — Илија, Мехмета и Агрона. Касније је то учинио и Конгрес. Овај случај је један од приоритета билатералних односа Србије и САД, али и дугогодишња препрека у односима двеју земаља. Браћа Битићи, амерички држављани, ухапшени су крајем јуна 1999. године због илегалног уласка у тадашњу СР Југославију, због чега их је суд у Прокупљу осудио на 15 дана затвора.

    Четири дана пре истека казне изведени су из затвора, одведени у Петрово Село у источној Србији, где су 9. јула убијени. Њихова тела нађена су 2001. године у једној од две масовне гробнице у том месту, недалеко од наставног центра за обуку антитерористичких јединица МУП-а Србије. За њихово убиство није нико оптужен, а двојица полицајаца, којима се судило због оптужби за противправно лишење слободе браће Битићи, правоснажно су ослобођени 2013. године.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Браћа Битићи, Горан Радосављевић, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога