Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Премијер Мађарске Виктор Орбан

    Орбан и његов „кинески правац“ — економија или инат Бриселу

    © REUTERS / Laszlo Balogh
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Ања Сањина, Тимур Блохин
    0 530

    Крајем јануара мађарски лидер Виктор Орбан је одбио амерички захтев да појача притисак на Кину и Русију. Управо су односи с Истоком камен спотицања у Вишеградској групи, чија је Мађарска чланица. Док су се Пољска и Чешка придружиле кампањи против кинеског концерна „Хуавеј“, Мађарска остаје неутрална.

    У Вишеградској групи нема јединства ни када је у питању Русија…

    Орбан игра како Русија свира

    Према речима мађарског политичког аналитичара Габора Штира, у последњих неколико година Будимпешта се труди да спроводи независну политику, и то се многима не свиђа.

    Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто
    © Sputnik / Илья Питалев

    „Мађарска нема намеру да учествује у свађама велесила и не жели да гради односе с Кином и Русијом на основу захтева из Вашингтона. Орбан схвата да је спољна политика увек велика трговина. Жели да Мађарска буде што независнија у политичком смислу“, наводи Штир за Спутњик.

    С друге стране, Александар Стикалин, научни сарадник Института за словенске студије Руске академије наука, сматра да Орбанова изјава „није ништа ново“.

    „Тврдње да Орбан игра како Русија свира потпуно су неутемељене. Русија је потребна Орбану као противтежа притиску из Брисела“, каже он за Спутњик. Стикалин каже да ће Орбан спроводити политику  која би била независна од Русије, али он мора да узима у обзир чињеницу да је његова земља зависна од руских енергената.

    Према мишљењу Габора Штира, оваква реторика Мађарске не значи да земља жели да напусти НАТО.

    „Утицај Сједињених Држава је веома јак, то нико у Будимпешти не доводи у питање. Али истовремено Мађарска прави кораке како би сачувала своју самосталност у спољној политици“, каже мађарски аналитичар.

    Штир наводи да не тражи само Вашингтон од Мађарске да смањи комуникацију са „непожељним“ земљама, него на томе инсистира и Европска унија.

    „Мађарској се не свиђа оно што ЕУ и НАТО раде против Русије. Данас се неретко може чути нешто попут: не треба разговарати с Русијом јер Вашингтон није заинтересован за то. Или: не треба разговарати с Кином, јер су се Кина и САД посвађале. Мађарска неће реаговати на такве позиве“, истиче Штир и додаје да у Европи постоји земља која се брине пре свега о сопственим интересима, а то је Немачка.

    „Немачка подржава ’Северни ток 2‘ и има добре односе с Кином. Зашто онда ми не можемо заједно с Кином да градимо железницу Београд–Будимпешта?“, пита се мађарски аналитичар.

    Мађарски пут свиле

    У Мађарску иде скоро трећина свих кинеских инвестиција намењених централној и источној Европи. Према подацима из 2017. године, Кина је у мађарску економију уложила укупно 4,1 милијарду долара, отворено је око 10 хиљада радних места. Упркос томе, према Штировом мишљењу, финансијска будућност Мађарске није директно везана за Кину, јер овај обим инвестиција није довољан.

    „Ако нам замерају тесне економске везе с Кином, које наводно штете интересима САД, имам једно питање — где су онда кинеске паре, зашто их не добијамо?“, пита се Штир.

    Руски стручњак за Мађарску Александар Стикалин каже да је немогуће рећи да Будимпешта у економском смислу зависи од Кине и да развој економских односа с Пекингом спада у Орбанове спољнополитичке приоритете.

    „Кад Орбан помиње Кину, то значи да је свестан улоге коју Кина има на међународној сцени, као и да се став Пекинга све чешће узима у обзир. Али засад нема чињеница које би сведочиле о зависности Мађарске од Кине.“

    Притом, аналитичари сматрају да Кина, као и свака друга земља, гледа пре свега сопствене интересе и зато не би требало „дозвољавати јој све што она жели“. Међутим, у одређеним питањима интереси Мађарске и Кине се потпуно подударају. Као пример Штир наводи пругу Београд—Будимпешта, у оквиру инфраструктурног подухвата „Нови пут свиле“, који је део свеобухватног кинеског пројекта „Један појас, један пут“.

    Изградња мађарске деонице пута, чија се вредност процењује на 1,8 милијарди долара, у највећем делу се финансира  кредитом кинеске „Ексим банке“, a извођењем радова се бави кинеска компанија „Чајна рејлвеј интернешенел корпорејшн“.

    „Ако ми немамо пара за изградњу инфраструктуре, наравно да ова сарадња има смисла. Али то не значи да не смемо да доследно бранимо своје интересе“, каже он.

    5Г је добра прича, али морамо да извозимо нешто

    За разлику од Пољске и Чешке, Мађарска не учествује у „лову на кинеске шпијуне“, који се воде против компаније „Хуавеј“. Ова фирма је од 2005. године уложила у Мађарску 1,2 милијарде долара и планира да изгради 5Г мрежу у овој земљи.

    „Орбан има прагматичан приступ према нашим источним партнерима јер не жели да смета развоју бизниса. ’Хуавеј‘ овде не представља никакав проблем“,  сматра Штир.

    Мада би, према његовим речима, Орбан радије поздравио додатна улагања у пољопривреду, како би Мађарска добила могућност да извози своје производе на исток.

    „Ипак, сарадња с источним земљама не сме да се своди само на кредите. Maђарска  треба да организује извоз својих производа у ове земље. Али тренутно немамо шта да извозимо. Ево у чему је проблем.“

    Штир сматра да је, реално гледајући, у економском смислу ЕУ и даље најважнији партнер Мађарске. Рецимо, 2017. године Мађарска је добила од Брисела 4,049 милијарди евра. И, како наводи Штир, у спољној трговини Мађарска 80 одсто зависи од Европске уније.

    „Без ових средстава Мађарска се не би развијала. Ми пре свега зависимо од Немачке. Без њихових инвестиција, без ’Аудија‘, ’Мерцедеса’ и БМВ-а, чији се аутомобили склапају у Мађарској, БДП земље би био за један одсто мањи, а без капитала из других европских земаља он би се смањио за још један одсто, што би нас довело до стагнације. Ми зависимо од Европе“, каже саговорник Спутњика.

    Трамп је задовољан демократијом у Мађарској

    Једна од осетљивих тачака за Мађарску је питање сународника у Украјини. Штир сматра да Кијев не предузима ништа како би заштитио права мањина, а имајући у виду председничке изборе који су планирани за март 2019. године, било би чудно очекивати било какав напредак по том питању.

    „Зато Мађарска ишчекује шта ће Украјина предузети по том питању. Али нећемо одустати од наших ставова који се тичу одбране националних интереса у региону“, каже аналитичар.

    Притом, како објашњава Штир, Мађарска није против идеје Украјине као чланице НАТО-а.

    „Да су постојали неки други начини да се спрече кршења права мађарске и других мањина у Украјини, Мађарска не би ометала процес евроатлантске интеграције ове земље. Надамо се да ће САД притиснути Украјину како би се она понашала у складу са европским вредностима“, каже мађарски аналитичар и додаје да је, упркос размимоилажењу САД и Мађарске по питању Русије и Кине за време Трамповог мандата дошло до побољшања односа између две земље и да је нови амерички амбасадор у Будимпешти рекао да Мађарска нема проблем с демократијом.

    „Раније, док је Обама био на власти, све је било другачије“, закључује он.

    Тагови:
    ЕУ, Виктор Орбан, Русија, Мађарска, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога