Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров на конференцији за медије

    Сергеј Лавров: Свет на ивици сукоба, лопта на европској половини терена

    © Sputnik / Владимир Астапкович
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    12292
    Пратите нас

    Главни политички догађај прошлог викенда био је Минхенска конференција о безбедности. Руску делегацију је предводио шеф дипломатије Сергеј Лавров, који је изненадио свет својим необичним говором.

    Многи су предвиђали или се макар надали да ће руска делегација у Минхену морати да се бори са оптужбама, да ће се наћи у изолацији, али се испоставило да је искусни руски дипломата пред препуном салом одржао говор, пред којим би свет требало да се замисли.

    Његова реч се оцењује као конструктивна, врло концизна и веома уздржана. Експерти оцењују да је то потпуно оправдана одлука и у извесном смислу чак и победничка, јер многи сматрају да је Лавров учинио праву ствар, пошто се није препустио дугом говору и објашњавању руске позиције.

    Лавров је нагласио да реалност 21. века диктира потребу да се одустане од рецидива колонијалног размишљања, филозофија „гвоздених завеса“ и „санитарних кордона“, наводећи као пример успешну сарадњу у оквиру Евроазијског економског савета са азијатским интеграционим пројектима.

    ЕУ се „није држала договора“, рекао је Лавров. Паневропска агенда је пропала, УН су замењене „неком врстом елитних клубова“.

    Лавров је нагласио да је Русија заинтересована за јаку ЕУ. Према речима руског министра, ЕУ је направила избор у корист „натоцентричности“, допуштајући да буде увучена у бесмислену конфронтацију са Русијом, због чега сноси милијарде долара губитака. Међутим, упркос томе Москва је и даље спремна на сарадњу и стварање заједничких економских простора у Евроазији, укључујући и изградњу одрживог дијалога између „уједињене Европе“ и Евроазијске економске уније.

    „Изузетно је важно да је украјинска криза одложена за други дан конференције у Минхену. А шеф конференције Волфганг Ишингер је, отварајући форум, констатовао да постоји претња поверењу у међународној политици. Постоји тенденција коју је изнео шеф руског министарства спољних послова Сергеј Лавров, чији је поглед конструктивно усмерен према европској међународној заједници. Он је говорио о потреби да се уједини Европа и изгради заједнички европски дом, градећи заједнички простор од Лисабона до Владивостока. Чак и онај Европљанин који не зна ништа о спољној политици, треба да схвати да је Лавровљев предлог обострано користан и да се суочава са изазовима данашњице, посебно у светлу све већег егоизма на светским тржиштима и покушаја да се наметну своја правила игре, норме УН и СТО. Прилично значајно, по мом мишљењу, било је и питање колико ће ЕУ бити дозвољено да то учини. Наиме, министар је рекао да данас ЕУ није независна“, каже за Спутњик Олга Ковитиди, члан Комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност, представница извршног органа државне власти Републике Крим.

    Ковитидијева сматра да је ова конференција била прилично важан, индикативан догађај који одражава главне проблеме са којима се човечанство суочава у другој деценији 21. века. И вероватно, према њеним речима, требало би их окарактерисати као велику претњу која може довести до глобалног светског сукоба.

    Ковитидијева оцењује да је позиција Сергеја Лаврова била прилично доследна, конструктивна, занимљива и сматра да ће и даље захтевати дубљу анализу.

    Она је подсетила на говор председника Русије Владимира Путина на Минхенској конференцији 2007. године, када је осудио униполарност међународне политике коју ствара Америка, као и ширење НАТО-а и решавање сукоба уз примену силе.

    „Упркос томе што је председник још 2007. године јасно упозорио да се свет налази у сталном стању провокација које могу довести до глобалног светског сукоба, сада, у 2019. години, можемо закључити да та ситуација траје 12 година. ОЕБС се још тада, на шта је указао председник, претворио у вулгарни инструмент спољнополитичких америчких интереса и његових сателита. Колико се сећам, председник је говорио и о томе да они, делећи хуманитарну помоћ, једном руком дају, а другом те земље претварају у заостале и још остварују суперпрофит. Председник Путин је још тада упитао где су споразуми, гаранције које су дали западни партнери када је пао Варшавски пакт, а сада видимо да се НАТО приближава нашим границама. Релевантност овог председничког говора из 2007. године данас је значајнији него икад до сада и данас о томе треба разговарати, сумирајући резултате Минхенске конференције-2019.“, каже Ковитидијева.

    Лавров се у Минхену нашалио и рекао да би ваљало мало изолације, како се чланови руске делегације не би превише „разлетели“ и препустили послу. Међутим, то отвара и питање шта се може очекивати после Минхенске конференције у блиској будућности?

    „Свет би требало да буде свестан да је провокација глобалног светског сукоба очигледна, а данас је лопта на европској половини терена, јер ми САД не разматрамо, с обзиром да је јасно да су они данас диригенти у овом оркестру, у којем сви покушавају да свирају по свом зарад својих националних интереса, али је очигледно да фалширају. Због тога, онај ко данас не слуша Лаврова, нажалост, сутра може чути неке друге руске министре, попут Шојгуа. А ми то никако не желимо.“

    Подсетимо, руски министар Сергеј Лавров је на конференцији у Минхену такође рекао да је сарадња на релацији Русија—САД—ЕУ неопходна, како би се изградила безбедносна архитектура на Корејском полуострву, Блиском истоку, али и у Персијском заливу. Он је додао да стављањем Србије пред избор „или са Русијом или са Западом" Европска унија чини исту грешку која је довела до украјинске кризе, када се друштво поделило.

    Руски министар је подсетио да је Запад на концепту „норми међународног права“ које су они јако волели, али их у последње време све више замењују неком врстом „реда, заснованог на правилима“. Према његовим речима, западне земље сада често једноставно доносе „правила“ за тумачење међународних конвенција и уговора. Тако како су деловали на Косову, сада на исти начин делују у Венецуели.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога