Слушајте Sputnik
    Гас

    Украјински план: И са Русијом, и против ње

    © AP Photo / Petr David Josek
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1033
    Пратите нас

    Иако је Украјина усвојила у Ради закон којим се Русија проглашена за непријатеља и агресора, формално и апсурдно, сада се Кијев бори да преко територије Украјине иде „непријатељски“ гас. Ипак је направљен и акциони план у случају да на преговорима са Русијом не закључи нови споразум о транзиту руског гаса преко њене територије.

    Заменица министра спољних послова Украјине Елена Зеркал објаснила је да ће се Кијев потрудити да се придржава „плана А“, односно закључивања новог споразума са Русијом, што би требало да се заврши до средине јула. Зеркалова је објаснила да украјински „план А“ предвиђа да се ратификују нови анекси Споразума о придруживању Европској унији. Украјина, према речима Зеркалове, са страним партнерима ради на мерама у случају да Русија одбије да потпише нови гасни споразум под условима које је предложио Кијев.

    „Ми радимо са својим партнерима на плановима реаговања, у случају кризе. У том смислу, подржавамо дијалог са европским партнерима о плановима који се тичу одржавања рада енергетског система. Развили смо план одрживости уз помоћ Сједињених Америчких Држава“, закључила је Зеркалова. 

    Алексеј Бељанин, предавач на московском Међународном факултету економије и финансија, за Спутњик објашњава да САД имају више интереса да подржавају Кијев него што то има Европа. Као и да решавање овог питања има два могућа исхода.

    „Постоје, теоретски, две варијанте. Једна је да се ништа конкретно не реши и не промени, већ да једноставно започне нови циклус притисака на Русију, између осталог и новог круга санкција. У случају да не буде потписан нови споразум који би дефинисао услове транзита, онда се то наравно може искористити како би се увеле нове санкције Русији уз објашњење попут: Москва поново гуши демократију у Украјини. Тешко да ће Европа на овако нешто заправо пристати, јер им је потребан гас. И заиста, ако се дозволи да ’Северни ток 2‘ и ’Турски ток‘ почну са радом, Европи ће бити потпуно свеједно којим путем ће гас стизати из Русије, преко Украјине или не. Али Украјини наравно није свеједно“, објашњава руски стручњак.

    Бељанин додаје да ће САД, највероватније, до последњег подржавати Украјину. Брисел има мање интереса да срчано подржава Кијев, али ни Европа није хомогена, тамо такође има различитих ставова и мишљења. На пример, како каже наш саговорник, државе попут Пољске имају свој став поводом руског гаса, а иза тога наравно стоје политички разлози.

    „Дакле, друга варијанта, која делује готово нереално, јесте да почне испорука америчког течног гаса. Али мислим да су количине гаса које ’Гаспром‘ може да достави неупоредиво веће у односу на амерички течни гас. Ако би се о овако нечему и почело говорити, то би пре било у смислу притисака на Русију, како би споразум о транзиту руског гаса путем украјинског гасовода био потписан под условима који су повољни за Украјину“, истиче Бељанин.

    Иначе, судбина транзитног уговора решавана је прошлог месеца у Бриселу, где је одржана друга рунда трилатералних преговора између Русије, Украјине и Европске комисије (ЕК). Русија је предложила да се „споразум једноставно продужи“, али украјинска страна сматра да то није могуће, јер он „није у складу са европским стандардима“. Став ЕК је да би уговор требало да буде потписан на период дужи од 10 година, а обим би морао да буде атрактиван, посебно за инвеститоре који ће бити позвани да модернизују украјински гасно-транспортни систем. Извршни директор „Нафтогаса“ Јуриј Витренко је јуче изјавио да ће се транзит руског гаса у ЕУ преко Украјине завршити 2020. године и да када „Северни ток 2“ буде изграђен и пуштен у рад, Русија више неће имати потребу да користи украјински гасовод.

    Андреј Суздаљцев, са Високе школе економије, оцењује да је цела ситуација апсурдна јер испада да се Украјина бори за руски, „непријатељски гас“. И у тој својој борби се ослања на подршку Вашингтона, иако сви одлично схватају да се Вашингтон бори против „Северног тока 2“. САД желе што је могуће мање руског гаса у Европи, како би продавали свој течни.

    „Требало би се сетити да је Украјина усвојила закон у Ради, у складу са којим је Русија непријатељ и агресор. Формално Кијев се бори за то како би преко територије украјине ишао „непријатељски“ гас. Односно, да направим паралелу, то би било као да се током Другог светског рата Берлин љутио на Москву што му није омогућавао да путем Транссибирске железнице у Јапан достави своју робу. У тако некаквом чудном формату се Украјина бори за руски, непријатељски гас. Сама филозофија украјинске борбе око ’Северног тока 2‘ је апсурдна“, објашњава Суздаљцев.

    Наш саговорник додаје да је следећи апсурд је у томе да Европа, која је заједно са Вашингтоном довела до онога што се дешавало на Мајдану, не жели својим новцем да помаже Украјини и спашава државни буџет. Брисел, како истиче Суздаљцев, сматра да би било добро да се Кијев спашава новцем државе против којег га стално хушка, то јест да се украјински државни буџет пуни на рачун Русије и њеног гаса.

    Руски премијер Дмитриј Медведев изјавио је јуче да је Русија спремна да сачува транзит гаса преко Украјине и након 2019. године, али уз одређене услове — решавање проблема између заинтересованих компанија, уз погодне економске и комерцијалне параметре уговора, као и стабилну политичку ситуацију. Коментаришући речи премијера, Суздаљцев објашњава да, објективно говорећи, транспортни систем Украјине може чак бити и корисан као резервни, допунски начин транзита гаса на европско тржиште.

    „Али, како је јуче изјавио Медведев, за то морају постојати јасни услови. Прво, морају бити нормализовани односи између украјинског ’Нафтогаса‘ и руског ’Гаспрома‘. Такође, оно што је најважније, морају бити решена та бесконачна потраживања на огромне суме. Други услов је да се за транзит гаса Украјина не тражи апсурдне цифре. Било би добро и када би постојала политичка и економска стабилност у Украјини, како не би било повода да се краде руски гас“, сматра руски стручњак.

    Суздаљцев закључује да је сасвим јасно да су сви ови услови око могућег даљег транзита гаса повезани са предстојећим украјинским изборима и са тиме како ће руско руководство и естаблишмент на њих реаговати.

    „Видећемо да ће бити унапред бити постављени услови типа: Ако Москва не призна резултате избора у Украјини, било какви преговори о транзиту руског гаса преко Украјине немају никакву сврху“, констатује наш саговорник.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога