Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    НАТО илустрацијаМинистарски састанак земаља чланица НАТО пакта у Вашингтону

    Мета је једна: Највећа светска војна машинерија има нову паклену рођенданску жељу

    CC0 / BalkanPhotos © AP Photo / Patrick Semansky
    1 / 2
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    20158

    НАТО, војна организација Северноатлантског споразума, управо у Вашингтону обележава 70 година постојања. А све у знаку борбе против Русије.

    „Пакт ће бити позитиван, а не негативан, утицаће на мир, а његов утицај неће се осетити само у области коју конкретно покрива, већ широм света. Два пута у последњих неколико година нације су осетиле мучни ударац непровоциране агресије. Наши народи, којима су наше владе одговорне, захтевају да се ове ствари не понове“, поручио је амерички председник Хери Труман тог 4. априла 1949. године.

    Седамдесет година касније, министри иностраних послова, сада већ 29 чланица, у америчкој престоници рођендан Алијансе прослављају доношењем новог пакета антируских мера за Црно море. Он укључује далеко већи интензитет обавештајних активности, посебно из ваздуха, али и присуство војних бродова.

    Да ли је после бројних акција, „доношења мира“ далеко од седишта организације и земаља-чланица, које је однело на стотине хиљада живота, Алијанса дошла до тачке у којој је циљ даљег постојања „главна претња“ и мета — Русија?

    То питање се, макар, намеће из агенде дводневног вашингтонског заседања НАТО-а, које у фокусу једино има Москву.

    Професор др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума, слаже се са овом тезом. Он за Спутњик каже да је јасно да НАТО након украјинске кризе жели да држи тензију у региону Црног мора. Желе да добију што више простора на његовом ободу, али не заборавите, уз војну, раде и на другим стратегијама, каже Ковач.

    „Верујем да ће се у будућности интензивирати и разговори око Грузије, са намером да ту државу недефинисаних граница, мимо својих критеријума, приме у НАТО савез, само да би обезбедили шире присуство у црноморском региону. Они сматрају да је то осетљива тачка за Руску Федерацију и да преко Украјине, базирања украјинских снага и НАТО бродова, држе тензију према Русији. И то у политичком и безбедносном смислу, а ту је и за њих недефинисано питање Крима и проблем Доњецке и Луганске области“, оцењује Ковач.

    Он подсећа да је овај одбрамбени савез своје право лице показао нестанком биполарне поделе света, престанком Хладног рата и пријема нових држава-чланица из редова Варшавског уговора и Совјетског Савеза. Међутим, у овим офанзивним корацима последњих година треба видети и нешто добро, каже Ковач.

    „Верујем да народ све више увиђа праву суштину и природу НАТО-а као агресивне организације, чији је смисао искључиво обезбеђивање нових тржишта и јефтиних ресурса за мултинационалне корпорације на западу и неформалне банкарске и финансијске центре моћи, који се у суштини диригују политиком водећих земаља Запада“, каже саговорник Спутњика.

    Американци сматрају да ће повећано присуство морнарице НАТО-а у акваторији Црног мора гарантовати украјинским бродовима безбедни пролаз кроз Керчки мореуз.

    Коментаришући за Спутњик нове „празничне“ мере Алијансе за Црно море, заменик председника одбора Думе за одбрану Јуриј Швиткин каже да је то најбољи показатељ праве природе политике овог блока.

    „То само говори о њиховој решености да воде агресивну, провокативну политику против Русије у Керчком мореузу. Та линија ће се, нажалост, наставити и током самита НАТО-а. Упркос томе, надам се, мада сматрам да је то мало вероватно, да ће ипак победити здрав разум већине представника земаља Алијансе, да ће се предомислити и одустати од провоцирања“, каже Швиткин.

    Он истиче да је недвосмислено реч о кршењу норми међународног права, односно правила поморског права и Конвенције из Монтреа.

    „Та конвенција је потписана 1936, а потписале су је и многе земље које улазе у НАТО. Неки су помињали могућност њеног преиспитивања. Потпуно се слажем с њима, неопходно је да се по тој конвенцији смањи број бродова и време које проводе у акваторији. Али мислим да је то мало вероватно, пошто за то нису заинтересоване многе земље-потписнице, чланице Алијансе“, оцењује Швиткин.

    Кремљ негативно оцењује изјаве из НАТО-а по питању пловидбе бродова у Керчком мореузу.

    „Став Русије по том питању одавно је већ свима јасан — пловидба се одвија у складу са међународним правом и у складу са руским законодавством“, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

    И он је подсетио на конвенцију из Монтреа о статусу црноморских мореуза, према којој бродови земаља које нису црноморске не могу да остану у Црном мору дуже од 21 дан.

    Реакције на тему састанка у Вашингтону стижу и са Крима.

    Заменик председника скупштине Ефим Фикс каже да ће повећано присуство НАТО-а у Црном мору повећати тензије у региону, али да неће ни на који начин помоћи Кијеву, будући да је Споразум о пријатељству између Русије и Украјине укинут, те Кијев, као и свака друга земља, сада мора од Русије да тражи захтев за пролазак кроз Керчки мореуз.

    „НАТО бродови могу да спроведу украјинска пловила искључиво до граница Руске Федерације, где ће бити приморани да се усидре. Међутим, у случају да било шта друго покушају, сигуран сам да ће руска погранична служба осигурати неприкосновеност наших граница“, истакао је Фикс.
    Аналитичари сматрају да ће ову годишњицу НАТО-а обележити и унутрашње расправе, које се пре свега односе на критике које је Алијанси и њеним чланицама упутио председник САД Доналд Трамп, а односе се на национална издвајања за одбрану.  

    Слично:

    Дармановић: Црна Гора за веће присуство НАТО-а у региону
    ВЕСТИ: НАТО, даље од руских вода! (видео)
    Министри НАТО разматраће аспекте „руске претње“
    Тагови:
    70 година, пролаз, мир, одговор, мета, претња, бродови, безбедност, прослава, НАТО, Митар Ковач, Јуриј Швиткин, Доналд Трамп, Керчки мореуз, Црно море, Грузија, САД, Украјина, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога