Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Радници постављају жице на инсталацији Златни мост Пута свиле испред зграде у којем се одржава Форум Један појас - један пут

    Пројекат који потреса Брисел: За Кину је „трептај ока“, а за европске земље деценије

    © AP Photo / Andy Wong
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    0 1465
    Пратите нас

    Брисел је мало нервозан. Уочи самита Кине и земаља Централне и Источне Европе, који ће се одржати 12. априла у Хрватској, а коме ће присуствовати кинески премијер Ли Кећанг, званични Брисел појачава притисак на Пекинг, јављају пробриселски медији.

    Министарство спољних послова Кине, одговарајући на критике Брисела, саопштава да механизам 16+1 не дели Европу, него да одговара интересима његових учесника.

    Без обзира на критике из Брисела, још су тих 16 земаља Централне и Источне Европе веома расположене за сарадњу са Кином, каже за Спутњик дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић.

    Та сарадња траје само шест година, што је за више хиљада година стару кинеску културу „трептај ока“, а што се тиче шеснаесторице, расположење за сарадњу са Кином можда је сада пало на неких 70-75 са сто процената у почетку, јер су поједине земље разочаране релативно спорим приливом инвестиција.

    „Међутим, требало би имати у виду да се сва та сарадња одвија ипак у оквиру регулативе коју диктира Европска унија. За нас најинтересантнији пројекат — пруга Београд-Будимпешта практично је била проглашена као пројекат 2013. године. Почетак радова је био крајем 2017. и још се ради само на српској страни, док Мађарска мора да испоштује све регулативе ЕУ које се тичу транспарентности, конкурса, равноправности услова и то ће, дај боже, почети негде 2021. године на мађарској страни“, сматра наш саговорник.

    А то је само један пример како се због одређене спорости и бирократских процедура у оквиру ЕУ економско повезивање са Кином ипак одвија спорије него што се очекивало, додаје Коркоделовић.

    С друге стране, ако је пројекат 16+1 и имао неке „дечје болести“ у ових првих шест година, пре десетак дана је добио велики подстицај кад је Италија потписала меморандум о разумевању и сарадњи са Народном Републиком Кином у оквиру пројекта „Један појас — један пут“.

    А то може да значи нову, додатну енергију и већи динамизам у оквиру 16+1, мада има неких академских нагађања и спекулација да би 16+1 могао евентуално да прерасте у 17+1.

    „С обзиром да се Италија практично граничи са земљама Централне и Источне Европе — са Словенијом има копнену границу, а са Хрватском, Црном Гором и Албанијом има морску, тако да повезивање једне велике земље, значајне привреде као што је италијанска, која је чланица Г7 и један од оснивача ЕУ и трећа највећа привреда у еврозони, знатно може да допринесе евентуалном убрзавању, динамизацији сарадње у 16+1“, сматра саговорник Спутњика.

    Кад се подвуче црта, међу шеснаесторицом преовлађује задовољство због сарадње са Кином, али са друге стране, у Бриселу, Паризу и Берлину не гледају са задовољством на ту сарадњу, тако да постоје критике које би могле да утичу на политичке елите у неким државама Централне и Источне Европе.

    Коркоделовић подсећа да су недавно у Пољској и Чешкој били неспоразуми у вези са афером „Хуавеј“ и у Варшави и Прагу су размишљали да ли да наставе сарадњу са Кином у том сегменту, а то је за Пекинг у оквиру иницијативе „Појаса и пута“ врло важна активност.

    „Значи, преовлађује спремност за сарадњу, она се стално институционално унапређује. Међутим, то је један вишедеценијски пројекат. Сâм формат 16+1 се уклапа у ту вишедеценијску иницијативу ’Нови пут свиле‘, тако да верујем да ће тај формат и убудуће функционисати у оквиру тог слогана који би требало да постане стварност — да је то сарадња на обострану корист, на чему инсистирају у Пекингу“, каже Коркоделовић.

    Србија је била једна од првих земаља која је потписала меморандум о разумевању и сарадњи, подсећа саговорник Спутњика и додаје да је наша земља примила значајне инвестиције из Кине и у вези са инфраструктурним пројектима.

    „Србија је међу предводницима у тој сарадњи и у оквиру формата 16+1, а такође и међу веома активним учесницима у пројекту ’Новог пута свиле‘ и не сумњам да ће Србија на највишем нивоу крајем априла бити представљена и у Пекингу на том другом самиту“, закључио је Коркоделовић.

    Тагови:
    самит 16+1, Нови пут свиле, инвестиције, ЕУ, Борислав Коркоделовић, Ли Кећанг, Словенија, Чешка, Албанија, Мађарска, Пољска, Немачка, Италија, Хрватска, Црна Гора, Француска, Кина, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога