Слушајте Sputnik
    Нотр Дам

    Руски стручњаци откривају два велика проблема у обнови Нотр Дама

    © AP Photo / Thibault Camus
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Анастасија Галањина
    1805

    Стара школа рестаурације која потиче још из совјетског времена остварила је бројне успехе. А увек је добро када притекну у помоћ озбиљни стручњаци, кажу историчари уметности поводом заинтересованости Француске за понуду председника Владимира Путина да пошаље руске експерте као подршку у обнови париског Нотр Дама.

    Руски председник је током сусрета с представницима француског бизниса у Москви рекао да је цела Русија са сузама у очима гледала кадрове пожара у катедрали Нотр Дам и да је спремна да помогне у обнови. Највећи пожар у париском Нотр Даму у историји догодио се у понедељак. Обрушио се торањ катедрале, а пламен је захватио носећу конструкцију, а сада предстоји мукотрпна реконструкција која ће, према различитим проценама, трајати од пет до 15 година.

    Према мишљењу др Алексеја Лебедева, заменика директора московског Института за културно и природно наслеђе „Лихачов“, у обнови париске Богородичне цркве постоје два проблема.

    Први је, по његовом мишљењу, материјал од ког је изграђена црква, а то је кречњачки камен. Он има непријатну карактеристику — његова чврстина осетно пада када се камен загрева, па се намеће питање како ојачати преосталу конструкцију.

    „А мораће да се ојача, јер је пожар учинио своје. То је врло озбиљан изазов за предстојећу рестаурацију архитектонске конструкције“, објашњава овај експерт за Спутњик.

    Други проблем је, напомиње Лебедев, што је на конструкције од кречњачког камена ишао и кров који је, да не би био тежак, био направљен од дрвета.

    „То су биле веома старе конструкције. Нису се виделе ни споља, ни из саме саборне цркве. Налазиле су се испод крова споља гледано, а изнутра их је заклањао камени свод. Ипак, то је био драгоцени део споменика који је ту стајао неколико стотина година“, наводи руски историчар уметности.

    Он напомиње да у свету има веома мало људи који умеју да израђују баш такве дрвене конструкције.

    „Оне се свакако могу направити од бетона, али то више неће бити рестаурација, него груба новоградња“, примећује Лебедев.

    Наш саговорник подсећа да у Русији традиционално постоји добра школа управо рестаурације дрвета и рада с дрветом и да из целог света долазе да уче од руских мајстора.

    „Наша школа дрвеног неимарства фактички је обновљена да би се рестаурирала Црква преображења у месту Кижи и сада је то веома моћна школа архитектонске рестаурације дрвета. Уверен сам да такве стручњаке какве ми имамо напросто нема нико у Европи“, каже Лебедев.

    Кижи је, подсетимо, архитектонски ансамбл дрвених цркава на истоименом острву Оњешког језера који је под заштитом Унеска.

    Александар Попов, архитекта и рестауратор дрвених храмова, истиче да су руски мајстори још осамдесетих година 20. века открили технику обраде средњевековним алатима.

    „Тих година открили смо историјске столарске технологије код нас у Русији, а 1991. Норвежани су дошли да виде како ми то радимо. Они су још педесетих година уочили да се јако разликују технологије рада с материјалом у Средњем веку и данас. И годинама се то питање разматрало на разним конференцијама, али се до технологије није дошло. А ми смо је у Русији открили“, каже Попов.

    Он прецизира да руски мајстори добро познају средњевековну технологију обраде дрвета, у којој је важан не толико материјал, колико сама вештина, конструкције и инструменти.

    „Баш зато бисмо могли да будемо интересантни Французима“, напомиње он и додаје да руски стручњаци раде са репликама средњевековних алата, при чему на сваком конкретном споменику проучавају трагове тих алата.

    У Средњем веку, објашњава, није било унификације, није било цртежа, а мајстори су чували своје тајне.

    „А проблем рестаурације конкретно Нотр Дама, колико схватам, састоји се управо у томе што је то био јединствени споменик. Односно, мајстори који су тамо радили, користили су алате и технологије које су само тамо примењени. Стога се нешто слично не може наћи. Зато ће то и бити веома компликован посао“, закључује Попов.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога