Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    4648
    Пратите нас

    За запослене у државним институцијама у Црној Гори већ годинама важи правило — „ да не могу да се жене и удају између себе“.

    Рођачке, кумовске и братске везе најчешће су кључни критеријум приликом пријема новајлија у разна државна министарства, агенције, управе, а када је ријеч о судству и тужилаштву — запослени су често чланови најуже или нешто шире породице.

    Грађани Црне Горе до сада су готово огуглали на новинарске текстове о нашироко распрострањеном непотизму у државном апарату. Један од најсвјежијих примјера био је прије неки дан, када су „Вијести“ пренијеле да у црногорском Заводу за метеорологију раде „супруга једног, а кћерка другог помоћника директора", те да су запослене и „кћерке једне начелнице и техничке секретарице“.

    Шампион непотизма

    Дневник „Дан“ је прије двије године писао о томе како су дјеца и супружници судија највиших судских инстанци посао нашли управо у судству, односно, да је „шеснаест најближих сродника судија Врховног, Вишег и Уставног суда запослено у судовима“, док „Вијести“ извјештавају да су 2015. године у Привредном суду такође запослени били већином чланови породица судија виших судских инстанци...

    На конкурсу 2018. године за десет судијских мјеста у Основним судовима, јавило се деветоро кандидата који су чланови породица или који су дјеца садашњих или бивших носилаца судских функција. Треба ли посебно нагласити — ако вам је ујак или стриц судија Врховног суда, бивши министар правде, или сте, пак, ћерка специјалне тужитељке — ваше шансе на конкурсу, поред осталих смртника, драстично расту.

    Институција која ипак, чини се, буди највеће интересовање дјеце и рођака високих функционера или људи блиских владајућој партији је — Централна банка Црне Горе (ЦБЦГ). ЦБЦГ многи, заправо, сматрају шампионом непотизма у земљи.

    Наравно, ради се о институцији од изузетног државног значаја, која сама по себи захтијева професионалце на послу и особе са огромним личним интегритетом. Можда је зато и постала институција у којој се највише запошљавају дјеца и рођаци државних функционера и особа блиских врху власти.

    Централна банка Црне Горе
    © Sputnik / Небојша Поповић
    Централна банка Црне Горе

    Према наводима медија — у ЦБЦГ раде двије ћерке бившег предсједника Црне Горе Филипа Вујановића, кћерка премијера Душка Марковића, сестрић гувернера Централне банке Радоја Жугића, снаха савјетника предсједника Црне Горе Милана Роћена, кћерка бивше савјетнице премијера Винке Јововић, док је на тој функцији био Ђукановић, братаничина бившег директора ЦБЦГ Радоице Лубурића, син бившег посланика ДПС-а Зорана Јелића, те кћерка бившег градоначелника Подгорице Мига Стијеповића, познатог по афери „Коверта“...

    Све су свему — чини се да за запослењем у Централној банци влада права јагма у највишим круговима, а од непотизма и партијског запошљавања нису поштеђене ни безбједносне и обавјештајне структуре, па се дјеца највиших функционера плански распоређују и у Војнообавјештајној служби и АНБ-у...

    Кастинско друштво

    Наравно, све се увијек обавља „на основу важећих законских процедура и јавних огласа“, али када се подвуче црта, намеће се закључак да је непотизам постао заправо начин живота у Црној Гори, те да је он системски укоријењен у биће овдашњег црногорског друштва. Такође, многи сматрају да је у Црној Гори итекако видљив процес у ком се функције и положаји преносе са кољена на кољено, па и не чуди да они који не припадају том привилегованом кругу све више напуштају земљу, што ЦГ чини државом са највећим одливом становништва на Балкану.

    Социолог Илија Маловић је мишљења да, послије дванаест година од осамостаљења, а тридесет од доласка ДПС-а на власт, Црна Гора више личи на кастинско друштво него на демократску државу која тежи европским стандардима. Он истиче да су се обистиниле све прогнозе — да ће се независна Црна Гора претворити у приватну државу, односно, посјед који контролише неколико породица.

    „Тренутно, у самом врху свих друштвених подсистема — економском, политичком и културном, налазе се чланови привилеговане елите, која је између себе снажно породично и кумовски увезана. То су припадници самог врха владајуће партије, њихова дјеца, унуци и рођаци, који чине посебан друштвени слој, којем остатак становништва нема приступ. Издвајањем Црне Горе из државне заједнице СЦГ ова група добија сигуран политички азил и економски оквир за богаћење. Данашња Црна Гора је њихов пројекат, њихова држава, они су у њој све и најмоћнији“, каже Маловић за Спутњик.

    Овај социолог додаје да је Црна Гора данас сјајан примјер за социолошки закон, који каже — да је елита друштвена група која тежи самообнављању.

    „Тежи се формирању друштвене пирамиде на чијем ће врху у будућности бити исте породице, односно дјеца која ће наслиједити очеве, а основна квалификација потребна за упражњавање одређене позиције биће мјесто на породичном стаблу. На жалост, непотизам је толико раширен у овом малом и контролисаном друштву, да се више нико ни не буни против таквог стања. На једној страни друштвене структуре је рођачка привилегована каста, а на другој обесправљена маса грађана, којој су недоступни друштвени ресурси као што су квалитетна радна мјеста или образовање вриједно друштвене пажње“, објашњава Маловић.

    Вредности црногорске елите

    „Овакво стање нарочито је штетно ако се зна да елита прихвата и намеће одређене вриједности толико да оне постају владајуће у датој заједници, те да елита у друштву често врши функцију гаранта и чувара система вриједности које одређено друштво репродукује“, додаје наш саговорник

    „Вриједности које заступа црногорска елита су — непотизам, друштвено насиље, благонаклон став према политичком екстремизму, шовинизам, материјализам и похлепа. Временом, ове вриједности постају свепрожимајуће и свеприсутне у цијелом друштву. Примјетно је да се као оправдање за овакво стање користи шовинизам и подјела на патриоте и издајнике, па се припадници владајуће групе самоодређују као домољуби и чувари црногорске независности. Наравно, у реалности, ове људе занима само лично богаћење и одржавање система у којем ће њихови наследници нагомилавати, од грађана одузета, друштвена добра“, образлаже Маловић.

    Саговорник Спутњика примјећује и да црногорски властодршци нарочито настоје да угуше свако организовано јавно мишљење и организован класни покрет који би имао за циљ промјену постојећег стања.

    „Успјели су да затворе скоро сваки канал друштвене покретљивости за оне који не припадају владајућој партији и да обичним грађанима дају избор — или ћете прихватити постојеће стање или емигрирајте из Црне Горе. Ово је један од основних разлога због којих се више од шездесет хиљада младих и образованих људи иселило из ове државе, од добијања независности. Квалитетни и амбициозни не пристају да остану у земљи без канала социјалне мобилности“, јасан је Маловић.

    На крају разговора за наш Спутник, овај социолог је нарочито указао и на феномен све видљивији код друге и треће генерације црногорских властодржаца, односно, код потомства партијских и државних функционера, који су након 30 година власти једне партије стасали у амбијенту у којем су им од рођења омогућене бројне бахатости и привилегије.

    У том смислу, по оцјени Маловића, црногорску рођачку касту на власти данас посебно карактерише аристократски елитизам, који са собом носи потпуно одсуство солидарности и емпатије према сиромашнијим друштвеним слојевима.

    „Нису ријетки случајеви у којима се подмладак црногорске елите хвали својим богатством, везама, утицајем и наслеђем, отворено изражавајући презир према обичном грађанину Црне Горе. Ови потоњи се називају погрдним именима и третирају се као мање вриједни и недостојни. Црногорски медији и друштвене мреже су, нажалост, препуне оваквих примјера“, закључује Маловић.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога