Слушајте Sputnik
    Радници прегледају ротор са лопатицама у погону фабрике Сименс у Санкт Петербургу

    Краћа радна недеља — бољи резултати

    © Sputnik / Александр Гальперин
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3876
    Пратите нас

    Једна од најактуелнијих тема у руској јавности ових дана је могућност увођења четвородневне радне недеље. О томе полемишу и грађани, и политичари, и стручна јавност. Причу је додатно подгрејало и најновије саопштење Савеза независних синдиката, у коме се наводи да би такав систем рада у Русији већ сада могао да се уведе, уз задржавање плата.

    Синдикалци се позивају на Члан 102 Закона о раду, о флексибилном радном времену. Како су навели, требало би увести „краћу радну недељу“, повећати радно време током дана, тако да укупан број часова у недељи остане непромењен. Као резултат тога, објашњавају у Савезу, запослени добија додатни дан одмора, радећи, на пример, четири радна дана по десет часова уместо пет по осам.

    Синдикалци верују да ће скраћење радне недеље помоћи да се избегне премореност, повећа ефикасност рада и професионална радна способност, што би допринело дуговечности.

    Поред тога, запослени ће моћи активније да учествују у животу колектива, као и да посвете више пажње породици, спорту и култури.

    Посебно се наглашава да смањење трајања радне недеље не би требало да утиче на зараду.

    Идеја у складу са законом

    Савез независних синдиката је свој закључак о четвородневној радној седмици упутио Министарству рада, где је наглашено да идеја није у супротности са Законом о раду. Министарство је скренуло пажњу на то да се документом утврђује максимално трајање радне недеље — 40 часова, а да доња граница не постоји.

    Александар Шершуков, секретар Савеза независних синдиката, главни уредник централног синдикалног листа „Солидарност“ подсећа да је четрдесеточасовна радна недеља уведена у Совјетском Савезу 1960. године, али је закон предвиђао да ће се од 1964. године прећи на радну недељу од 35 часова.

    „Сада истраживања, пословна и медицинска, показују да запослени нису у стању да одрже исти интензитет рада осам часова. Према томе, продуктивност им је у паду. Нема смисла држати особу на послу све то време. Још једна важна ствар, у напредним земљама света је из тог разлога дошло до роботизације. На пример, у Холандији радна недеља углавном траје 27 часова, што је знатно мање него наших 40 часова“, рекао је Шершуков за Спутњик.

    Према његовом мишљењу, скраћењем радне недеље могу се створити и додатна радна места.

    „Скраћење радног дана или радне недеље створиће додатна радна места за раднике који су се сада појавили на тржишту рада, између осталог услед пензијске реформе. Овде постоје одређене опасности, јер ће послодавци покушати да пропорционално смање плате. Међутим, томе се треба супротставити. О овој иницијативи требало би да се расправља на Руској трилатералној комисији за регулисање социјалних и радних односа, која укључује представнике државе, бизниса и радника“, каже Шершуков.

    КПРФ обележава Први мај у Москви
    © Sputnik / Кирилл Каллиников
    КПРФ обележава Први мај у Москви

    У владајућој „Јединственој Русији“ подржавају иницијативу о скраћењу радне недеље, а члан Комитета Државне думе за рад, социјалну политику и ветеране Андреј Исајев је рекао да су депутати спремни да већ у септембру започну разговор о нацрту закона о преласку на четвородневну радну недељу, уз задржавање плата.

    Исајев је напоменуо да прелазак на четвородневну недељу треба да буде постепен, да не би дошло до шокова за привреду и послодавце.

    Стручњаци такође објашњавају да се такве ствари не дешавају одмах и захтевају довољно озбиљна улагања, укључујући преквалификацију људи и модернизацију производње.

    То захтева промену државне политике у смислу подршке реалној економији. Грубо речено, да би се роботи појавили на радном месту, за то је неопходно да држава стимулише процес иновација.

    Поједини експерти сматрају да је петодневна недеља оптимално решење за већину професија, али да би за одређене професије требало размотрити могућност скраћења, посебно за оне раднике који се баве тешким физичким радом или раде у сложеним условима.

    Има компанија које не виде претњу за профит, али исто тако има и оних које би могле да се суоче са губицима. У консалтингу би, на пример, то довело до губитака, јер би то значило мање времена за привлачење нових клијената.

    Новозеландски пример

    Руски премијер Дмитриј Медведев је недавно рекао да претпоставља да ће у будућности бити усвојена четвородневна радна недеља како би се помогло радницима да превазиђу синдром изгарања и хронични умор.

    Он је додао да константно трагање за успехом доводи радника до хроничног стреса и умора, што резултира смањењем продуктивности.

    Медведев је навео недавни пример новозеландске компаније која је увела четвородневну радну недељу са тродневним викендом. Као резултат тога, рекао је он, продуктивност радника на сат повећала се за отприлике 20 одсто, а ниво стреса код запослених значајно је смањен.

    Ендру Барс, шеф новозеландске компаније о којој је говорио Медведев, рекао је да су они такав систем рада назвали 100-80-100. Како је објаснио, то значи да се радницима исплаћује плата од 100 одсто. Они раде 80 одсто времена, под условом да дају фирми стопостотни резултат. То је, како тврди, довело до повећања укупне продуктивности.

    Прошлог месеца, Светска здравствена организација је класификовала синдром изгарања као професионални феномен који произилази из стреса на радном месту и доводи до исцрпљености и психичке одсутности.

    Истраживање спроведено у јуну показало је да је скоро половина Руса, чак 48 одсто њих, одбацила идеју о скраћењу радне недеље, али да је то повезано са страхом од губитка посла или смањења прихода. Око трећине испитаника гласало је за четвородневну радну недељу, док је око 17 одсто Руса рекло да им је свеједно колико ће дана у недељи радити.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога