Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1448
    Пратите нас

    Председник САД Доналд Трамп оптужио је Кину да жели да Џо Бајден постане председник Америке и да све чини да то буде епилог избора. По њему, поступци Кине са корона вирусом доказ су да ће Пекинг „учинити све што може“ да он изгуби. Има ли истине у тези да Кина шурује са „дубоком државом“ САД или је све згодан Трампов адут у кампањи?

    Некадашњи дописник листа „Политика“ из Вашингтона Милан Мишић оцењује да Трамп поступа по рецепту свих лидера који се нађу у тешкој ситуацији — тражи кривца који свакако није „код куће“, неког спољног непријатеља, а Кина се у то одлично уклапа.

    Утиче ли Кина на избор председника Америке

    Мишић подсећа да је на почетку пандемије амерички председник изјавио да се Кина одлично носи са вирусом и да чини све што може, а до преокрета у реторици долази са погоршањем америчке ситуације за коју либерални медији, они које Трамп назива „непријатељима народа“, криве управо председника — да је нехајним односом пропустио да предузме неопходне мере док епидемија још није пустила корене на америчкој територији.

    „Трамп је у овом моменту у прилично незавидној ситуацији, јер је Америка, на њену жалост, светски ’шампион‘ по укупном броју оболелих од вируса ковид 19 и по броју смртних случајева. Пандемија је довела и до прилично драстичног урушавања америчке економије, са више од 20 милиона људи који су у последњих месец и по дана остали без посла, чиме је Трампу из руку избијен главни адут за реизбор, а то је било да је економија у сјајном стању. Он зато сада тражи кривца на другој страни“, оцењује Мишић.

    Сличног става је историчар и спољнополитички аналитичар Саша Адамовић, који за Спутњик каже да су амерички председник Трамп и његова администрација у великој мери антикинески оријентисани.

    „Владајући естаблишмент у САД је у Кини препознао главног геополитичког супарника, за разлику од неких ранијих администрација, које су за свог геополитичког ривала одређивале Русију. Због успона Кине претходних деценија показује се да је та земља заправо нови лидер светске глобализације, што Трампу са политиком која би се могла назвати националистичком и са паролом ’Америка на првом месту‘ — никако не одговара“, указује Адамовић.

    Може ли Пекинг да „смени“ Трампа

    „Трамп зато процењује и то не без основа, да би и кинеском политичком естаблишменту можда одговарало да он не освоји други мандат на предстојећим председничким изборима. Наиме, у претходним годинама Трамповог мандата видели смо његову изузетно чврсту, пре свега економску политику према Кини, у виду наметања високих тарифа на увоз кинеске робе у САД, јер је он сматрао да је неопходно избалансирати односе са Кином и да је Кина у претходним годинама добила економски рат против САД, услед наопаке економске политике његових претходника у Белој кући“, каже Адамовић.

    Са друге стране, додаје историчар, у деловима америчке „дубоке државе“ која је све ове године изузетно непријатељски расположена према Трампу, показују се одређене симпатије према Пекингу. Зато је очекивано да ће Трамп ту опасност од Кине покушати да експлоатише у предизборној кампањи.

    „Мислим да ће се трудити да повеже америчку ’дубоку државу‘ и Кину и да их представи као савезнике у борби против свог реизбора. Иако Кина, уколико процени да је то у њеном интересу, може да помогне Трамповим непријатељима у покушајима да се он спречи у освајању другог мандата, кинески утицај на америчке председничке изборе никако не може бити пресудан. Наиме, они делови америчког естаблишмента који стоје иза актуелног председника САД и боре се за освајање још једног мандата, учиниће све да максимално смање утицај Кине на будуће америчке изборе“, сматра Саша Адамовић.

    И Милан Мишић сматра да Кина не може да „смени“ Трампа и додаје да је та земља само један од каменчића у укупном мозаику који утиче на расположење америчког бирача.

    „Спољна политика обично није одлучујући фактор у америчким изборима, већ је то унутрашња политика. Такође, треба имати у виду да амерички избори нису директни избори и да не побеђује кандидат који добије највише гласова. Реч је о посредним изборима који због распореда и јачине појединих држава, односно броја електора у том изборном колеџу, изборе практично своде на утакмицу у неколико кључних савезних држава, пошто је остатак земље подељен на државе које сигурно и у свим ситуацијама гласају за републиканце и оне које гласају за демократе. Дакле, и овог пута ће одлучити вероватно однос снага у три, највише четири федералне државе, при чему се и овога пута допушта могућност да Бајден може да изгуби, чак и ако освоји и до пет милиона гласова више“, закључује Милан Мишић за Спутњик.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    дубока држава, амерички избори
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога