Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1824415
    Пратите нас

    Након последње рунде преговора Београда и Приштине у српској јавности сазрела је теза да Немачка стоји иза екстремних захтева Приштине. Званичници Србије и бројни аналитичари апострофирали су Берлин као адресу која највише помаже Албанцима. Делује да су нарушени односи Берлина и Београда и да Србија свој курс на западној страни усмерава ка САД.

    Новинар Ратко Дмитровић за Спутњик каже да би однос Немачке и Србије требало сагледавати са историјске дистанце, узимајући у обзир оно што се дешавало пре и током Првог светског рата, затим Другог светског рата и касније, током деведестих година.

    „Ту је једна врло постојана, врло снажна позиција Немачке која је дубоко антисрпска, односно, супротна је интересима Србије. Тако да став Берлина у односу на Косово и њихово садашње понашање није ништа ново, то је нешто што имамо пред очима већ деценијама, само је питање да ли то хоћемо да квалификујемо на тај начин“, примећује Дмитровић.

    Да ли су нарушени односи Београда и Берлина

    Немачка позиција јесте и остаће, како каже, проалбанска, прокосовска и Немци то ни не скривају.

    „Они су то нама неколико пута рекли врло јасно или преко свог амбасадора или преко неких других представника. Ја мислим да они то кажу и председнику Вучићу, само он то нама на тај начин не износи из обзира и према њима и према нашој јавности. Подсетио бих на случај Харадинаја који је, након што је побио све сведоке који су могли својим изјавама да га угрозе, из Хага враћен специјалним летом, авионом немачке владе. Ми смо, дакле, суочени са једначином у којој не постоји ништа непознато, јер ће Немачка наставити да чини све што је у њеној моћи, а те моћи нису мале, да оно што је створено, тај монструм од назови државе, опстане и заживи. Али, Косово је држава тек онда када буде инкорпорирана у све међународне институције, пре свега у Уједињене нације, а ту врсту ’крштенице‘ може да јој дâ само Београд. Дакле, докле год Београд не каже: ’Ви сте држава‘, Косово неће бити држава“, сматра Дмитровић.

    И историчар и спољнополитички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да у односу Немачке према Србији нема новина.

    „После промене на челу Сједињених Америчких Држава, односно пораза Демократске партије и доласка Доналда Трампа на власт, Немачка је постала кључна бакља пређашње политике према Србији, како по питању Косова, тако и генерално гледано. Дакле, Немачка је у потпуности наставила да води ону политику која је некада била заједничка за западне земље од деведесетих година па до данас. Евидентно је да је све остало на стању какво смо имали 2005, 2010. или у неком другом периоду, када су антисрпски набоји били још већи. Немачка се чврсто држи онога што је предложио Ишингер, а то значи нормализација односа између Приштине и Београда као да се ради о престоницама двеју држава, а у наредном кораку и признање Косова од стране Србије“, категоричан је Анђелковић.

    Има ли Србија упориште на Западу

    Берлин је, додаје, спреман да прича о техничким модалитетима, о некаквим економским решењима, где би ми имали осећај да смо нешто добили, али нам ништа ван тога не нуди.

    „Како време пролази, видимо да је немачки став замрзнут и да су врло упорни у инсистирању на нечему што је за Србе крајње неповољно, док је Трамп у некој мери релативизовао амерички приступ. То не значи да су Американци пристали на нешто што је за нас повољно, али макар су одшкринули врата да дођемо до такве могућности. Далеко од тога да је Америка одустала од антисрпске политике, али више није загрејана за њу као што је раније била, односно показује мало више спремности да се чује макар српско мишљење. А када се то мишљење чује, постоји могућности да се дође и до некаквог озбиљнијег договора“, оцењује Анђелковић за Спутњик.

    Према његовом мишљењу, са приближавањем озбиљније економске кризе Београд је под све већим притиском Немачке.

    „Јасно је да ће епидемија короне и последична парализа економског система и код нас проузроковати озбиљне тешкоће. А ко има новац? Немачка. И тај новац је спремна да, на неки начин, усмери ка другим земљама, али под условом да су кооперативне. То се дешава и унутар Европске уније, а очито Београд наслућује да ће то у наредном периоду да се дешава и са нама и да ће економску помоћ у борби против економских последица короне условљавати уступцима по питању Косова. То све наравно код нас изазива додатну нервозу и тензије, јер нам нико ништа не нуди. Макар и толико да власт може да има неку врсту часног излаза и да каже грађанима да је нешто добила. Немци нису спремни да понуде Београду ни то“, каже наш саговорник.

    Приближава ли се Србија Америци?

    На питање да ли ће Београд услед економског притиска морати да попусти или се пак стратешки удаљава од Берлина и што се тиче западних земаља, приближава Америци, Анђелковић каже:

    „Београд није у ситуацији да попусти на начин на који то Немачка хоће, јер би то уистину била љага и пред историјом и пред грађанима и потпуно одрицање од националних интереса. То је нека линија коју Београд ипак не може да пређе, а ако је пређе, онда је уистину нанео себи велику штету. Са друге стране, иду тешка економска времена и потребна нам је помоћ. Сад је на нама да пробамо да нађемо друге изворе те економске помоћи, односно алтернативе на другим местима, како бисмо преживели наредних годину, две дана, а да од нас због економије не изнуде уступке на које не смемо да пристанемо.“

    Ратко Дмитровић, међутим, верује да Србија у овом тренутку нема никакво упориште на Западу и да у том смислу не треба имати илузија.

    „Човек који је деценијама одређивао курс Сједињених Америчких Држава Збигњев Бжежински је својевремено написао књигу ’Велика шаховска табла‘, у којој је децидирано рекао да их Балкан апсолутно не интересује. Тај простор дакле није од неког великог, стратешког америчког интереса, а оно интереса што су овде имали, то су већ обавили, пре свега увлачењем Црне Горе у НАТО. Бжежински је рекао да је основни интерес САД у Европи и ван Европе, према Азији, тај кавкаски гребен и залазак Русији иза леђа. Нас су у том смислу увек доживљавали као ’мале Русе‘ и данас то чине, а ја не видим да Трампова администрација било шта ради ново. Не слажем се са оценама да овдашња ситуација може да се одрази на америчке изборе и да је то нека карта која, у случају решавања косовског питања, може да помогне Трампу, јер је то јако ситно, а 98 одсто Американаца не прави разлику између Србије, Словеније, Словачке, Славоније. То њима ништа не значи“, уверен је Дмитровић.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    дијалог Београда и Приштине, Немачка, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога