Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11025
    Пратите нас

    Трампов „историјски“ споразум између Израела и УАЕ то сасвим сигурно није, јер нема ни говора о томе да би се Израелци одрекли контроле над територијама на западној обали, па су Палестинци, практично, остављени на цедилу, каже Срђа Трифковић, спољнополитички уредник часописа „Хрониклс“.

    Свој став поводом договора који су, уз посредовање Сједињених Америчких Држава, постигли Уједињени Арапски Емирати и Израел, а којим је договорена потпуна нормализација односа двеју држава, тражење мирног решавања израелско-палестинског сукоба и обустава одлуке Израела о успостављању суверенитета над територијама на западној обали реке Јордан, Трифковић додатно илуструје старом енглеском пословицом према којој је поседовање - девет десетина власништва.

    Палестинци остављени на цедилу

    „Израел има у свом поседу долину реке Јордан, везу са Јерихоном на јужном крају jорданске долине и одатле има и насеља Мале Адумим која доминирају стратешким висовима на путу од Јордана ка Мртвом мору и реци Јордан. Дакле, то што они неће формално прогласити анексију нипошто не значи да се мења статус тог подручја које је под апослутном израелском контролом. Ту Арапи немају приступ, они и даље остају ограничени на зону под контролом палестинских власти, али које сада немају нигде додирну тачку са околним земљама, конкретно Јорданом јер је то једина арапска земља са којом би могли да се граниче. Не рачунамо Газу која се граничи са Египтом. Тако да за Израел ово уопште не представља неку велику жртву“, објашњава Трифковић.

    Како наводи, у овом споразуму нема ничег историјског јер нема говора о томе да би Израелци допустили палестинским властима из Рамале да се прошире до реке Јордан.

    Споразум - „смоквин лист“ за Емирате

    „То се напросто неће десити, као што неће доћи ни до напуштања насеља у Јудеји и Самарији на западној обали, како их зову Израелци, а где многим врховима брда доминирају израелски сетлери, насељеници. Тако да ово представља заправо један „смоквин лист“ за Емирате да кажу да су од Нетанијахуа издејствовали уступак“, сматра Трифковић.

    Са друге стране, примећује наш саговорник, у арапском свету више никог није много брига за Палестинце.

    „Игром случаја задесио сам се у Јордану када је обнародован Трампов план који „де факто“ допушта Израелу даље анексије територије на Западној обали и сведок сам савршене равнодушности у Аману на вест да су заправо Палестинци сада на путу да остану ускраћени чак и за тај ограничени појас земље на Западној обали. Никога то није претерано потресло тако да је суштина свега овога да су Палестинци у изузетно слабој ситуацији, а Емиратима је пак стало до тога да нормализују односе са Израелом, делимично и због односа са САД. Њима, наиме, као и Саудијцима, Иран представља потенцијалну претњу и у целој тој причи Абас и палестинска влада у Рамали апсолутно немају на кога од спољних фактора да се ослоне“, указује спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“.

    Палестина, по свој прилици, нема упориште ни у Турској, без обзира на оштре реакције на споразум и поруке из Анкаре да „историја неће никада заборавити ни опростити лицемерно понашање Уједињених Арапских Емирата“. Према Трифковићевим речима, турски лидер Ердоган је врло успешан демагог, али његове реакције имају само симболички значај јер није спреман да било шта ризикује зарад Палестинаца.

    „Ердогану не пада на памет да ризикује заоштравање односа са Израелом, поготово имајући у виду чињеницу да постоје нове напетости између Турске и Грчке, Турске и грчког Кипра, и Турске и Израела око тога где тачно треба да иду линије поделе у источном Медитерану, а што је изузетно значајно с обзиром на огромне залихе гаса и нафте за које се очекује да ће бити нађени у том подручју“, напомиње Трифковић.

    Пример Палестине - порука и другим америчким савезницима

    На питање какву поруку овај споразум шаље америчким савезницима, имајући у виду да су се САД ослањале на Палестину када им је то било потребно, Трифковић каже да је још са Трамповим планом прокламованим пре пола године било јасно да Палестинци апсолутно немају шта да добију.

    „По том плану би требало да та њихова држава изгледа као леопардова кожа, са изолованим блоковима територија испресецаним израелским анектираним деловима. Тако да су они у овој ситуацији потпуно остављени на цедилу и у том погледу мислим да им је најбоље да не потписују ништа у тренутку своје крајње слабости, баш као што је, уосталом, и за Србију упутно да не потписује ништа о Косову у тренутку када је дипломатско и политичко окружење ненаклоњено“, категоричан је Трифковић.
    Неће бити ескалације сукоба Палестине и Израела

    Ипак, саговорник Спутњика не верује да ће након овог споразума доћи до ескалације сукоба између Палестине и Израела, јер би Палестинци у овом тренутку могли само да изгубе.

    „Имате ту безбедносну ограду која раздваја окупиране територије од територија под палестинском контролом и она се показала веома ефикасном. Терористички напади у самом Израелу од како је она изграђена су пали на нулу, а за покушај неке инфилтрације са окупиране територије то би могло само лоше да се заврши. Са друге стране за саме Арапе у Израелу опција приклањања насиљу није ни најмање атрактивна. Наиме, када је било речи о размени територија, односно да неки делови Галилеје буду уступљени Палестинцима, израелски Арапи су били изричито против тога. Израел је земља првог света и без обзира на то колико они у политичком смислу били недовољно заступљени, ту им је у економском смислу далеко боље, као и са становишта здравства, школства и инфраструктуре, него да су у земљи трећег света попут Палестине“, каже Трифковић.

    Шта добија Трамп

    Коментаришући како ће се споразум одразити на Трампову кампању за новембарске председничке изборе, Трифковић каже да амерички председник има политички интерес да овај договор прикаже као неку прекретницу, као неки важан, историјски догађај.

    „Он тиме првенствено покушава да добије одређени проценат јеврејских гласова јер амерички Јевреји у проценту већем од 70 посто гласају за Демократску странку. Мислим да је изјавом да је реч о „историјском договору“ првенствено хтео да себи привуче извесне гласове оних конзервативнијих Јевреја или оних који су изузетно посвећени јачању Израела. У сваком случају не верујем да у америком бирачком телу има циљне групе, осим Јеврејске, која би била нарочито импресионирана овим догађајем“, закључује Срђа Трифковић.

    У споразуму се иначе наводи и да ће делегације из УАЕ и Израела у наредним недељама потписати низ споразума у сфери улагања, туризма, директних авио-летова, безбедности, телекомуникација, здравства, енергетике, културе, као и о отварањима амбасада,  а започеће и сарадњу у борби против пандемије коронавируса. Палестина је на споразум реаговала повлачењем свог амбасадора из Абу Дабија.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    споразум, УАЕ, Палестина, Израел
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога