Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11186
    Пратите нас

    Дешавања у Мјанмару водећи западни медији називају државним ударом. Међутим, добри познаваоци правног система те земље сматрају да је војска деловала стриктно у складу са Уставом, каже спољнополитички коментатор, новинар Борислав Коркоделовић, објашњавајући за Спутњик позадину војног пуча у Мјанмару.

    Како он наводи, тај устав је војска сачинила 2008. године, пре него што је, коју годину касније, предала власт цивилима на првим слободним изборима. 

    Војска је имала контролу власти практично од 1962. године, а Устав који је сачинила 2008. године јој је гарантовао кључну улогу у будућности земље, дакле и након што одступи са власти. Устав, наиме, каже да у случају велике претње дестабилизацији или суверенитету земље, војска може да преузме власт тако што ће јој је цивилно руководство предати. Управо то се у понедељак и догодило, пошто је један од потпредседника републике предао власт начелнику генералштаба. Интересантно је да је тај потпредседник заправо генерал у пензији и он, за разлику од председнице владајуће странке Мјанмара Аунг Сан Су Ћи и других високих званичника „Националне лиге за демократију“ које је војска привела, није ухапшен“, примећује Коркоделовић.

    Шта стоји иза војног пуча у Мјанмару

    У том смислу, како наводи наш саговорник, стриктно гледано, у Мјанмару није реч о државном удару, а војска је заправо искористила веома моћну улогу коју има у држави. 

    „То преузимање власти до којег је дошло због, како војска тврди, преваре на изборима у новембру прошле године, на којима су председница владе, односно државна саветница Аунг Сан Су Ћи и њена „Лига за демократију“ освојили 83 одсто места у парламенту, орочено је на годину дана. То не значи да ће након истека тог рока одмах бити спроведени парламентарни избори, а власт бити предата цивилима. Наиме, треба имати у виду да су Аунг Сан Су Ћи и њена партија очекивали да ће, са овако великом подршком гласача, у наредном периоду кренути у измене Устава, који између осталог прописује и да војска у оба дома парламента има 25 посто загарантованих посланичких места. То је, изгледа, јако разљутило војску која се вероватно уплашила да би документ из 2008. године могао бити доведен у питање“, сматра Коркоделовић.

    На читаву ситуацију, сматра наш саговорник, утицало је и то што је главна опозициона „Партија солидарности, уније и развоја“, иза које стоји управо војска, у новембру претрпела тежак изборни пораз, па њихово оспоравање резултата избора није било изненађење.

    „Вероватно је да ће војска, када се мало смири ситуација, у наредном периоду радити на неким новим одредбама устава. Међутим, постоји страховање да би госпођа Аунг Сан Су Ћи могла бити заобиђена на тим будућим изборима, тим пре што је актуелни устав спречава да постане председница републике јер је била удата за Британца“, напомиње наш саговорник.

    Ко је Аунг Сан Су Ћи

    Према његовим речима, шефица владе је политичарка која је у самој земљи изузетно популарна и добитница је Нобелове награде за мир. Да војска није преузела власт, ово би био њен други мандат.

    „Сматра се да су новембарски избори била нека врста референдумског изјашњавања о даљој, постепеној демократизацији и развоју Мјанмара. Међутим, од 2015. када је Аунг Сан Су Ћи дошла на власт, а нарочито у последњих годину дана, ситуација није била сјајна за њену владу. Наиме, у Мјанмару, некадашњој Бурми, земљи која има преко 54 милиона становника и која је 1948. године стекла независност од британске колонијалне управе, већ деценијама букти неколико устанака мањинских етничких група Шан и Карин, наспрам Баман народа који чини близу 70 посто становника Мјанмара. Дакле, та дестабилизација државе практично траје деценијама и није престала ни у последњих пет година током владавине Аунг Сан Су Ћи, иако се веровало да ће она успети да посредује између војске и побуњеничких етничких група“, указује Коркоделовић и додаје да претходној влади на руку није ишла ни епидемија корона вируса.

    Аунг Сан Су Ћи је ћерка хероја борбе за независност Мјанмара, генерала Аунг Сана, убијеног мало пре него што је земља постала слободна од британске колонијалне владавине. Некада је сматрана првакињом борбе за људска права, а Нобелова награда за мир јој је додељена 1991. године, док је била у кућном притвору. Провела је готово 15 година у притвору између 1989. и 2010. године.

    Шта каже Кина?

    Наш саговорник каже да Уједињене нације, као и низ западних земаља траже од војске да одмах пусте ухапшене и да се све врати у домен цивилне власти. Коркоделовић је мишљења да ће западни центри моћи вршити велики притисак на војни режим, тим пре што су због кризе са муслиманским избеглицама из етничке групације Рохинџа већ уведене санкције неким генералима, међу којима је и главни командант оружаних снага Мин Аунг Хлаинг, који је сада преузео власт. 

    Са друге стране, додаје он, ситуацију у Мјанмару будно прати и Кина, која апелује на стабилност и разумевање између двеју страна. 

    „Пекинг представља кључног актера у спољној и унутрашњој политици Мјанмара. Кина је главни инвеститор и највећи трговински партнер те земље, а врло је заинтересована за ситуацију у тој држави и због новог Пута свиле, јер коридор који треба да повеже Кину са Индијом иде преко Мјанмара. У овом тренутку је тешко проценити да ли је кинески пројекат угрожен дешавањима у Мјанмару, али оно што је познато је да кинеске власти имају веома добре односе и са војском, и са ухапшеном Аунг Сан Су Ћи“, сматра Коркоделовић. 

    Акција војске у Мјанмару уследила је пошто су генерали тражили од владајуће партије да одложи конститутивну седницу парламента најављену за понедељак. Поред Су Ћи, притворени су и председник Вин Минт и други лидери партије „Национална лига за демократију“.

    Изборна комисија Мјанмара одбацила је наводе војске о изборним преварама и саопштила да није било великих неправилности који би утицали на кредибилитет резултата гласања.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    пуч, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога