Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 3931
    Пратите нас

    Чињеница да је римски бискуп посетио Багдад и Најаф дубоко је симболична и потенцијално историјска за хришћанско-муслиманске и сунитско-шиитске односе, каже бивши амбасадор Србије у Каиру, новинар Драган Бисенић поводом посете поглавара Римокатоличке цркве папе Фрање Ираку.

    Према његовим речима, ова посета представља наставак напора Ватикана да одржи и ојача дијалог са арапским и исламским земљама, али и да покаже да стварни тест за блискоисточне земље досеже даље од одржавања демократских избора и укључује питања положаја етничких и религијских мањина.

    Дубока симболика одласка папе у Ирак

    „Треба рећи да су у свим сукобима на Блиском истоку хришћани најтеже страдали, а све време док су ти сукоби трајали они су, на неки начин, осећали да су напуштени од стране припадника исте вере у Европи, САД и другим деловима света. Папа Фрања покушава да то сада, мада са закашњењем, исправи“, објашњава Бисенић.

    Посета Ираку је, како каже, четврта папина посета једној арапској земљи. Он је претходно био у Египту 2017. године и у Уједињеним Арапским Емиратима и Мароку 2019. године.

    „Ирак је, међутим, специфичан по томе јер је религијски најдиверсификованија арапска држава, па је посебан изазов био да се задовоље очекивања свих религијских група и да нико не буде повређен. Са друге стране, Ирак је земља вишедеценијских разарања, која је истовремено колевка цивилизације и Аврамово библијско родно место“, примећује Бисенић.

    Чињеница да је Ирак вишерелигиозна средина где су присутни хришћани, ислам са сунитским и шиитским групама, као и многе друге мање групе, као и то да је Ирак место где је рођен исламски екстремизам који се огледа у појави Исламске државе, вероватно су били одлучујући да Папа Фрања и у овако неповољно време, у доба короне, посети ову државу.

    Значајне поруке папе Фрање

    „Папина посета је била веома симболична. Наиме, пре америчке инвазије 2003. године хришћанска популација у Ираку бројала је скоро милион и по људи, а после ратова и сукоба данас је пала на свега 250.000 хришћана. Папа је посетио места разарања хришћанских светиња од стране Исламске државе, током њене владавине над великим територијама Ирака и позвао ирачке хришћане да не губе наду и да не траже освету за патње које су претрпели током владавине Исламске државе. Док је стајао на тргу у разрушеном Мосулу, папа је говорио о последицама рата и мржње и рекао да жеља за миром никада не може да буде ућуткана проливањем крви од стране оних који злоупотребљавају име Бога“, каже Бисенић.

    Поглавар Римокатоличке цркве је, додаје некадашњи амбасадор, рекао и да је потребно много тога да се обнови, како би се нагласило да тероризам и смрт никада немају последњу реч.

    „Он је такође поручио хришћанима у Каракушу и Ирбилу на северу земље да нису сами и да је цела црква иза њих. Ту хришћани постоје још из апостолских времена, али управо су из ових предела била најмасовнија хришћанска исељавања после америчке инвазије 2003. године“, указује Бисенић.

    Потенцијално историјска посета

    Папа је, каже наш саговорник, посетио и светиње око Алијеве гробнице у близини Најафа, које су шиитски центар првог реда и тада се срео са ајатолахом Ал-Систанијем који има глобални утицај над свим шиитима у свету.

    „Ирак није само муслиманска земља, већ и земља која има централно значење за сунитску и шиитску историју. У верском смислу могло би се рећи да је најважнији био папин сусрет у Најафу са духовним лидером шиитских муслимана, ајатолахом Ал-Систанијем. Пре уласка у његов дом папа је скинуо своју обућу, а шиитски поглавар, који иначе седи када долазе посетиоци, стајао је на вратима своје собе да би поздравио папу, што је ретка част коју указује својим гостима. Систани је тада рекао да хришћани треба да живе као сви Ирачани, у миру и сигурности и да уживају сва уставна права“, наводи Бисенић.

    Пуна симболике и значаја била је, закључује Драган Бисенић за Спутњик, и посета папе Фрање старом граду Уру где је, како се верује, рођен Аврам, библијски патријарх кога поштују хришћани, муслимани и Јевреји.

    „На том месту папа је истакао да верници не могу да ћуте када терористи злоупотребљавају религију. Он је позвао и на успостављање јединства после сукоба и рекао да непријатељство, екстремизам и насиље нису рођени у религиозном срцу, већ да су издаја религије.“

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    хришћани, муслимани, Ирак, Папа Фрања
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога