Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    218116
    Пратите нас

    На вест да од 1. априла БиХ добија руски гас путем „Турског тока“ из Амбасаде САД у БиХ су апеловали да земље које теже чланству у ЕУ, попут БиХ, „ускладе своје енергетске политике са оним у ЕУ“. И ту не би ништа било спорно да иза ове дипломатске реченице заправо не стоји једна друга, мање суптилна и гласи: „Купите скупљи гас!“.

    Наиме, из америчке амбасаде су позвали да се настави реализација енергетских пројеката под окриљем Европске уније, а нарочито гасовода „Јужна интерконекција“ који би повезао БиХ са гасном мрежом кроз Хрватску, преноси Радио Слободна Европа. Јелица Путниковић, уредница „Енергије Балкана“ и стручњак за енергетику објашњава да иза свега стоји чисто политичка прича.

    Купите скупљи гас!

    „Унутар БиХ постоје сукоби ентитета око неких кључних пројеката. Примера ради, идеју да се Босна и Херцеговина прикопча на хрватски гасоводни систем код рафинерије у Босанском Броду не одобравају у Републици Српској, а с тим у вези врло је занимљиво мешање САД у ову причу. Амерички представник у Сарајеву, наиме, тврди да би за БиХ било боље да купује гас из ЛНГ терминала у Хрватској, иако сви знамо да је ЛНГ гас скупљи од оног који стиже цевима. Зато ове тврдње подсећају на виц, тим пре што и сама Хрватска, иако је направила ЛНГ терминал, има дугогодишњи аранжман са Гаспромом и увози руски гас. Значи, Хрватима је јефтиније да троше руски гас, а Америка саветује Босни и Херцеговини да одустане од руског гаса, да не зависи од „Турског тока“ нити од Србије, већ да купује гас из ЛНГ-ја који ће им бити скупљи“, истиче Путниковићева.

    Босна и Херцеговина је руски гас, подсећа она, трошила и у време бивше СФРЈ, када су добијали гас преко Украјине, Мађарске кроз Србију.

    Сада ће БиХ руски гас добијати кроз „Турски ток“, као што га уосталом добија Бугарска још од прошле зиме, Притом, из Гаспрома је најављено и да ће тај гас за потрошаче у Босни бити јефтинији двадесет посто, између осталог и због тога што је траса кроз Црно море краћа него преко Украјине и Мађарске до Босне. Али, у сваком случају се не може говорити о томе да је сада дошло до неке велике измене у односу на претходни период јер државу Босну и Херцеговину као купца, или компаније које увозе односно дистрибуирају гас, заправо и не треба да занима којом трасом Гаспром њима транспортује гас. Битно је да им гарантује редовне испоруке и могућност да евентуално добију и веће количине гаса уколико је потребно, што ће свакако моћи када се буде изградио и овај нови гасни прикључак из Србије, преко територије Републике Српске, где би наравно требало да буде спојен и на Федерацију Босне и Херцеговине“, указује уредница „Енергије Балкана“.

    Ни Бугарска неће слушати америчке претње, па зашто би БиХ

    Америка, иако прети санкцијама, не може Босни и Херцеговини да ускрати руски гас, уверена наша саговорница.

    „Ни Бугарска, која је чланица ЕУ, сигурно неће послушати никакве претње из САД да обустави транзит гаса кроз свој део „Балканског тока“, како у Бугарској зову „Турски ток“. У Бугарској је тај гасовод направљен уз поштовање свих захтева ЕУ по питању енергетских пакета, а и Србија наставља да испоручује тај гас, тако да нема начина да Америка заустави транзит гаса ка БиХ. Треба такође имати на уму да се потрошња гаса у Србији, која је сада нешто већа од две милијарде кубних метара гаса годишње, у неким светским статистикама рачуна као статистичка грешка. Босна и Херцеговина сасвим сигурно троши далеко мање од Србије, то је минорна количина у односу на светске потрошње тог енергента, па је јасно да је реч о политичкој причи. Са друге стране, не знам ни како би сада Вашингтон могао да казни Сарајево због тога што купују руски гас и зашто би га уопште кажњавао“, категорична је Јелица Путниковић.

    БиХ ће имати алтернативе руском гасу

    Интересантно је, како каже, да је директор БХ Гаса Јасмин Салкић у свом коментару рекао да БиХ сада неће моћи да купује гас од других произвођача.

    „Наравно да ће Босна и Херцеговина у будућности имати алтернативу руском гасу који стиже путем „Турског тока“. Наиме, остаје празан гасовод којим је до Нове године стизао гас до Србије и Мађарске и он ће сутра бити понуђен неким другим транзитерима. Такође, Србија планира да отвори берзу гаса и прави гасовод са Бугарском где ће бити повезана не само на гас који стиже из „Турског тока“, него и на гасоводне системе Грчке, па ће одатле моћи да се купи и неки други гас који, на пример, стиже у ЛНГ терминале у Грчкој. Дакле, постоје опције да се убудуће купује и неки други гас и сада је само питање цене, што заправо треба да буде крајњи интерес не само политичара или директора компанија који се баве гасом, већ и интерес оних који гас троше, а којима је увек у интересу да имају што јефтинију робу“, каже Путниковићева.
    Све због Украјине

    До свега овога је, појашњава наша саговорница, дошло због Украјине, коју сада бране како амерички политичари, тако и неки политичари у БиХ.

    „Наиме, Украјина је 2006. и 2009. године заустављала гас који је из Русије транспортован ка европским потрошачима, јер су сами дуговали Гаспрому за раније испоруке, па им је испорука гаса била смањена. Руси једноставно нису више хтели да им испоручују гас на вересију или „за џабе“ па после гасних криза у зиме 2006. и 2009. године Гаспром, решен да својим потрошачима у Европи редовно испоручује потребне количине гаса, креће са пројектом „Јужни ток“. Међутим, тај пројекат је пропао баш због Сједињених Америчких Држава које су тада уцењивале бугарске политичаре“, наводи Јелица Путниковић.

    Гаспром је, наставља саговорница Спутњика, истовремено кренуо да снабдева и западноевропске потрошаче.

    „Тамо се брзо интервенисало и направљен је гасовод „Северни ток 1“, међутим због повећане потражње за гасом и процена да ће тај енергент у будућности бити кључан за замену угља у енергетској транзицији ка зеленој енергији, кренули су и са пројектом „Северни ток 2“. Овде на Балкану Руси праве аранжман са Турском и изграђене су већ две цеви „Турског тока“, једна за турске потрошаче, једна за потрошаче на Балкану, односно Бугарску, Србију, БиХ, Северну Македонију, Грчку и наравно да то даље иде у Мађарску и према Аустрији, у зависности већ колики капацитет потражње буде из овог правца снабдевања“; каже Путниковићева.

    Она подсећа да је Гаспром, управо да би обезбедио свим потрошачима у Европи довољне испоруке гаса, продужио аранжман са Украјином и омогућио да одређене количине теку гаса теку до 2024.

    „Можда ће тај аранжман бити продужен и након овог периода, али како је украјински гасни систем стар, израубован и има проблема, Гаспром пребацује транзите свог енергента са друге стране. У сваком случају Босна и Херецеговина данас, у овој ситуацији, апсолутно нема могућност да купи гас који стиже неким другим правцем осим преко Србије“, закључује Јелица Путниковић.

    Подсетимо, компанија Енергоинвест, овлашћени добављач гаса за ФБиХ, склопила је с руском државном компанијом Гаспром анекс ранијег уговора, којим је прецизирано да ће се од 1. априла испорука одвијати новим правцем, односно гасоводом под називом „Турски ток“.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Турски ток, САД, гас, БиХ, Гаспром
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога