Слушајте Sputnik
    Коментари и Аналитика
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 381
    Пратите нас

    Прва анализа резултата парламентарних избора у Бугарској говори да су, упркос томе што је партија премијера Бојка Борисова „Грађани за европски развој Бугарске“ (ГЕРБ) освојила највише гласова, прави победници заправо гласови из протеста против владе Борисова из лета 2020. године, каже за Спутњик доктор историјских наука Владимир Тодић.

    Према његовим речима, резултати које је Централна изборна комисија саопштила на основу 80 посто пребројаних гласачких листића говоре да је ГЕРБ Бојка Борисова на око 26 одсто гласова, док је нови, популистички покрет глумца и певача Славија Трифонова „Постоји такав народ“ на 18 процената. Бугарска социјалистичка партија има 15 одсто, а либерална партија Демократска Бугарска је на 10 одсто гласова. Такође, протурска партија „Покрет права и слободе“ има 9,6 процената, док је покрет бивше заштитнице грађана Маје Манолове добио 4,9 одсто подршке гласача.

    Гласови из протеста - победници избора

    „Ових шест листа улазе у нови бугарски парламент, а прави победници ових избора су протестни покрети и партије против владе које су предводили управо Слави Трифонов и Христо Иванов, председник „Демократске Бугарске“ и бивши министар правде, који је незадовољан владом Борисова још 2015. године изашао из ње и од тада се према премијеру односио са позиције крајње опозиције. Ту је наравно и Маја Манолова која је након сјајне кампање на локалним изборима у Софији на којима је умало победила, успела да на територији читаве Бугарске прошири свој утицај. Међутим, то не значи да ће ове партије и покрети и формирати власт, с обзиром на то да им је за то потребна подршка социјалиста“; објашњава Тодић.

    Како каже, социјалисти, главна опозициона партија су, као и водећа странка ГЕРБ доживели пораз, можда у још значајној мери јер су са 28 посто из 2017. године пали на свега 15 посто, што се посебно види у њиховом упоришту, западном и северозападном делу Бугарске где је њихов резултат готово преполовљен.

    „Постоји велика опасност за позицију председнице бугарских социјалиста Корнелије Нинове, коју сада многи унутар и ван странке оптужују да се заправо није ставила на чело опозиционог покрета и да је ту тактизирала недовољно добро. Када је реч о самом Борисову, он је у недељу изашао са предлогом једне експертске владе коју би наводно он предводио до краја године, али ми се чини да нико није спреман да на тај његов позив одговори“, указује Тодић.

    Који су постизборни сценарији

    Историчар наводи да постоје два, једнако вероватна сценарија. Први је да нико не успе да формира владу и да се већ у јулу иде на нове изборе, а други да ипак дође до формирања неке коалиционе владе. Кључ је, како каже, у рукама Славија Трифонова.

    „Све зависи од тога како ће се поставити он и његов такозвани „анти статус кво“ покрет који је усмерен ка свим странкама које имају континуитет у бугарској политици. Дакле, не само према ГЕРБ-у који има континуитет од неких 16, 17 година, већ су ту и социјалисти и ова протурска партија иза које стоје озбиљне финансијске и безбедносне структуре у Бугарској. Његов покрет је на овим изборима постигао велики резултат пре свега захваљујући подршци младе популације од 18 до 30 година и ја не верујем да ће он ући у било какву комбинацију са ГЕРБ-ом. Он, наиме, врло пажљиво гради своју политичку каријеру на једном таласу незадовољства у земљи у последњих шест, седам година. Такође, он је шуомен, има најпопуларнију телевизијску емисију у Бугарској и власник је телевизије и иако је његова партија сада остварила значајан резултат, не мислим да је то њихов пик, па ће бити врло занимљиво видети како ће се они даље понашати. Оно што је сигурно је да без Трифонова не може да се направи ни једна влада“, наводи Тодић.

    Наш саговорник није сигуран ни да је Трифонов спреман да улази у коалицију са социјалистима.

    „То би можда била опција када би социјалисти подржали мањинску владу, али је велико питање да ли Трифонов уопште жели мањинску владу на чије би се чело ставио или пак чека своју шансу на неким новим изборима који би, према проценама бугарских аналитичара били већ у јулу“, примећује Тодић.

    Не треба потценити Борисова

    Када је реч о Бојку Борисову, наводи наш саговорник, њега не треба потценити, без обзира на резултате ових избора.

    „Он је већ неколико пута показао да је у стању да преда власт и сачека своју шансу. Иако је његово разочарање изборним резултатима у недељу вече било видно, он је свакако човек који види своју шансу или у случају да се формира нова власт која неће бити у том капацитету хомогена, или на неким новим изборима. Међутим, треба рећи да је, за разлику од неких ранијих времена, Борисовљева позиција према западним партнерима знатно слабија јер је порасло неповерење према његовој претходној влади због неких њених, како се то на Западу гледало, контроверзних потеза, пре свега према Русији“, каже Тодић.

    Са друге стране, додаје историчар, један од победника ових избора је бугарски председник Румен Радев, који је имао значајан пад популарности након сукоба са председницом БСП-а социјалиста Ниновом.

    „Такође, стални сукоби са премијером Борисовом исцрпели су позицију Радева који се није најбоље сналазио у овој не само политичкој већ и здравственој кризи. Међутим, сада институција председника добија на значају с обзиром на то да је нова политичка сцена прилично фрагментисана и да, ако се и направи нова влада, позиције актера у власти ће и у домену унутрашње, и у домену спољне политике свакако бити другачије. Такође, оно што је можда изненађење за српску јавност је да ВМРО-БНД Красимира Каракачанова највероватније неће ући у парламент. Они су, наиме, већ дуже време између 3,5 и 3,6 посто подршке гласача и ја по овом тренду не очекујем да ће они бити део новог парламента, односно да ће прећи цензус од 4 посто. У сваком случају чини ми се да наступа једно ново доба у бугарској политици“, оцењује Тодић.
    Односи са Србијом и Северном Македонијом

    На питање да ли је прерано у овом тренутку разматрати односе Бугарске са Србијом и Северном Македонијом, Тодић каже да бројне изјаве српских званичника говоре да су ти односи бољи.

    „Са бугарске стране чини ми се да је последњу изјаву, крајем фебруара, дала министарка спољних послова Захаријева која је у врло помирљивом тону рекла да она и цела бугарска влада немају ништа против утицаја Србије у Македонији и да жели да односи са Србијом буду стабилни. Када је реч о билатералним односима између Северне Македоније и Бугарске мислим да то коначно решење у неком средњерочном периоду није извесно, управо због овакве поделе постизборих карата у Бугарској. Такође, и у Северној Македонији слабе позиције власти, а јача опозиција, па верујем да ће морати да се сачека стабилизација политичких прилика у обе земље да би могло да дође до било каквог приближавања позиција“, закључује Владимир Тодић за Спутњик.

    Коначни званични резултати избора ће, како се очекује, бити познати у четвртак, а бугарски премијер Бојко Борисов предложио је у недељу осталим странкама које улазе у нови парламент да „закопају ратне секире“ и формирају експертску владу.

    Ставови аутора не морају нужно да одражавају ставове редакције

    Тагови:
    Слави Трифонов, Бојко Борисов, избори, Бугарска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога