Слушајте Sputnik
    Стручна јавност у Русији доживела је изложбу у Москви као откровење, зато што је његов рад у матици готово непознат. Разлог треба тражити у чињеници да се Краснов није радио у Москви и Петрограду. И поред административних перипетија, аутори су успели да у Москву донесу двадесет оригиналних дела Николаја Краснова. Отварању су присуствовали амбасадор Србије у Русији, Славенко Терзић, директор Архива Југославије, Миладин Милошевић, бивши амбасадор Русије у Србији, Александар Конузин и друге високе званице. Изложба је привукла велику пажњу медија.

    Предлог да се улица у Београду назове по чувеном руском архитекти

    Култура
    Преузмите краћи линк
    0 181

    Српска народна партија (СНП) Ненада Поповића саопштила је данас да је покренула иницијативу да Комисија за споменике и називе тргова и улица града Београда додели улицу Николају Петровичу Краснову, руском архитекти који је у Београду живео и радио од 1922. до 1939. године.

    У саопштењу се наводи да је Краснов (1864-1939.) пројектовао зграду Владе Србије, Министарства спољних послова, Државног архива у Карнегијевој улици, Патријаршије Српске православне цркве, стубове некадашњег моста Краља Александра I Карађорђевића, а данас Бранковог моста.

    СНП је додао да је Краснов заслужан је и за уређење Белог двора на Дедињу, ентеријера Дома Народне скупштине Србије, као и за изградњу маузолеја династије Карађорђевић на Опленцу, Његошеве капеле на Ловћену и спомен-костурнице на Зејтинлику, пише у саопштењу.

    Краснов, који је својим делима дао посебан печат Београду, заслужује да му се Београд на овај симболичан начин одужи, навео је СНП.

    Тагови:
    улица, Николај Краснов, Београд
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога