Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Деда Мраз у Кнез Михаиловој улици у Београду уочи дочека Нове године

    Како су Срби „приморани“ да славе Нову годину и верују у Деда Мраза

    © Tanjug / FILIP KRAINCANIC
    Култура
    Преузмите краћи линк
    21555

    Нова 2019. година дочекана је синоћ у поноћ, а у Србији је пре тачно 100 година донет закон по којем се стари и нови календар изједначавају и по којем су Срби први пут 1920. годину дочекали по Грегоријанском календару.

    Етнолог Драгољуб Антонић за Танјуг каже да је 10. јануара 1919. донет закон о изједначавању Јулијанског и Грегоријанског календара, у доба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и да до тада Срби нису користили тај календар, нити су славили Нову годину по Грегоријанском календару.

    „Ми смо се увек држали старог календара и по њему је сада 7.527. година“, каже Антонић и додаје да је необична била журба да се већ 10. јануара 1919. године донесе тај закон, иако је мир у Версају потписан тек 28. јуна 1919. године.

    Како наводи, нејасно је зашто се Србија као држава-победница у Првом светском рату одрекла свог календара.

    „Та журбу је створила римска курија, то није никаква тајна, римокатоличко седиште у Риму, и они су по сваку цену хтели то да наметну и осим календара наметнули су још две ствари — латинично писмо, које се до тада није користило у Срба и додатак у химни Боже правде“, наводи Антонић.

    Прославе Нове године су почеле у Југославији шездесетих година, каже Антонић и додаје да је то било у доба јефтиних кредита, доброг материјалног стандарда.

    Како каже, пре тога Срби су славили Божић, а пре Божића и три празника када су давали поклоне — Детинци, Материце и Оци.

    „Тада је то све угурано у ово и проглашено је да треба нешто да се нађе под јелком или под Бадњаком за Божић, а то у ствари са вером и нашом православном традицијом нема неке велике везе“, објашњава Антонић.

    Каже и да је неизоставна јелка у време дочека Нове године дошла са севера, из крајева зимзеленог дрвећа, а да је Деда Мраз измишљен за потребе „Кока-коле“, те да су му дати „прерогативи“ Светог Николе и Божић Бате.

    „Све је то измишљено за потребе потрошачког друштва, али ја нисам строг према томе, ако већ волимо да се бавимо виртуелном стварношћу, верујемо у Супермена, неке друге ствари, онда можемо да верујемо и у Деда Мраза“, каже Антонић.

    Према његовим речима, у народу на почетку прелазак на Грегоријански календар није лако прихваћен, а Српска православна црква никада није ни прихватила тај календар.

    Додао је да је 1945. године та Нова година проглашена за државни празник и добијала су се три слободна дана, која су се спајала и у јануару се добијало седам слободних дана, што је помогло да се и прослава Нове године као празник прихвати. 

    Тагови:
    етнолог, Нова година, Слободан Антонић, Срби
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога