Слушајте Sputnik
    Црква Светих апостола Петра и Павла

    Богатство на једном месту: Докази постојања српске цркве осам векова (фото,видео)

    © Wikipedia / Павле Марјановић
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 751
    Пратите нас

    Изложба „Осам векова уметности под окриљем Српске православне цркве 1219-2019“ је прворазредни културни догађај, којим се обележава велики јубилеј: осам векова аутокефалности СПЦ.

    Да је реч о највећој поставци ове врсте код нас, сведочи и податак да ће се на изложби у Музеју СПЦ (која се отвара 9. октобра) премијерно пред публиком наћи 135 рукописних и двадесетак штампаних књига, које, заједно са раскошним оковима, говоре и о томе шта је књига значила и какав је углед уживала у средњем веку.

    Кроз ову богату ризницу, иако су припреме изложбе још у току, проводи нас ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ. Од њега сазнајемо многе приче које прате експонате, од оних из 12. и 13. века, какви су неки уметнички вредни украшени рукописи, преко плаштанице највећег иконописца из 16. века Лунгина, до Рачанске повеље или Јефимијине „Похвале“, рађене златом на свили…

    © Sputnik / Патријаршија
    Благовести, Зограф Лонгин, 16. век

    800 година континуитета

    „Ово су драгоцености од непроцењивог значаја, не само за Српску православну цркву, него и заш народ, културу, наш идентитет“, каже Радовановић за Спутњик.

    „Ови артефакти говоре више од речи, а само изложене рукописне књиге јасан су одговор на питање — да ли наша Црква постоји у континуитету 800 година“, објашњава Радовановић.

    Рукописне књиге, осим значаја у садржају, представљају својеврсна уметничка дела: пажљиво писане, украшене иницијалима, минијатурама, а потом богато и раскошно оковане, недвосмислено говоре и о односу човека средњег века према књизи.

    „Књига је била врло поштована, не само због самог предмета, материјала од ког је прављена, већ и због онога што се налазило између корица, онога што се преписивало. За људе тог времена, а и данас, радило се о светом тексту, о Божијој записаној речи. Због тога су од најранијих времена, бар у хришћанству, књиге богато украшавали, нарочито кад су у питању јеванђеља. Њихова жеља била је да на видљив начин манифестују своја верска осећања, да Богу за оно што им је даровао узврате тиме што ће украшавати манастире и цркве, али и оне божанске речи које су записане у књигама“, подсећа Радовановић.

    Беседа Јефрема Сирина, 14. век

    Према ђаконовим речима — пред посетиоцима изложбе наћи ће се једна истинска ризница.

    „Ми се формално данас зовемо Музеј Српске православне цркве и користимо се неким достигнућима и оним што је савремена музеологија у последњих двеста година створила, нарочито по питању заштите и очувања, али ми смо, по својој суштини, ризница. Ми баштинимо оне традиције које је успоставио још Свети Сава приликом оснивања студеничке и хиландарске ризнице. Он је у 21. глави Студеничког типика прописао како се треба односити према вредним предметима. И то искуство нагомилано током осам стотина година нас је научило и помогло да сачувамо све ове драгоцености. Због тога и кажемо да смо ми, по суштини, централна ризница Српске православне цркве“, прецизира управник Музеја СПЦ.

    Сведочанства о постојању

    Утисак да је музејски простор сувише мали за оволико експоната, јер се многи од њих „гурају“ на полицама и у витринама, ипак устукне пред раскошно украшеним предметима, витрином са миртама, одеждама великодостојника и владара, драгоценостима попут изложеног епитрахиља Светог Саве из ризнице манастира Крка и одоре кнеза Лазара.

    © Фото : Патријаршија
    Свети Сава и Симеон, 17. век

    Док нам показује неке од предмета који говоре не само о уметничком, него и о укупном културном трајању кроз векове, наш водич каже да, упркос различитим временима уздизања и страдања, то трајање, а са њим и стваралаштво, никада није прекинуто.

    О томе сведочи и Дечански крст цара Душана, још један од изузетних експоната, који има своју причу, судбину и трајање. Ту су и оригиналне повеље манастира Хиландара, први кивот у који су положене мошти Стефана Дечанског, као и бројни предмети из порушених манастира на Косову и Метохији… Међу некима од њих који ће први пут бити пред посетиоцима изложбе налази се и једна минијатурна књига на коју нам ђакон скреће пажњу: Октоих из цркве са Косова и Метохије. Реч је о књизи која је сачувала сећање на цркву које више нема.

    „Одређене књиге и одређени предмети су, нажалост, последња сведочанства о постојању, како цркава и манастира, тако и богатог наслеђа духовног и уметничког, које је, услед многих околности, нетрагом избрисано. Одређени број предмета говори да су у неким забаченим местима на данашњем простору Косова и Метохије постојали такви бисери уметности и културе какав је овај Октоих. Реч је о једном рукопису преписаном за цркву у Ђураковцу, која се налазила на простору између Истока и Пећи. Између та два велика средишта нашег средњег века, у једном малом селу, неко је преписао књигу у којој су записани и неки историјски догађаји. Поред Октоиха из Ђураковца остале су још три иконе и то су једина сведочанства да је та црква постојала“, објашњава Радовановић.

    © Фото : Патријаршија
    Пластаница краља Милутина

    Везе за Русијом

    Једна од икона која се нашла на централном делу музејског зида је икона Богородице, рад руског мајстора. Управник Музеја каже да се на изложби налази још руских радова и да они недвосмислено говоре о чврстим везама два народа и две цркве.

    „Можда је ова икона најбољи репрезент српско-руских веза и утицаја. И то је један део приче. Други је да ми не знамо много о овој икони. Знамо да је она однешена из неког фрушкогорског манастира, али, будући да је уништена већина архивске грађе, не знамо како је дошла у Фрушку Гору. По раду и свему осталом препознаје се да је руска. И то је експонат који изазива велико интересовање, не само због своје уметничке вредности, већ и због материјалне, јер је врло богато окована и украшена. Али, ми, нажалост, не можемо да испратимо цео њен пут до данашњег дана“, каже Радовановић и додаје:

    „Многи предмети говоре о везама са Русијом. У рукописном наслеђу се најбоље огледају ти утицаји, али и у штампаној књизи. Ми смо дуго времена користили српско-словенску редакцију старословенског језика, али у тренуцима када нисмо имали своју државу и када је било тешко доћи до штампане књиге, многи наши путујући монаси одлазили су у Русију, скупљали и отуд доносили књиге. Тако у наш језик улази та ’руска рецензија‘, која је заживела и која се и данас употребљава у СПЦ — то је црквенословенски, богослужбени језик“.

    © Фото : Патријаршија
    Катапетазма, рад монахиње Јефимије, 16. век

    Пред посетиоцима изложбе „Осам векова уметности под окриљем СПЦ“ од 9. октобра наћи ће се и неке од највећих вредности из ризница Високих Дечана, Пећке патријаршије, цркава у Призрену... То присуство косовско-метохијског блага, које, поред религијског, представља и врхове српске средњовековне уметности и културе, даје посебан печат целокупној ризници коју вековима чува Српска православна црква, а чији је део изложен на поставци у Музеју СПЦ.

    Цео разговор са ђаконом Владимиром Радовановићем, који нас је провео кроз изложбу у Музеју СПЦ, погледајте у видео прилогу.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога