Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    12710
    Пратите нас

    Чешки редитељ Вацлав Мархул снимио је филм „Обојена птица“ на тзв. међусловенском језику, вештачкој мешавини живих словенских језика.

    Филм ратне тематике, који је имао премијеру у септембру, одмах је изазвао полемику управо због језика на ком је снимљен, а који претендује да буде „словенски есперанто“. У дискусије су се укључили и филолози и већином су критички настројени.

    Угледни лингвиста и професор на Московском државном Универзитету Ломоносов Наталија Анањевна, сматра да је ово неуспели покушај да се створи неки вид есперанта. 

    „Међусловенски језик није довољно развијен и има много нејасноћа. Не зна се на основу ког конкретно језика је настао и не постоје јасна граматичка правила, само мешавина свега и свачега. Принцип по коме је стваран речник овог језика је нејасан и ,нажалост, може се упоредити са мртворођенчадима“, оштро је прокоментарисала Анањевна.

    По њеном мишљењу, овај језик је само скуп речи и граматичких правила из разних словенских језика и нема објашњења ни научних доказа за његово постојање. 

    Програмери – творци међусловенског језика

    Интересантна је чињеница да су језик на коме је снимљен филм створили професори информатике и програмери. По свему судећи, они су далеко од филологије и због тога лингвисти износе низ замерки на „словенски есперанто“. 

    Сергеј Скорвид, професор на Руском државном хуманитарном Универзитету (РГГУ) и шеф Катедре за славистику и централноевропска истраживања, није у току са филмским дебијем међусловенског језика, али генерално сматра да је, имајући у виду како је направљен, само реч о једној врсти неуспелог вештачког језика

    „Не мислим да ће у стварности доћи до употребе таквог језика, а није јасно зашто нам је он уопште потребан. Свима познат међународни вештачки језик је есперанто. Чуо сам да постоје чак и заједнице есперантиста који негују овај језик, ступају у бракове и имају децу којима је матерњи језик управо есперанто. Свакако су то ретки случајеви и тешко да ће у глобалном смислу то постати распрострањено“, каже професор.

    Скорвид наводи у овом контексту, како истиче, сасвим супротни пример са Балкана. Како подсећа, становници бивше Југославије комуницирају на службено различитим језицима, притом се сви међусобно разумеју, али нико није помислио да је потребно створити „општебалкански језик“. Иста ствар се односи и на чешки и словачки језик и нико се томе не чуди.

    Употреба међусловенског језика

    Ипак, има много научних чланака и истраживања која говоре о плусевима и минусима вештачких језика, али до сада наука није издвојила ниједан такав језик који би стварно могао да буде у употреби.

    Језик је веома осетљива тема, па је то случај и с тзв. међусловенским. Неки га доживљавају као искривљени матерњи језик (руски, српски, украјински, чешки итд.) и зато га не схватају озбиљно. Међутим, аутори филма указују да је циљ настанка овог језика у сваком случају племенит, а да ће време показати да ли је и колико овај лингвистички експеримент успешан. 

    Трејлер филма „Обојена птица“:

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога