Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 77
    Пратите нас

    У Народном музеју у Београду вечерас се отвара изложба уметничких дела Радомира Дамњановића Дамњана, једног од најпровокативнијих и најмаркатнијих уметника српске и међународне ликовне сцене. Дела припадају репрезентативној поклон-збирци уметниковог брата Драгослава Дамњановића, а публика ће моћи да их погледа до 13. децембра.

    Драгослав Дамњановић је Народном музеју поклонио вредна дела у периоду од 2005. до 2013. године. Народни музеј чува више од 160 радова Радомира Дамњановића Дамњана, а поклон-збирка је јавности први пут била представљена 2011. у Музеју „25. мај“, односно Музеју Југославије.

    Сада смо у прилици да видимо радове на изложби под називом „Дамњан на искуствима Дамњана“, коју је осмислила музејска саветница Гордана Станишић. Избор обухвата широк временски распон, од половине прошлог века до 2012. године, а радови су изведени у разним формама класичних и проширених медија, тако да изложба представља слике, цртеже, графике, колаже, објекте, инсталације и фотографије.

    Цртеж четком, 2001. - Радомир Дамњановић Дамњан
    Колекција Народног музеја у Београду
    Цртеж четком, 2001. - Радомир Дамњановић Дамњан

    „Дамњан је изузетан уметник, интригантан, светски признат и познат, добитник је многих награда. Од 1974. године живи на релацији Милано – Београд. Нажалост, Поклон-збирка Драгослава Дамњановића нема у колекцији видео-радове. Дамњан се седамдесетих година интезивно бавио проширеним медијима, као и други уметници његове генерације из језгра СКЦ-а којима је била блиска концептуална уметност. Фотографију су сматрали продуженим сегментом видео-радова, перформанса и акција, тако да, ипак, имамо фотографију као самосталну дисциплину и фотографију као репрезентацију његових акција, перформанса и видео радова“, каже у разговору за Спутњик Гордана Станишић.

    Плави круг, 1965. Радомир Дамњановић Дамњан
    Колекција Народног музеја
    Плави круг, 1965. Радомир Дамњановић Дамњан

    Радови на изложби представљени су хронолошки, с обзиром на то да се Дамњанов уметнички израз мењао током шест деценија интезивне уметничке каријере.

    „Дамњан се појавио на југословенској уметничкој сцени средином педесетих година са студентским радовима. Направио је прву изложбу која је већ тада привукла пажњу јавности. Врло брзо после тога, већ почетком шездесетих, постао је присутан и на међународној уметничкој сцени, добијао је похвале и награде. Он припада генерацији уметника који су врло брзо реаговали на устаљене вредности модернизма у послератном периоду, супротстављајући се конвенционалним друштвеним стандардима који су модернизам и спутавали. Тада је у тренду била апстракција, а Дамњан је управо својим првим радовима наговестио потпуно другачију, урбану реалност. Супротставио се водећем модернистичком тренду тако што је пласирао такозвану нову фигурацију 'Београдског круга', која је резултат потпуно другачијег виђења реалности, предмета у једном комплекснијем друштвеном контексту““, наводи наша саговорница.

    Иако је током седамдесетих година био један од најдоследнијих и најпровокативнијих неоавангардних уметника и активиста концепта друге линије и говора у првом лицу у форми проширених медија (перформанс, видео, фотографија), Дамњановић се никада није одрекао слике и њених структуралних вредности.

    Шака (из циклуса У част совјетске авангарде), 1973. - Радомир Дамњановић Дамњан
    Колекција Народног музеја у Београду
    Шака (из циклуса У част совјетске авангарде), 1973. - Радомир Дамњановић Дамњан

    Његов одлазак у Милано и сусрет с новом уметничком средином на изложби је илустрован радом „Девет пута Дамњан“, серијом од девет идентичних фотографија уметника.

    „Овим радом приказао је своје стање и однос према напуштању средине која му је била потпуно природна, према одласку у нову несигурност, у којој је сваком уметнику тешко, јер почиње да се доказује из почетка. Дамњан је врло брзо пронашао нови смисао, што не значи да је ставио тачку на југословенску сцену, он је овде у суштини све време био присутан, долазио је, био активан и ванинституционално, како у погледу колективне ангажованости у оквиру СКЦ-а, тако и самостално“, наводи ауторка изложбе.

    На прелазу у девету деценију прошлог века Дамњан се тематски окренуо „мртвој природи“ и „аутопортрету“ које реализује као подне или зидне инсталације исликане у духу „новог поентилизма“.

    „Дамњан аутопортрете уводи као специфичан темат и концепт односа сопственог лика и израза с уметничким делом. У серијама аутопортрета које осликава такозваним флекама или мрљама види се развојни процес који је усвојио и развијао након концептуалистичке праксе с краја шездесетих година. Они приказују ангажованост, аутосугестивност и преиспитивање односа уметничког дела и самог уметника“, каже Гордана Станишић.

    Радомир Дамњановић Дамњан је добитник бројних признања и награда, међу којима је награда „Сава Шумановић“ из 2011. за ретроспективну изложбу у београдској „Галерији 73“. Тада је објављена и монографија о његовом опусу, чији су аутори Јерко Денегри и Томазо Трини. Његови радови се налазе у многим музејима, јавним колекцијама и приватним збиркама у земљи и иностранству.                              

    У складу са прописаним мерама преострожности, свечано отварање изложбе је организовано испред Народног музеја на Тргу републике. Посетиоци могу да посете изложбу у Великој галерији на другом спрату музеја и у на првом спрату са леве стране, у делу сталне поставке, намењеном излагању радова на папиру.

    Тагови:
    изложба, Народни музеј у Београду, Народни музеј
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога