Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 40
    Пратите нас

    Српски редитељ Иван Икић освојио је награду “Роберто Роселини” на 4. Међународном филмском фестивалу „Притајени тигар, скривени змај“ у кинеском граду Пињау.

    Награда му је припала за режију филма „Оаза“ који је премијарно приказан и награђен на овогодишњем Венецијанском филмском фестивалу. Исту награду у Кини је пре две године на овом фестивалу добио Огњен Главонић за филм „Терет“.

    Посебна част име Роберта Роселинија

    Филм „Оаза", по сценарију и у режији Ивана Икића, светску премијеру имао је на „Данима редитеља“ у Венецији, а у Пињау је приказан у оквиру такмичарске селекције „Притајени тигар“, која представља прве или друге филмове које су аутори снимили изван Азије.

    „Посебна ми је част што награда носи име Роберта Роселинија и што је ове године на фестивалу приказана ретроспектива југословенских филмова из шездесетих година који су изузетно утицали на мене и мој рад, а који су први пут приказани у Кини. Марко Милер, уметнички директор фестивала, био је наш први гледалац тада још увек незавршеног филма и његова подршка и позив на фестивал су били велико охрабрење да смо на правом путу. Пре него што је заједно са прослављеним кинеским редитељем Жија Жанг-Кеом основао фестивал у Пињау, Марко Милер је био дугогодишњи селектор Фестивала у Венецији и он је био спона која на неки начин, у мом случају, повезује ова два фестивала и ове две награде”, изјавио је Иван Икић за Спутњик.

    Филм „Оаза“ је управо у Пињау имао премијеру у Азији, а освојена награда подразумева и новчани износ од 10.000 долара које ће Икић моћи да искористи за развој свог следећег филма.

    „Мене посебно радује што су у жирију у Пињау били кинески филмски уметници и што филм комуницира са публиком у Кини подједнако као и са публиком у Венецији. Када су оснивали фестивал у Пингјау, Жија Жанг-Ке и Марко Милер  су имали идеју да приближе западну и кинеску кинематографију и да отворе један простор за размену између различитих култура.  Та њихова иницијатива се на примеру ‘Оазе’ показала веома потребном и неопходном. Она отвара нове перспективе међусобне комуникације у ауторској кинематографији које до сада нису постојале”, истакао је Икић.

    Људи широм света препознају таленат јунака филма 

    Прича Икићевог филма „Оаза” одвија се у Дому за децу и младе ометене у развоју и у средишту је љубавни троугао између две девојке и једног младића.

    Аутентичности доприносе штићеници Дома за децу и младе „Сремчица” Валентино Зенуни, Тијана Марковић и Маријана Новаков који играју главне улоге у филму.

    „Јунаци мог филма као корисници установа социјалне заштите су под посебним мерама због пандемије од почетка марта тако да се једина наша комуникација одвија путем социјалних мрежа и веома ми је жао што су онемогућени да непосредно доживе сусрет са публиком. Надам се да ће се то ускоро променити. Улоге које су остварили у филму су плод њиховог великог труда и талента који људи широм света препознају и изузетно је важно за њих да имају прилику да то сами доживе”, рекао је Икић.

    У филму, који је копродукција Србије, Холандије, Словеније, Босне и Херцеговине и Француске, играју и професионални глумци Маруша Мајер, Горан Богдан и Драгиња Вогањац.

    „Филм се тренутно приказује на фестивалима у Монтреалу, Бергену и Боготи, затим ће у наредних месец дана бити на фестивалу Ел Гоуна у Египту, Котбусу, Загребу... Ускоро ће филм имати и премијеру пред домаћом публиком”, најавио је редитељ Иван Икић.

    Српски филмови из шездесетих година приказани у Кини
    © Фото : ФЦС промо
    Филмови Макавејева, Пурише Ђорђевића, Саше Петровића, Живојина Павловића приказани у Кини

    Филмови из шездесетих пред кинеском публиком

    Поред пројекције „Оазе“, на фестивалу у Кини је приређена и ретроспектива српских класика под називом „Нови југословенски филм – Српски нови филм”.

    Кинеска публика је имала прилику да погледа девет остварења из шездесетих година прошлог века: „Двоје“ (1961) и „Три“ (1965) Александра Саше Петровића, „Капи, воде, ратници“ (1962) Војислава Кокана Ракоњца, Живојина Павловића и Марка Бабца, „Човек није тица“ (1965) и „Невиност без заштите“ (1968) Душана Макавејева, „Девојка“ (1965) и „Сан“ (1966) Младомира Пурише Ђорђевића, „Повратак“ (1966) Живојина Павловића и „Празник“ (1967) Ђорђа Кадијевића.

    Ретроспектива „Нови југословенски филм – Српски нови филм“ је пројекат на коме су Међународни филмски фестивал „Притајени тигар, скривени змај“ и Филмски центар Србије радили протекле две године.

    Филмски центар Србије је приредио ову ретроспективу на позив Жије Жанг-Кеа, оснивача Међународног филмског фестивала „Притајени тигар, скривени змај“ и познатог редитеља и сценаристе. Концепт и избор филмова сачинили су уметнички директор фестивала Марко Милер и Мирољуб Вучковић из Филмског центра Србије.

    Дизајн постера за ретроспективу надахнут је филмом „Човек није тица“ Душана Макавејева.

    Након новог руског филма (Андреј Тарковски, Никита Михалков, Андреј Кончаловски) и индијског филма из 70-их година (Сатјаџит Реј, Шијам Бенегал), ово је трећа ретроспектива у оквиру фестивала „Притајени тигар, скривени змај“.

    Фестивал у Пињау добио је назив по славном филму Анга Лија „Притајени тигар, скривени змај“ и одржава се у комплеску унутар историјског средишта града, у протсторима реконструисане фабрике дизел мотора.

    Тагови:
    Кина, награда, филм, Иван Икић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога