Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    31012
    Пратите нас

    У жестокој конкуренцији од 176 преводилаца из 30 земаља, главна и одговорна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић награђена је у Москви престижним признањем „Читај Русију“ за превод романа „Тамна страна душе “ Алексеја Варламова.

    Како је истакнуто, Љубинка Милинчић и српска издавачка кућа „Русика“ награђују се за превод романа „Тамна страна душе“, за високопрофесионално очување суштине, унутрашњег духа и духа времена романа Алексеја Варламова, као и за вишегодишњи допринос јачању руско-српских културних веза.

    Варламов се захвалио жирију на избору „његовог преводиоца“ и Љубинки Милинчић као „изванредном преводиоцу“ и жени „чудесног имена“.

    „Када сам је упознао, највише ми се допало њено име. Помислио сам да је жена са тим именом чудесна и то се заиста тако и испоставило. Била ми је велика част што је Љубинка прихватила да преводи мој роман, јер је заиста изванредан преводилац“, истакао је Варламов, аутор књиге, ректор руског Литерарног института „Горки“, доктор филолошких наука и професор престижног Московског државног универзитета.

    Варламов је подсетио да је Милинчићева превела са руског на српски дела највећих руских писаца, од Александра Солжењицина до савремених аутора — Људмиле Улицке, Владимира Шарова и Павела Басинског.

    Љубинка Милинчић награђена је престижним признањем за превод романа „Тамна страна душе “ Алексеја Вармалова
    Љубинка Милинчић награђена је престижним признањем за превод романа „Тамна страна душе “ Алексеја Вармалова

    Он је напоменуо да је, између осталих, превела и роман Георгија Владимова „Генерал и његова армија“, кога сматра једним од највећих руских романа 20. века, као и роман Павела Басинског „Лав Толстој: Бекство из раја“.

    „Самим тим, мени се баш посрећило што је Љубинка прихватила мој роман, који је преведен на неколико језика, али можда је превод на српски језик најважнији, јер се радња мог романа односи на догађаје из Првог светског рата, а свима је познато какви су односи традиционално повезивали Русију и Србију, посебно током Првог светског рата. Јасно ми је да је било веома тешко превести роман препун историјских реалности, имена, па чак и сам наслов овог романа — ’Мысленный волк‘, који сеже до православне молитве Јована Златоустог, а како ми је речено, у српском тексту ове молитве нема таквог израза ’ментални вук‘ и зато је било тешко превести овај наслов на српски језик, иако су овај проблем, вероватно, имали преводиоци и на све друге језике, на које је роман преведен. Љубинка је пронашла врло оригинално решење за превод“, истакао је Варламов.

    Он је нагласио да је један професор Београдског универзитета, који је представио роман „Тамна страна душе“, рекао да је превод урађен тако „као да је написан на српском језику“.

    Варламов је изразио наду да ће се његова сарадња са Љубинком Милинчић наставити и пожелео је њој и свим српским читаоцима добро здравље.

    „Прошле године посетио сам Београд и београдски Сајам књига — састали смо се, разговарали смо о савременој литератури и роману и надам се да ћемо се и на следећем сајму поново срести“, рекао је аутор.

    Награде најбољим преводиоцима у различитим категоријама додељује руски Институт за превођење, а Милинчићева је награђена у категорији „Савремена руска литература“.

    Због пандемије вируса корона проглашење победника је одржано у онлајн формату.

    Током церемоније проглашења победника, Љубинка Милинчић се укључила из Београда и захвалила се Институту за превођење на престижној награди, као и аутору Алексеју Варламову.

    Како је навела, признање је веће, јер је мали српски језик победио у огромној конкуренцији енглеског, шпанског и других великих језика.

    „Хвала Институту за превођење, јер је удахнуо нови живот преводима. У Србији се веома много преводи са руског језика, скоро све добре руске књиге су преведене. Ипак, последњих година број преводилаца се смањио, али сада су се некако поново пробудили, тако да ћемо наставити да преводимо велику руску књижевност, бавићемо се преводима и заједно са вама радоваћемо се новим књигама“, истакла је Милинчићева.
    Шести међународни конгрес преводилаца путописне књижевности
    Шести међународни конгрес преводилаца путописне књижевности

    Она је изразила наду да ће се, након пандемије вируса корона, поново срести у Москви са преводиоцима и писцима и позвала је колеге да посете Међународни београдски сајам књига, који је, како је истакла, по много чему посебан.

    „Заиста се надам да ћемо се видети, да више нећемо разговарати преко ’Зума‘, да ћемо се састати у Москви, да ћу се на Београдском сајму наћи са писцем Алексејем Варламовом, једним од мојих омиљених. Београдски сајам је посебан, јер то није само продаја књига, већ сусрет људи — писаца са читаоцима, писаца са преводиоцима. То је заиста посебан сајам!“, истакла је Милинчићева.

    Награда „Читај Русију“ од 2011. додељује се сваке друге године за најбољи превод дела руске књижевности на стране језике. Победници у свакој категорији су преводилац и издавачка кућа у којој је књига објављена.

    У саставу жирија су најбољи преводиоци руске књижевности, слависти, књижевни критичари и филолози.

    Главни циљеви су популаризација дела руске књижевности, подстицање страних преводилаца да преводе руску књижевност на своје језике, подстицање страних издавачких кућа које објављују преводе руске књижевности и јачање и развој културних веза између Русије и страних земаља.

    На сајту београдске издавачке куће „Русика“ наводи се да се роман „Тамна страна душе“ односи на један од најдраматичнијих тренутака у руској историји — од лета 1914. до зиме 1918. У њему живе јунаци у којима се лако препознају историјске личности — Григориј Распућин, Михаил Пришвин, скандалозни јеромонах Илиодор, Василиј Розанов... Мешају се реални и измишљени догађаји, а ликови живе на типично руски начин, воле страсно, дискутују о природи руског човека, о судбини државе, о Ничеу, о „менталном вуку“ који се као страшна, а заводљива звер увукао у главу сваког руског човека и постао узрок трагичне судбине Русије.

    Тагови:
    превођење, награда, Љубинка Милинчић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога