Слушајте Sputnik
    Култура
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21600
    Пратите нас

    Други светски рат биће једна од тема руског филмског платна докле год живи руски народ, јер су ту истину платили са 27 милиона жртава, сматра филмски критичар и теоретичар филма Божидар Зечевић.

    Цена истинитих прича плаћена крвљу милиона жртава

    „Ревизија догађаја из Другог светског рата настаје услед дневних политичких оријентација Запада и велике русофобије која покушава да завлада у Европи и Америци. Руси се томе противе и то с правом, јер су истину о Другом светском рату платили са 27 милиона жртава“, каже Зечевић за Спутњик.

    Потреба да се догађаји из Другог светског рата сачувају од заборава, да се подвизи хероја заштите од ревизије историје који је као тренд завладао последњих година, инспирише руске уметнике да се одупру и подаре нам ратне спектакле којима се руска кинематографија поноси. Зато нам у години пред нама из Русије долази неколико филмова засновано на истинитим причама из прошлости, међу којима се истичу остварења „Чернобиљ“ Данила Козловског, „Светски првак“ Алексеја Сидорова као и два филма тематизују Други светски рат „Зоја“ и „Пилот“.

    Према мишљењу нашег саговорника сећање на Други светски рат у Русији никад неће избледети као што се то дешава на Западу.

    „Данас видимо да се многе земље источне Европе, попут Пољске, Украјине и балтичких земаља одричу своје трагедије зарад дневних политичких интереса. Руси се своје историје не одричу, ни у стварности ни на филму“, сматра Зечевић.

    Зоја Космодемјанскаја као наша Милунка Савић

    Узбудљив однос према историји, нарочито према Великом отаџбинском рату трајаће још дуго будући да је био толико страшан као и уметничко трагање за истраживањем људских судбина. Тако је и богата историјска грађа послужила редитељима „ЗојеЛеонарду Пљаскину и Максиму Бриусу и „Пилота Ренату Давлетјарову да, како кажу, истраже људску судбину у нарочитим околностима.

    „Руси се увек окрећу према истини о својој историји. Не само старије генерације које ближе осећају Велики отаџбински рат, него и младе генерације у којима живи успомена на људе из тог рата, а нарочито на овакве ликове као што је Зоја Космодемјанскаја“, тврди наш саговорник.

    Филм „Зоја“ који је премијеру имао у децембру 2020. године, сада се приказује широм Русије и представља нам причу о чувеној диверзанткињи Зоји Космодемјанској која је са осамнаест година као добровољац отишла на фронт, била заробљена и одбила да војницима Рајха ода било какву информацију, укључујући и своје име.

    „Очекујем да ће овај филм имати велику посету јер је успомена на Зоју, прву хероину у Другом светском рату која је уједно и прва жена која је била проглашена за народног хероја Совјетског савеза и даље жива. По целом рускоим простору налазе се успомене на велику жртву коју је за свој народ поднела та млада жена. То је у руском народу створило мит о женском херојству и за Русе лик Зоје заузима оно место које би у српској свести требало да заузима Милунка Савић“, наводи Зечевић.

    Зоја Космодемјанскаја (1923 - 1941)
    © Sputnik / И. Зотин
    Зоја Космодемјанскаја (1923 - 1941)

    Енглески „Чернобиљ“ као освета руском комунизму

    После запажене серије „Чернобиљ“ у продукцији ХБО, из Русије нам долази филмски одговор на америчко-британску серију у режији Данила Козловског. За разлику од серије, руски „Чернобиљ“ није покушај анализе фактора који су довели до нуклеарне катастрофе 1986. године, већ лична прича о суочавању, о томе како се катастрофа зарива у уобичајену егзистенцију људи и мења их.

    Наш саговорник сматра да је енглеско-руска серија одлично направљена, али да у себи скрива ружну поруку.

    „То је порука да је Чернобиљ освета руском комунизму. Будући да ова порука долази са Запада, она није изненађење и разумем Русе који желе да направе филм и проговоре о томе шта се догодило у Чернобиљу у којем су многи Руси оставили своје животе.“

    Заокрет од уметничког ка комерцијалном филму

    Иако и даље препознатљива по уметничком филмском изразу, руска кинематографија је са овим и многим претходним остварењима променила курс па је уметничке заменила филмовима прилагођеним потребама савременог гледаоца.

    „Руси воле филм као што воле и литературу. Упркос телевизији, интернету, они су и дан данас одани биоскопу и воле да гледају своје филмове у биоскопским салама. Руска кинематографија им пружа и такву забаву“, објашњава Зечевић и подсећа на низ научно-фантастичних филмова попут „Инвазије“ Фјодора Бондарчука и других због којих модерни руски гледаоци посећују биоскоп.

    Историја претворена у филмски спектакл

    „Руска кинематографија више не пати од дечијих болести и њихова продукција је у рангу холивудске , запажа Зечевић.

    Руски ратни филм данас се сматра једним од најузбудљивијих жанрова модерне кинематографије који одговара изазову технолошког напретка у стварању атмосфере и доживљаја људске судбине у тешким ратним условима. О томе сведоче и филмови који долазе, а који на платну оживљавају истините догађаје.

    „Ратни филм ће увек заузимати важно место зато што су филм и рат повезани откад постоји кинематографија“, закључује Божидар Зечевић.
    Тагови:
    руска кинематографија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога